Бесправно подизање историје

Скопље је, факат, балкански Лас Вегас! Мејнстрим историја у малом… Има ту нечег борхесовског (не само у јавном простор који је својеврсна генеологија свеукупног европског поријекла), прије се треба позабавити са страшћу према фалсификовању; право речено, то је град-симулакрум. Фантазматска тврђава. Постидентитет урбаног сведеног на строги центар око којег је све периферија. Итд.

Али, гле чуда, чини се како нико не ферма што се маћедонско убавче уби у прекомјерној и излишној производњи историје, умјесто да врши липосукцијски захат на оним мјестима гдје се опустила и наталожила, ово се убавче дало на штанцање, кривотворење и томе сл., што се може читати и дешифровати као интерпретација метаисторије… Е, за који матрак ће им то, не зна.

Мондијалисти из круга двојке (у свему повлаштени пионири првог сина нашег народа и народности и осталог кича!), препознају на овим просторима појаву замора услед (следимо њино тумаченије) прекомјерне историје српског народа којом се њен поштен сељак окитио и свуда с тим титулама хвалише к`о паун репом.

На то кажу: ок, сад је ред да се на том пољу мало иживе браћа Хрвати, Маћедонци, Новоцрногорци, а што се, пак, тиче Словенаца, шкрти какви јесу, баш им се ј*** што су према томе заузели став сличан Швајцарцима, не видјевши ништа корисно у остављању историјских тргова које би, је л` да (а није ни хигијенски) након стотину љета, неки псеудоакадемци и слични дилбери требали дешифровати већ према својој ћуди. Е, мало морген – поручује у свему рентабилан Словенац…

Постмодернисти, лингвисти, пацифисти (и даље смо, дакле, у кругу двојке – К2), тумаче да је сво то зло које се вјечно враћа на исти Балкан, у ствари, рад вишка историје која се, што се тиче српског сељака, завршила давне 1389., на оном убогом пољу, које џабе опјевавају гусле и наши богоносци повијају у наручје звијезда (не, не дај боже црвених и кракатих, већ плавостудних иконосних… Веле, како је и тајновидац Његош претјерао инвестирајући најбољи дио поетике у тај мит!).

Јесте, Вучић „вапије“ да се, коначно, стекну подношљиви услови за унутрашњи дијалог на тему тегљења и како даље с Косовом, и никако му није јасно, што његова светост, патријарх српски, господин Иринеј, позива да се непоклања Косово, јер у случају да се то догоди (не дај боже!), изгубили бисмо га једном заувијек. (Међутим, прије неку ноћ освојим своју фотељу-у-царству-докоњака, посадим ти се ипред тв-а., окренем неким злом Пинк, и ено ти га тамо Вучић, у бучном монологу који се свађа сам са собом, на тему Косова, држава то сам Ја., нема ваљане опозиције, и тако даље, и наједном, као да ми је много тога било јасно: након што је издао и невјерног Тому који издаде војводу Шешеља (то је, брале, у генези радикала), у више него самопромотивно склепаној инаугурацији, заиста, рекао је и више него се да наслутити.

Сада, само сачекамо и вријеме ће учинити своје. Тако је то кад се на овим просторима има посла за „патриотски настројеним политичарима“! Гдје нађосмо патриоту који је и политичар?…

Да, хипермодерни и хипертранзити бегиш (на води и са емиратима на челу трпезе), не жели више ни да чује ту про-небеску-стори, која је, како тумаче разноразни басара-панчићи и други од истих, и сама произвела несрећне деведесете, које су кост у грлу нашем развоју на Европском путу, на којег можемо крочити тек пошто се свега свог одрекнемо, будући да као јефитни теренци у свијет шипчимо вазда узбрдо, те стога, морамо знати да се данас путује само са неопходним стварима… Четкица за зубе, једна преслака, бочица воде и евентуално још један сендвич. Ово је вријеме народа са секундарном историјом! Тако нас научавају спољани играчи. „И, прочаја.“

(Слобода за Чађа!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: