Без познавања Византије, не може се разумјети Светосавље!
1 min read
Књига "Српски идентитет"
Пише: др Ђуро Бодрожић
Морално-духовни рад Светог Саве несхватљив је без његовог богословља које је садржином и духом византијско богословље; ни његов национално-државни рад не може се разумјети без познавања прилика у ондашњој Византији.
Необазирање на Византију, како је упозоравао Никола Радојичић, непознавање прилика у византијској држави и цркви, непознавање византијског богословља и византијске културе уопште, онемогућава суштинско разумијевање дјела Светог Саве и његовог оца, али и разумијевање српске прошлости. А самим тим и српског идентитета.
Озрачју Византије, нарочито у земљама које су биле дуже вријеме под византијском влашћу, било је немогуће одољети. Ондашња Македонија која се најтрајније налазила под влашћу Византије, била је главно средиште из ког су се ширили византијски културни и политички утицаји на остале јужнословенске земље. Остале земље само су признавале врховна права Византије, а живјеле под домаћим кнезовима.
Иако Србија није улазила у састав Византијског царства, и никад није била византијска провинција, њен средњовјековни развитак у тијесној је вези са Византијом. Немања, упорни борац против Византије, био је изразит примјер човјека византијске културе. Византијску културу, њене идеале и стремљења, баштинили су и његови синови, не само Сава, него и остали Немањићи.
Ширењем утицаја византијске цркве, ширио се утицај цјелокупне византијске културе. Да ништа друго није учинила осим што је човјечанствз, у виду хришћанства, подарила један нови религијски закон, дајући му, путем своје државности, јединство и снагу, Византија би обезбиједила почасно мјесто у историји човјечанске културе.
Иако су себе називали Ромејима, само првобитна византијска историја представља продужетак римске историје, већ од 7. вијека то су два потпуно различита свијета. Како је примијетио Острогорски: „Развој Византије био је пун динамике. Све је у њој у покрету, у сталном мијењању и изградњи, тако да већ у свом зениту Царство Византинаца нема са Римском историјом више ничег заједничког, осим имена и преживјелих традиција.“
Дакле, Византија није била никакав остатак једне велике империје из којег се ширила декаденција и задах трулежи, већ једна аутентична и самосвојна цивилизација. С Римом, она је дијелила само етноним и ништа више. Говорили су различитим језиком, исповиједали различиту вјеру, имали различито политичко устројство. Темељи власти су могли имати нешто заједничко, али спољашња обиљежја и идеолошка основа – суштински се разликују.
Исто тако, колективна психа ова два свијета чинила их је посве различитим. Римљани су били крајње практичан „овиземаљски“ народ, док је византијска култура обиловала елементима „оностраног“ и мистичног. Нигдје хришћанство, у тој мјери, није прожимало цјелокупно друштво, филозофију и умјетност, као у Византији.
За уређење односа између Цркве и државе, Свети Сава је узео византијски образац који је полазио од „симфоније двије власти“, сасвим различит од оног на латинском западу. Многи примјери из живота и историјска свједочанства, више од свих тумачења и теорија, показују да се византијско богословље није свело на голи цезаропапизам и да су држава и Црква живјели у складу са идејом о симфонији двије власти.
Мијешање Цркве и државе у једну цјелину, у варијанти цезаропапизма или папоцаризма, изопачује и Цркву и државу. Увођењем принуде тамо гдје се може дјеловати само духовним утицајем, цезаропапизам уништава духовност Цркве. Да је Господ хтио да потчини људе својој вољи принудом, Он би то сам учинио не требајући државне пандуре и тамнице.
(одломак из поглавља „Светосавље и византизам“, из књиге „СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ“, која је изашла у издању Српске књижевне задруге из Подгорице)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ko nameće danas naziv Svetosavlje? Najviše komunisti i njihovi potomci, a kojih je sve više i koji kao što su se kleli u Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina, sada i u Putina, a koji su ubačeni u razne pore našeg društva, sada se navodno kunu u Svetog Savu, ali samo iz interesa. Sveti Sava je značajna ličnost naše istorije, veliko borac za pravoslavlje, ali ga nije izmislio, postojalo je i prije njega i ono se ne može mijenjati i nazivati drugačije. A pravi vjernici se drže Pravoslavlja, slaveći pored Gospoda, pored Hrista i Svetog Savu, ali i sve ostale svece. Car Dušan je stvorio naše teritorije, učvršćivao Pravoslavlje, bio branik protiv nadiranja Turaka, pa nije proglašen za sveca, i to je namjerno urađeno jer bi naš narod otišao pravim putem, osvajao i bio istraživanja i trepet za ostale. Ovako, sem Crne Gore, u kojoj su pravi i jaki Srbi Dušanovog kova, samo neke jadikovke, sve neka vrsta kukavičluk, te sve neka zavisnost od svjetskih sila, od Amerike i Rusije, a oni gledaju samo svoj interes. Neka nam idol bude car Dušan i neka dobije svoje mjesto u udžbenicima koje mu i pripada i napravimo pravu vojsku, neka nasi naučnici porade na jakom oružju za masovna uništenja i brzo ćemo povratiti ono što nam je Dušan ostavio srpsku Hrvatsku, Makedoniju, Bosnu, Sloveniju i Albaniju.
Izmišljena Vizantija je bila uvijek neprijatelj Srba i u ratu i u miru, a njihovi istoričari su širili neistine. Naučno nije još utvrđeno porijeklo Nemanjića i sve što se dešavalo kod Srba prije njih pokušano je da se zatre, a bila je bogata istorija sa carevima i kraljevima i veze nema sa Karpatima. Srbi su prastanovnici Jugoistočne Evrope i odatle su se raseljavali po svijetu. Čim bi neko od naših naučnika pokušao javno da to i kaže ili napiše odmah je gubio mjesto i osuđivati od strane onih koji su dobijali i pare da proturaju laži.
Византија никад није постојала – тај појам је увео Хијероним Волф у 16 веку, латински историчар који је систематизовао римску историографију, а у ствари један од први језуитских фалсификатора.
То је Источно Римско царство, односно Ромејско Царство, јер након пропасти западног, они су остали као једини власници „бренда“. Визант је село на делу територије које Цариград ширењем обухватио и јасан начин да се запад спрда са истоком.
Након Ватиканске Шизме, хришћанска црква и религија се поделила на оне који остају на старим религијским принципима, то су Источни Хришћани и оне који прате Шизматички Ватикан, тј врше обреде по новим „стандардима“ , западни хришћани. Источне Хришћане Ватикан зове и ортодоксним ( задрто упорни и привржени дотадашњој хришћанској традицији, а свесно, плански и намерно превођено као православни ).
Појам ПравоСлавље је претхришћански појам, компликованији од данашњег поимања Васионе (СвеМир, ВасСељена) и ко год га користи у основи припада народу којем припадају Срби. Значи коме год је Црква ПравоСлавна у време настанка већи део пастве су били Срби. Свети Сава је схватио циљеве Шизме, али и намера Грка који су преузели све формалне полуге Васељенске, Цариградске цркве и свом народу направио вечни одбрамбени механизам – ПравоСлавље, веру која је обухватала комплетну србску културу, пре и после Христа, свих, дотадашљих 6700 и кусур година.
ROMEJSKO CARSTVO ILI ISTOCNO ROMEJSKO CARSTVO JE NAZIV CIVILIZACIJSKO IDEOLOSKO GRUPE KOJA BITNO NA SVETOG SAVU UTICALA. HRISCANSTVO JE MNOGO VECE I SIRE OD ROMEJSKE TJ.RIMSKE ISTOCNE DRZAVE. SVETOG SAVU JE PRESUDNO OBLIKOVALO HRISCANSTVO A RIMLJANI ILI ROMEJI IMAJU SVOJ ODNOS PREMA HRISCANSTVU KOJI NIJE SVEOBUHVATAN MADA U ODNOSU NA GERMANSKE NARODE JE MNOOOGOOO BOLJI. OD NARODA RUSKI MONASI SU NAJBITNIJE UTICALI NA SVETOGA SAVU I DA ODE U MANASTIR I DA TEK KAO ZREO MONAH PREDJE IZ RUSKIH U VATOPED GRCKI MANASTIR. ZNANJA O DRZAVI STEKAO JE RASTKO NA TERITORIJI TREBINJA POSTOJBINI NAJSTARIH SRBSKIH DRZAVA. RIMLJANI TJ.ROMEJI SU OKUPIRALI GRCKU 146.GOD PRE NOVE ERE. GRCI NISU ROMEJI. ROMEJE TJ.RIMLJANE TJ.LATINSKE NARODE GERMANI PROTERALI IZ OBLASTI UTICAJA JOS PADOM ZAPADNOG RIMSKOG CARSTVA KOGA OSVOJILI U NE MILOSRDNIM RATOVIMA A LATINI POSTALI NIZA KLASA … ( ko anglosaksonci posle 1066.g,briti kelti pikti koji pod vlascu Londona bili)ROMEJI TJ.RIMLJANI AKO GLEDAMO S.P.Q.R. TJ.SENATUS POPULUS QVOD ROMANUM U OBLIKU SENATUS TJ.PATRICIJSKE PORODICE SU IZUMRLE 70 G. NOVE ERE KADA PRVI PLEBEJAC DOLAZI NA MESTO CARA A USKORO DOLAZI PLEJADA CAREVA IZ VOJSKE TJ.IZ DANASNJE I SRBIJE DA BI USKORO SVI STANOVNICI ZAPADNOG RIMSKOG CARSTVA POSTALI KMETOVI U FEUDALNOJ ZAPADNOJ EVROPI. GERMANI U SVOJIM KARAKTERNIM OSOBINAMA SEBE NAZVALI SVETO RIMSKO NEMACKO CARSTO A UVREDLJIVILO ISTOCNO RIMSKO CARSTVO NAZIVALI VIZANTIJA PO SEOCETU PORED CARIGRADA TJ.KONSTANTINOPOLJA KO DA BEOGRADJANE NEKO NAZIVA „RIPANJCIMA “ IL SRBIJU RIPNJEM. INACE SRBIJA JE BILA SAMO JEDNA OD SRPSKIH DRZAVA JER TOMASEVICI VLADALI TERITORIMAMA BOSNE I OKOLO KOSACE HERCEGOVINOM BALSICI CRNOM GOROM I CRNOJEVICI SVE DO ARSENIJA CARNOJEVICA MADA I CARNOJEVIC SAKABENDA U DRUGOJ SEOBI 1739.GOD. IMAO KAO PATRIJARH VLAST NAD C.G. PRAVOSLAVNIM NARODOM U SKLADU S PROPISIMA OSMANSKE DRZAVE DA VLAST NAD SRBIMA IMA PATRIJARH. I KAD PISEM BITNO RECI DA NIKO NIKAD NIJE POTPISAO KAPITULACIJU DA BORBE NARODA BEZ PRESTANKA TRAJALE S OKUPATORIMA ZAPADA I ISTOKA …TJ. S KATOLICENJEM TJ.3 BUNE I 150.G. OTPORA STONSKE EPARHIJE PELJESCA OSTRVA I ZEMLJE OKO SLANOG UPRKOS STO U TIH 150.G. NIJE SMELO BIT NI KRSTENJA NI SVADBE NI SAHRANE NI BOGOSLUZENJA PRAVOSLAVNOG …PREKO FILIPENDA MNOGIH I KLEPACKOG VUKASINA SVETOG DO RSK.