Библиотеке Будва: Поводом Дана књиге отворена изложба и представљена издавачка дјелатност

Поводом Међународног Дана књиге и ауторских права, у ЈУ Народна библиотека Будве у понедјељак, 23. априла отворена је изложба „Мајстор приче и народни трибун” која је истовремено посвећена и 140-годишњици смрти Стефана Митрова Љубише. Намјера је била да овогодишњи Дан књиге и ауторских права посвете овом великану јужнословенских књижевности, знаменитом Будванину – Стефану Митрову Љубиши. Након тога, представљена је издавачка дјелатност Народне библиотеке Будве, саопштено је из ове установе.

Изложба „Мајстор приче и народни трибун“

Изложба на панелима „Мајстор приче и народни трибун“ чија је ауторка мр Божена Јелушић садржи одломке из Љубишиних приповијести, пословице, писма, политичке ставове говоре, али и аутографе, портрете, старе слике и фотографије Љубишиног сценског живота и овлашно прати хронолошки слијед – од Љубишиног рођења до смрти.

Божена Јелушић је говорећи о изложби истакла да је „обиљежавање датума везаних за књигу и читање данас можда важније него икада раније. Посебан подстицај и обавеза је срећна околност да се ти датуми сусретну са онима који су важни за наше књижевно насљеђе“.

Изложба је превасходно намијењена младима, истакла је Јелушић наводећи:

„Ново вријеме и његови изазови, посебно парадоксална чињеница да се, упоредо са поплавом штампаних издања, код младих људи губи порив за читањем, навели су нас на тражење другачије форме презентације Љубишиног живота и дјела. Учинило нам се да се у лавиринту савремене ‘вавилонске библиотеке’ морају и могу тражити и различити начини ‘паковања’ литерарног и историјског канона који неизоставно треба познавати. Зато смо се опредијелили за изложбу као графички дизајнирани, постмодернистички спој одломака из Љубишиних приповијести, коришћених пословица, писама, политичких ставова и говора, али и аутографа, портрета, старих слика и фотографија Љубишиног сценског живота… Сматрали смо да изложбом треба да ‘увежемо’ и све институције које се у нашем граду баве чувањем грађе и валоризацијом дјела Стефана Митрова Љубише. Оне су нам радо уступиле дијелове своје архивске грађе, потврђујући да смо, када су културне политике у питању, сви на истом послу и задатку“.

Ауторка изложбе је изразила наду да ће изложба најбоље комуницирати са младима, да ће им олакшати да сазнају основне информације или да дубински приступе неком од проблема које Љубишино дјело покреће, те да ће без сумње открити да је по многим ставовима Љубиша наш савременик.

„Понашали смо се као рибари који бацају мрежу на јато риба и у стању су да ухвате тек један дио. Али и тај дио свједочи о цијелом јату које у дубинама чека друге ‘мреже'“, навела је у закључку мр Божена Јелушић.

Изложбу „Мајстор приче и народни трибун“ која је постављена у холу Академије знања и може се погледати до 7. маја отворио је др Предраг Зеновић истакавши:

„Ако је језик оквир саморазумијевања човјека, а народна култура значењски и знаковни расадник сваке стваралачке индивидуације, онда је допринос Стефана Митрова Љубише за борбу и очување нашег језика и свих валера нематеријалне културе који се кроз њега чувају, немјерљив и неизоставан“.

Подсјећајући да је Љубиша вјешти демијург приповијетке, приповијести и причања, али и правник и политичар најнапреднијих идеја оног времена, др Предраг Зеновић је надаље истакао: „Монолит епско-десетерачке књижевности, којим је усмена култура на овим просторима давала оквире народном стваралаштву, требало је разградити умјетничком индивидуацијом тако да се не уруши духовно-историјска вертикала нашег народа али да се у прекомпозицији отворе расцјепи за свјетоназоре модерног човјека. Тај епохални искорак деконструкције епског насљеђа наше културе припао је генијима 19. вијека: Његошу и Љубиши. Његош је то учинио метафизичким и лирским, а Љубиша документарним, приповједним и комичким изразом. Мноштво области духовног стваралаштва које Љубиша увезује у приповједање и колаж текстова његових савременика и претходника, представљају неодвојиви дио његовог проседеа. Његово је дјело ризница студија о обичајима, вјеровањима и антропологији човјека овог простора, историјске и језичке грађе, лијепог причања и лијепог народног језика.

‘По језичком квалитету и мотивима прича’, пише Исидора Секулић,  ‘дјело Љубишино је чиста класика, овејано духовно благо’. Или, како је о његовом дјелу писао Ћамил Сијарић – Љубишино дјело је џевахир, ‘кутија за драгоцјености’ нашег свеколиког културног насљеђа.“

„Оно што један вијек сматра утопијом“, писао је Љубиша, „у другом постаје истина“. Те су се истине и утопије, у нас, мијењале, као историја, као трагедије и фарса, и опет – као утопије. У Љубишином политичком и поетичком програму, уочили су његови савременици, највећи гријех била је „борба за равноправност народа, језика и вјера“. По том гријеху Љубиша је и данас већи Европљанин од нас.

Љубиша је и Паштровић, и Будванин и Бокељ и Србин, и Југословен и Словен који је спреман да брани „погажено право и слободу“. И када позива на јединство Срба и Хрвата, те католика и православаца, међу којима је нека душа „посјејела кукољ”, и када на оснивању Југословенске академије знаности у Загребу наздравља „јунакородној Црној Гори”, њеном “сродном народу који од болести жестоке и уморне страда”, и када устаје у име своје браће бокељске, српске, православне и словенске у говорима у Царевинском вијећу, Љубиша је досљедан борац за право на свој језик и културу, заправо, на своје биће и идентитет. Можда је у томе, са наше тачке гледишта, овај народни трибун путоказ или кључ, да у времену подјела и нетрпељивости, укаже на неопходност поштовања другости, али и на могућност мноштва идентитета, који се не искључују већ међусобно допуњују и обогаћују. Или, пак, да буде опомена ововременим елитама да „угуше страсти личне и партајичне” те да им одлуке буду „див и узор нашем добром народу, којему више и прије свега “треба примјера законитости и правичности“, казао је др Предраг Зеновић на отварању изложбе.

Представљање издавачке дјелатности

О издавачкој дјелатности Народне библиотеке која је за годину остварила импозантан резултат, говорили су мр Божена Јелушић, предсједник Савјета ЈУ Народна библиотека Будве – др Предраг Зеновић, затим Станка Станојевић, лекторка и уредница издања, као и аутори објављених дјела.

Мр Божена Јелушић сматра да је након толико приче о ауторима било природно да Библиотека коначно проговори нешто о себи, тј. што Народна библиотека Будве у овом граду ради.

„Мислим да није било бољег начина да се покаже шта све једна институција може, него да између два Дана књиге, прошлогодишњег и овогодишњег, ова библиотека објави девет издања: ‘Траговима љепоте’, књига есеја Миша Гаћиновића, обједињена књига сјећања ‘Записи и причања’ Мирослава Лукетића, ‘Персонални карусел’ – збирка поезије Сандре Ђурбузовић, Марије Кривокапић, Катарине Сарић и Станке Рађеновић Станојевић, ‘Записи из будванског краја’ – етноисторијски, Влада Дулетића, ‘Од воде и камена до приче и причања’, издање на енглеском језику збирке прича по мотивима легенди из нашег краја Зорице Јоксимовић, ‘По рубовима текста’, збирка есеја једног од водећих црногорских прозаиста Драгана Радуловића, ‘Зевс у будванском казину’ Бориса Јовановића Кастела, јединог који није Будванин али који као медитерански пјесник у својој поезији има све топониме нашега краја и ‘Вертиго’ – поетска збирка Крста Вуковића, као и зборник дјечијег стваралаштва ‘Мале морске пјесме и приче’. Због овакве своје издавачке дјелатности Народна библиотека Будве је позвана и на Међународни сајам књига у Подгорици да представи чак три своја издања што је апсолутна ријеткост у црногорским приликама, јер се народне библиотеке овиме не баве. Оне од својих средстава често не могу или не виде баш у томе неки свој правац да се баве и издавачком дјелатношћу“.

Јелушић је нагласила да грађани Будве имају потребе за културним дешавањима током читаве године и због тога је важно да културне институције дјелују на проактивни и свестранији начин.

„Иако у ситуацији са мање запослених него што је стандардима предвиђено, потребна радна снага добија се најквалитетнијим кадровима који су оспособљени да се баве оним што 21. вијек тражи; значи дигиталну, информациону, медијску писменост“, истакла је Јелушић.

Посебно треба истаћи оно што Народна библиотека Будве ради, а библиотеке иначе не раде, то су радионице: радионица креативног писања, радионица стрипа и илустрације, новинарска радионица, а у припреми је и радионица чији ће циљ бити да помаже дјеци са сметњама у говору.

Божена Јелушић је набројавши све активности Народне библиотеке Будве наставила причу у правцу што је заправо библиотека будућности:

„Библиотека будућности се више не може бавити оном дефиницијом писмености као читање, писање, говорење… него је она мјесто на којем је потребно да се добијају дигитални подаци, да нам пружа репозиторијуме и базе података, да помаже ученицима у изради семинарских, дипломских и разних радова; библиотекар је у свим великим универзитетскким центрима важнији од професора, јер он има све те магистрале дјеловања које су многим ученицима и студентима потребни.

Библиотеке будућности су мултимедијалне библиотеке; оне просто нису више само култура књиге, него култура видео и медијског записа и оне полако прерастају у друштвене институције: увијек имају широкопојасни интернет, пружају грађанима у многим западним земљама помоћ у изради пријава за порезе, имамо све више онлајн пословања, плаћања рачуна… све то библиотека треба да пружи, јер ко је тај ко треба да едукује грађане и помогне им да стигне до институција које су му потребне ако то не може да добије у библиотеци. Е, ова је библиотека неким чудом то осјетила и они то већ раде кроз радионице, кроз разне услуге које покушавају да пруже грађанима“. На крају је Божена Јелушић закључила да је Народној библиотеци Будве за дјеловање и рад потребан много већи простор којег за сада нема.

Предсједник Савјета ЈУ народна библиотека Будве, Предраг Зеновић је истакао да је Библиотека показала да је једна институција културе која умије да буде средиште културног живота, али и простор тог једног цјеложивитног образовања.

„Тај правац кретања Библиотеке ка инклузији одређених група, али такође и едукацији најмлађих и враћање књизи и писмености уопште јесте један од приоритета библиотеке. Богатство издавачке дјелатности поред тога што оно на неки начин спада у законску обавезу, али не само законску обавезу већ се овдје говори о огромној мотивацији директорице Баљевић и свих запослених да се уприличе сва та издања, да се да простор нашим суграђанима и да они на ај начин стварају и развијају даље завичајну збирку. Прво што пада у очи је велика разноликост поетска, стилска, поетичка… свих издања која је уприличила библиотека и која заправо говоре о томе колико је у културном смислу продуктивна наша заједница и ја вјерујем да ће на том трагу бити и будућност рада у библиотеци.“

Уредница и лекторка издања народне библиотеке Будве, Станка Станојевић говорила је о досадашњим издавачким резултатима и представљањима, као и плановима.

„Непосредан повод да се представи издавачка дјелатност библиотеке, је био и тај што ћемо на овогодишњем Сајму књига у Подгорици представити чак три своја издања: есеје Драгана Радуловића „По рубовима текста“ (9. маја на Сајму), поетску коауторску збирку четири ауторке „Персонални карусел: шизофрена збирка“ (11. маја) и поетски „Вертиго“ Крста Вуковића (14. маја). Такође, три поетске збирке смо послали и пријавили на конкурс за књижевну награду Ристо Ратковић“, казала је Станојевић.

Станка Станојевић је у најкраћем представила сва досадашња издања Библиотеке и образложила принцип којим је руковођена издавачка дјелатност: „Принцип којим се ЈУ Народна библиотека Будве руководи приликом одабира аутора и књига које ће публиковати је принцип завичајности; било да су аутори поријеклом из Будве, било да живе и стварају у Будви или пак да пишу о Будви инспирисани њоме или да су топоними у њиховим дјелима у вези са будванским крајем.“

Писац и историчар др Мирослав Лукетић је истакао да, када је ријеч о издавачкој дјелатности, која за сада тече спонтао, требало би оформити редакцију и библиотеке, као нпр.библиотека поезије, библиотека завичајна итд. Требало би да постоји орган мериторних људи који ће одобрити да ли ће књига бити штампана. Такође, он сматра да се не треба задржати само на будванским ауторима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: