Четрдесетогодишњи Беранац Г. З. сумњичи се да је у континуитету, од септембра прошле до почетка децембра ове године, сексуално узнемиравао дјевојчицу, због чега је почела да пада у несвијест кад би га угледала.
Послије медицинских претрага, установљено је да је дијете под траумом, а она је почетком децембра одлучила да све исприча сестри од стрица, након чега су се заједно повјериле стрицу и оцу оштећене, када је четрдесетогодишњак и пријављен полицији, а потом и ухапшен.
Виши суд у Бијелом Пољу одбио је да укине притвор Беранцу, образлажући да је жалба његовог браниоца неоснована.
Ту одлуку донијело је вијеће којим је предсједавала суткиња Раја Јоксимовић, а у ком су били и Светлана Начић и Алмир Муратовић.
У рјешењу којим је одбијена жалба браниоца Г. З. пише да основана сумња да је тај Беранац извршио кивично дјело недозвољене полне радње произлази из списа предмета.
Из судских списа произлази да прогон малољетнице траје од почетка септембра 2024. године, кад ју је комшија Г. испратио до куће, загрлио је, а потом јој завукао руку испод мајице додиривајући јој груди и питао: “Је ли ти непријатно?…”.
“Када је одговорила да јесте, одмакао се од ње. У тренутку када је загрлио, примакао је главу уз њен врат миришући и додиривајући јој косу. На мјесту гдје се скреће према кући његовог брата пришао је и пољубио је у уста. Након неколико дана од тог догађаја, када је ишла да сретне брата из школе, примијетила је Г. како стоји у мраку са пушком на рамену. У том тренутку је осјетила страх и доживјела шок. Тада јој је он рекао: ‘Комшинице, комшинице не плаши се, ја сам!’. Неколико дана након овог догађаја, до школе је ишла сама, када је аутом наишао Г. и зауставио се поред ње тражећи да уђе у ауто како би је он повезао, али она није пристала, када је он изашао из аута и повишеним тоном тражио од ње да уђе у ауто, видно узнемирен. Такође, једне прилике дошао је код ње кући гдје је била сама са братом и скувала му кафу, па како је прије тога кренула да шири веш, он је кренувши кући, када је видио да иде на спрат, кренуо за њом и рекао јој да хоће да погледа како је њен отац направио неке греде”, пише у списима.
Малољетница је испричала да је у јулу 2025. године, док је била на једном рођендану, Г. чудно гледао, што је било веома непријатно, због чега је отишла у другу собу у којој је било још двоје људи.
Он је, испричала је, дошао након пет минута у ту просторију, сјео на други крај кревета и почео да јој се приближава, па је наслонио његову руку до ње и нешто јој причао:
“Али она није чула његове ријечи, јер јој је било непријатно и плашила се да јој нешто не уради”.
Истог дана, када је касније изашла на терасу, дошао је код ње и питао: ‘Има ли симпатију?’’.
Њено стање погоршало се крајем тог мјесеца, када је њен стриц почео да прави кућу поред њихове, на којој је Г. радио сваки дан као мајстор.
Управо у том периоду почела је свакодневно да пада у несвијест, али је послије разних прегледа утврђено да нема никаквих здравствених проблема, већ је њен проблем психичке природе, односно да је њено стање узроковано траумом.
У новембру, након што се вратила из болнице, Г. је са својом мајком дошао да је посјети, испричала је оштећена инспекторима, наводећи да се осјећала непријатно, да јој је сметало његово присуство, зато што је упорно гледао.
“Послије чега је изгубила свијест, а када је отворила очи на вратима је видјела Г. па је опет изгубила свијест. Док је боравила код стрица у Подгорици одлучила је да свој проблем исприча сестри од стрица, што је она испричала њеном стрицу и оцу, након чега су одлучили да истог пријаве полицији. Г. није видјела посљедња два дана, али од истог осјећа велики страх, узнемиреност и непријатност при самој помисли да би могла недје да га сретне, а нарочито када је сама јер се плаши шта би могао да јој уради”, интерпретирају њену изјаву судије.
Одбацујући жалбу браниоца, судије образлажу да основана сумња представља основни предуслов да би се неком лицу одредио притвор, док ће чињеница да ли је окривљени заиста извршио кривично дјело које му се ставља на терет бити утврђена у даљем току кривичног поступка.
“По налажењу вијећа овог суда, а супротно жалбеним наводима, судија за истрагу правилно налази да постоје околности за одређивање притвора против окривљеног по притворском основу из чл. 175 ст. 1 тач. 1 ЗКП. Наиме, у конкретном случају постоји више околности, које оправдано упућују на опасност од бјекства окривљеног”, констатују судије бјелопољског Вишег суда.
Наводе да је притвор, осим због опасности од бјекства, оправдано одређен и због опасности утицаја на свједоке.
“Вијеће овог суда није нашло да постоје околности које би оправдале укидање притвора окривљеном. Сврха наведеног притворског основа, имајући у виду фазу поступка, по налажењу овог вијећа, не би се могла остварити неком другом алтернативном законском мјером”, пише у рјешењу.
(Вијести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
