Биће добро

Пише: Батрић Бабовић

Биће добро је једна од најчешћих словних конструкција данашњице. Користи се за све. Налази се у свему. Има смисао свега. Има поруку за свакога. Припада само себи. У све се може упаковати. Живи за све. Никад не умире, а може да васкрсава. Показује наду и реално остаје у упоришту своје полазне тачке за разговор. Биће добро. Ко, шта, како, кад, за кога, коме и чему, коме или чему сазнаће се једног дана. Биће добро уз опаску да знања надимају а љубав ослобађа! Похлепа и лоповлук су реализам, а љубав и духовност утопијски сан малобројних визионара. Просте већине одређују будућност народа и шију одијело нејасних и национално (не)одрживих одлука које су (рас)паране европским бирократским замкама, са вјешто постављеним раскрсницама за црногорске изборе између Истока, Запада, САД, Кине и Русије. Пут још траје. Без Лазара Ристовског, краља Николе Петровића и обнажене Јевропе. Све је предуго, да дуже не може бити! Чевљанин је говорио да је дубоко убијеђен да ће у коначном све бити добро! А црногорска батина која није као свака батина на овом свијету пјева своју пјесму. Мученица има само два спојена суда: почетак и бескрај!

****

Инвалиди људског духа би да проходају без вјере и подвига, губави би да се очисте без жртве и самопрекора, имбецили би да постану паметни без ума и срца, паметни би да постану паметнији без измјена и допуна широких знања и суптилних сазнања, болесни би да оздраве од гријеха и порока без покајања, а лопови да украду више и направе приватну државу без сношења последица од закона, Бога и савјести. Сви би све без Јеванђеља и живота по његовим начелима, а да приче које им ласкају, хране сујете и егоизме са укоријењеним злим навикама имају његову дубину и карактер. Све под геслом виших циљева и националних интереса. Борбе за боље сјутра. Борбе за чистије данас. Борбе за неумрло јуче. Гробари који су скоро сто година јели кости и мишиће напаћеној земљи и народу. Сад би то да понове. Опет. Након кратке паузе. Биће добро!

****

Ћераћемо се још. Ко, шта? Кога или чега? Коме или чему? Кога или шта? Ој,еј! С ким и чим? О коме и о чему? Игре без граница. Само је антипод давна реклама гуме Пирели први пут виђена у Београду. Гласила је: „Снага без контроле не значи ништа“! Шара на гуми звано „ћерање“ још није извезена. На путу пуном препрека и рупа рок трајања гуме није предуг. Било је рупа у срцу, главама и многим мјестима гдје је престајао живот и умирала правда. Највише је било рупа у систему. Биће добро

****

Европа живи за наш европски пут. Сваки дан преклињу наше политичке властелине да отворе државне двери и затворе преговарачка поглавља. Америка нема Црну Гору, иако има педесет савезних држава. Не зна Америка шта је дивља љепота. Има Колорадо за некога и нешто. Ми имамо Елдорадо за сваког типа под именом нико и ништа. Брод без капетана. Путуј Европо. Биће добро и теби и нама.

****

Данајски дарови су све оне сласти које изађу на нос. Систем који то није. Контролисани хаос који се назива системом. Блокирана демократизација друштва. Вишак бирократије. Мањак поштења. Узгој егоизама,гордости и сујета на њивама званим политичка раван. Домаћи Макијавели са подјединицама макијавелизама. Демони, багре, хијене, љигавци, ништарије, никоговићи, пацови, слуге, раге, веге, прекрижане нуле, шишњари и на крају ненаписаног низа лоших особина крупне рибе у разним вртешкама истог циркуса. Политика на почетку и крају свих процеса и прогреса. Биће добро!

****

Острашћеност је болест коју ниједна јавна личност не би смјела да посједује. У таквом стању доносиоци важних одлука по земљу и народ потуре грађанину лоша решења. А лоша решења производе лошије последице. Последице руше будућност свих нас. Бескомпромисно и немилице. У једном акту. Без могућности да узмемо кап воде или дах ваздуха. Компаративи раде чудеса независно од предзнака. Много је „врућих“ личности и последичних дјела, на готово свим важним позицијама које траже „лед и снијег“ за трезвоумне доносиоце најважнијих животних одлука по напрсло друштво и непостојећи систем звани држава.

У чекању бољих психолошких метео услова, уз лубине здравих и разумских душа избија на површину света ријеч „Биће добро!“

****

Болни леже многи започети и незапочети реформски постомертски процеси пуних пет година. Чекајући Годоа побједе, октопод се реформише. „Реформска крила“ која су заузела тврђаву приватних слојева Омерте и њених амала, подсјећају на Аладинову чаробну лампу. Духови прошлих демонија не мирују. Бездани ћутања разних зналаца о домаћем мраку, сликају проливања крви са суровостима последица свих врста лажи који воде у безнађе и смрт душе. Влада се и данас на супротностима са фабрикованим вјештачким подјелама. Многи глуме да јесу оно што нису, краду, лажу и убијају на безброј (не)физичких начина и вјерују у своју светост. Као истиномјери фале огледала институција система у одсуству огледала душевне интроспекције. Биће добро!

****

Рат је друго име за Црну Гору. Ратови за срца и душе. Ратови против срца и душе. Ратови за нације. Ратови против нација. Ратови за Дукљу, Немањиће, Балшиће, Војислављевиће, Црнојевиће, Петровиће, Карађорђевиће, Петровиће и Карађорђевиће, бијеле, зелене, црне, сиве, црвене… Ратови против Христа. Ратови против Његоша. Велики и Други Свјетски Рат, рат за и против комунизма, рат за бољи свијет. Рат за све нас, рат за све њих, рат против свих нас и њих, рат за мир, рат за породицу, рат за братство и племе. Рат за љубав и мржњу, против ових и оних, за ове и оне. Рат до рата, брат за брата, брат против брата, отац за и против сина или син за и против оца. Политика живог набикоца. Отворена и полуотворена врата. Затворена врата. Отворена животна и историјска поглавља крај смртног земног узглавља. Даће Бог мир и разум. Храброст и образ. Једног лијепог дана биће све добро!

****

О Црној Гори ваља закључити причу са описом два човјека, од којих један носи двије кофе воде, док други закопава кесу пуну злата у шуми јер је тврдичлук његова основна карактерна црта. Код водоноше, једна кофа са водом била је здрава, а друга напрсла. Тамо гдје је кофа била напрсла ницало је цвијеће. На здравом дијелу стазе гдје је кофа била без пукотина није било цвијећа, јер се вода није изливала на земљу. У случају тврдице, тамо гдје је закопано благо остала је рупа без блага. Један мудрац је посавјетовао тврдицу да и даље има осјећај да је злато ту, јер га није дијелио ником и није му имао намјену за добро. Тврдици је речено: „Не очајавај“. Човјек, кеса злато, вода, кофе, стаза, пустиња и цвијеће. Све је ово Црна Гора. Без уљепшавања, бијељења, преправљања, заслађивања и досољавања. Писана, сликана, вајана, прекречена, свијетла и црна у себи има све подтипове политике. Нема његошевске Црногорце и подсвјесни Ловћен. Нема наднационалну свијест и државотворну кичму. Чекајући Христа између нас године иду. Живот пролази брже него обично. Ако опстанемо, остаће дамари постојања. Била једном једна земља. Био једном један народ. Ако Бог да. Биће добро!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: