На данашњи дан, 8. маја 1988, одржан је први “Београдски маратон”.
Београдски маратон, најмасовнији спортски догађај у Србији ове године је одржан 36. пут. У том периоду је израстао у манифестацију која на најбољи начин промовише наш главни град и државу Србију.
Званично први пут је одржан 8. маја 1988. године, на иницијативу Ђоке Вјештице, новинара радио станице Студио Б и атлетског радника Бране Радовића, брата легендарног Душка Радовића, првог уредника Студија Б, у организацији града Београда. Њихова идеја је била да се обнови трка од Обреновца до Београда коју је давне 1910. године организовао Српски олимпијски клуб.
Деоница на првом Београдском маратону била је дуга 23 километра, а учествовали су само домаћи такмичари. Први победници су били Рифат Зилкић у мушкој и Радисавка Рачић у конкуренцији дама.
На другом маратону у главном граду Србије стаза је била дуга 46,7 километара. Тек на трећем Београдском маратону 1990. године стаза је имала праву дужину од 42,195 километара. Од тада је Београдски маратон члан АИМС-а (Светско удружење маратонских и уличних трка).
Због почетка сукоба на подручју бивше СФРЈ, 1991. године, на маратон у Београд је дошло само 200 такмичара.
Шести по реду маратон је одржан 1993. године и те године се први пут одржао Дечји маратон на Теразијама у центру града. Та манифестација је од тада постала саставни део Београдског маратона.
Нарочито је био специфичан 12. Београдски маратон одржан 17. априла 1999. године у време НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Маратон, првобитно одложен, ипак је одржан под слоганом „Зауставите рат – трчите светом“. То је био први маратон на свету у условима ратног стања, иако се због бомбардовања одустало од свих програма.
Без позива у Београд су дошли тркачи из седам земаља, као и многобројни пријатељи ове манифестације из иностранства, па је одржана маратонска трка у којој је 39 маратонаца сложно претрчало целу стазу за 3 сата и 17 минута ушавши заједно у циљ високо подигнутих руку. То је био први и једини маратон у којем су сви учесници били победници.
На Београдски маратон је 2008. године, први пут донет маратонски пламен и то је био први пут у Европи да се маратонски пламен појавио ван граница Грчке.
Временски лимит у којем треба да се заврши маратонска трка је шест сати.
Рекордери Београдског маратона на маратонској стази су Џафет Косгеји из Кеније, који је 2006. године стазу претрчао за 2:10;54 сати, док је у конкуренцији дама власница најбољег резултата Румунка Кристина Помаку из 2001. године са временом 2:29;44.
Оливера Јевтић, најбоља српска дугопругашица у историји од 2008. године држи рекорд у полумаратону са временом 1:11,41 сати, док је исте године Кенијац Вили Карику Мванги поставио најбољи резултат у конкуренцији мушкараца на 21,1 километар са 1:02;51 сати.
Промотери Београдског маратона у протеклим деценијама била су нека од највећих имена светске атлетике: Карл Луис, Сергеј Бубка, Вилсон Кипкетер, Хавијер Сотомајор, Мајк Пауел, Боб Бимон, Марлен Оти, Галина Чистјакова, Патрик Сјеберг, Пол Тергат…
Током 36 године одржавања Београдског маратона српска престоница је променила 17 градоначелника. Садашњи први човек главног града Александар Шапић неколико пута је као такмичар учествовао на Београдском маратону.
Три пута су поштанске марке издате у част Београдског маратона. Први пут 1997. године поводом 10. годишњице, други пут 2012. поводом 25 година од оснивања Београдског маратона и поново пново прошле године.
У септембру 2003. године Скупштина града Београда донела је одлуку којом се Београдски маратон проглашава догађајем од посебног значаја за град Београд.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
