Друштво

Београђанин творац револуционарне бионичке руке (ВИДЕО)

1 min read

12 година ‎ ИН4С

Свијет је недавно обишла вест да је један човек са ампутираном руком под прстима бионичке протезе осетио предмет. Оно што није било толико очигледно је да се у научном тиму који ради на овој револуционарној технологији налази млади научник из Београда.

Др Станиша Распоповић, који ради у Швјацарском институту за Техонологију и Италијанском инситуту за Биороботику, покушао је да са Силвестром Мићером и тимом ЕПФЛ института уклони један од главних недостатака постојећих простетичких удова – недостатак осјећаја додира.

„Још од открића прве протезе 1914, до данас 2014, дакле за сто година, није било могуће да ампутиране особе осете оно што раде са протезом. Као последица тога, велики дио корисника је осјећао протезе као страно тијело и одбијао да их користи, уколико наравно има другу руку“, објашњава он.

Прва особа на свијету која је упркос ампутацији успјела да осјети богате сензоријалне информације путем протезе која је била повезана са нервима у надлактици, био је Денис Або Соренсен из Данске, преноси Б92.

Он је током једномјесечног тестирања могао интуитивно и вољно да ухвати објекте и да са повезом преко очију, идентификује оно што је додиривао. Прототип ове бионичке технологије тестиран је у марту 2013. током клиничког испитивања у Риму под надзором Паоло Мариа Росинија у Гемелли болници.

Сензори су мјерили квантитет притиска у вештачким тетивама који контролишу покрете прстима, а затим се та мјера претварала у електричну струју којом су стимулисани нерви. Али овај електрични сигнал је сувише јак да да би био схваћен од стране нервног система.

Уз помоћ компјутерских алгоритама, научници су трансформисали електрични сигнал у импулсе који сензорни нерви могу тумачити. Чуло додира је постигнуто слањем дигитално рафинисаног сигнала преко микроелектрода које су хируршки имплантиране у остатак Соренсенонвих нерава у надлактици.

,,Били смо забринути због смањења осјетљивости у Денисовим нервима јер нису били коришћени више од девет година“, објашњава др Распоповић.

Ови проблеми су избледјели како су научници успјешно активирали Соренсеново чуло додира.

Научни рад је објављен 5.2.2014, у престижном СScience Translational Medicine часопису, и представља сарадњу под називом ,,Lifehand 2″ између неколико европских универзитета и болница.

„Рад на овој технологији је трајао више од деценију, а већ наредне године се очекује да бар неколико нових субјеката буде тестирано са модернијом верзијом, која би евентуално могла да се корисити на дужи временски период. Ипак, комерцијализација ће морати да причека на детаљне клиничке тестове“, каже др Распоповић.

Пацијенти могу да се пријаве за тестирање нове бионичке руке путем сајта европског пројекта EPIONE који је тренутно у изради.

„Избор кандидата је врло озбиљан и повезан са њиховом психолошком стабилношћу, мотивацијом и наравно стрпљењем“, објашњава др Распоповић.