Бесједа Mитрополита Амфилохија у манастиру Горњи Брчели, 3. марта 2011. године

Бесједа блаженопочившег Mитрополита Амфилохија у манастиру Горњи Брчели, 3. марта 2011. године на помену игуманији Еликониди (Јевтић)

,,Сви који сте у животу ишли уским тужним путем, који сте крст као јарам носили, и за мном ишли вјером: Ходите, уживајте почасти и небеске вијенце, које сам вам припремио.” Ове ријечи, драга браћо и сестре, које смо пјевали у славу Божију, а у спомен наше сестре монахиње Еликониде, остварују се на овој благословеној слушкињи Господњој. Носила је у своме животу крст као јарам, ишла је уским, тужним, монашким путем, испуњена вјере у Господа и вјерности Господи и нека би је Господ упокојио у њедрима Аврама, Исака и Јакова и прибројио светима Својим, тамо гдје сија лице Христа Бога нашега.

Ево, Господ је обукао Своју невјесту у бијелу хаљине, а сестре њене, духовна чеда њена, закитиле су њен гроб и њену невјестинску хаљину са цвијећем процвјеталим на овом светом мјесту. А она, у ове дане, четрдесет дана послије свога упокојења, излази пред лице Господње, приносећи свој живот, сав свој труд, свој кратки животни подвиг, али испуњен вјером, надом и љубављу, врлином, трпељивошћу и испуњен вјерношћу Господу до смрти.  И нека је блажен пут на који је Господ њу призвао, њу која је један од живих свједока живога Христа, Бога нашега у овом времену невјерном, маловјерном и сујевјерном. Васпитана у страху Божијем, у дому своме, духовно стасала и узрасла поред ногу дивнога Божијег угодника, старца Јустина Ћелијскога и мати Гликерије и сестара ћелијских, ходила је својим животним путем, служећи у више светиња, а на крају савила је своје гнијездо у овој древној светињи овдје, под покровом Пресвете Богородице.

Нека би јој Господ подарио царство небеско и нека би свето сјеме које је она сијала и трудови њени које је принијела Господу на дар, нека би узрасло то свето сјеме у срцима њених сестара и у свим нашим срцима. И њена вјера и вјерност Христу Богу да буде примјер и углед будућим покољењима. Бог да јој душу прости.