Беливук на суђењу: Ако је убијен Вукотић који је имао десетине милиона, шта да очекује један тужилац?

Дводневно припремно рочиште против Вељка Беливука, Марка Миљковића и осталих припадника њихове криминалне организације протекло је бурно, а обиљежиле су га пријетње тужиоцу, подсмјехивање жртвама, али и лоша одбрана оптужених.

Крилатица “Нема тијела, нема дјела” постала је окосница одбране вођа криминалне групе Беливука и Миљковића, који нипошто не признају стравична убиства која им се стављају на терет.

Од хапшења тврде да ће оптужница против њих пасти, јер тужилац нема тијела жртава. Тако је било и претходна три дана, а за окривљене нису довољне чак ни фотографије на којима су са убијеним жртвама, већ упорно негирају било какву везу с њима.

„Како да признам побогу“, рекао је Беливук изјашњавајући се о кривици, а затим почео да се смије.

„Апсолутно ништа не признајем“, уз смијех је рекао и Миљковић, преноси Курир.

Ово није први пут да Беливук и Миљковић вријеђају жртве. Тако је Миљковић на једном рочишту изјавио да је Здравко Радојевић жив и да га крије жена, иако се у оптужници налазе слике његовог искасапљеног тијела.

Вође озлоглашене криминалне групе, која се терети за седам бруталних ликвидација, тврде да су слике са апликације “Скај” монтиране, односно фотошопиране. Ријеч је о кључним доказима против окривљених, а управо са „Скаја“ су заплијењене слике искасапљених жртава које су оптужени размјењивали међу собом.

„Баш ме брига за Скај, никада га нећу прихватити, све је ово фингирано, намјештено и монтирано“, рекао је наводно Беливук.

Миљковић је, са друге стране, у свом уводном излагању помињао и случај несталог дјечака Ђорђа Андрејића и цитирао пресуду на основу које је његова мајка ослобођена јер тијело малишана никада није пронађено.

Потом се сложио са својим најближим сарадником. За фотографије ужаса рекао је да су фотошопиране, а затим се обратио судији.

„Судија, ако прође Скај, ово и вама може да се деси“, рекао је Миљковић.

Срећан због убиства Вукотића

Између осталог, Беливук је током припремног рочишта говорио и о убиству вође шкаљараца, Јована Вукотића, који је ликвидиран у Истанбулу.

Истакао је да му није жао што је Вукотић убијен и на тај начин потврдио оно што се мјесецима говори – да су сарађивали са кавачким кланом који предводи Радоје Звицер. Такорећи, били су „испостава“ кавачког клана у Србији.

„Мени баш није жао, платио је моје и убиство Марка Миљковића, требало је да будемо убијени на аеродрому у Тивту па ником није било жао мене“, рекао је наводно Беливук.

Потом је отишао корак даље и готово да је упутио пријетње тужиоцу.

„Уколико је убијен Јован Вукотић који је имао десетине милиона еура, шта онда може да очекује један тужилац?!“ Иако је рекао да се не ради о пријетњи, јасно је да јесте у питању врло озбиљна и директна претња, као и низ других изјава које су изнели оптужени“, наводно је рекао.

Ово није први пут да се у одбрани Беливука и Миљковића помиње Радоје Звицер, вођа кавачког клана, који се тренутно налази у бјекству.

Црногорски медији су прије неколико мјесеци објавили фотографије на којима су заједно, међутим, српско тужилаштво још увијек не терети Звицера ни за једно тешко кривично дјело.

Подсјетимо, група Вељка Беливука и Марка Миљковића терети се за чак седам ликвидација. Монструми су жртве мучили и убијали на двије локације – у Сопоту и Ритопеку. Жртве су мучили на стравичан начин, а након убистава њихова тијела би сјекли, а потом мљели у индустријској машини за мљевење меса.

Потом би самљевене жртве паковали у џакове, које су затим бацали у Дунав. Са друге стране, поједине жртве, попут Горана Михајловића, су након ликвидације спалили како би уклонили трагове.

„Жао ми је што нас иста мајка није родила“

Беливук је почетком фебруара, у свом исказу код тужиоца, говорио о односу који има с вођом кавачког клана.

„С једне стране су држава и тужилаштво и „шкаљарски клан“, а с друге, ја и Радоје Звицер. Што се тиче Звицера, ја сам поносан што смо пријатељи. Ја не перем руке од њега и жао ми је што нас није иста мајка родила“, рекао је тада Беливук.

Ко је Ђорђе Андрејић

Нестанак Ђорђа Андрејића (13) у јулу 2010. године један је од најмистериознијих догађаја у Србији, а судбина дјечака до данас није позната. Због смрти дјечака осуђена је, па ослобођена његова мајка Марина Андрејић, која је у притвору провела 703 дана.

Андрејићева и њен син Ђорђе нестали су у атару села Мајиловац када су кренули у башту, а после два дана појавила се само дјечакова мајка, са повријеђеном ногом. Најприје је тврдила да се дјечак изгубио, а у полицији је признала да га је убила мотиком. Међутим, на суђењу је негирала злочин и оптужила полицајце да су је тукли и приморали да призна да је убила рођено дијете.

Извор: Курир

Прочитајте још:

Жена Никшићанина ухапшеног у Турској: „Нисмо у контакту, имао је кључ куће у Сурдуку“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: