Бећировић: Поглавице међународне заједнице одбијају свако историјско, морално, цивилизацијско сагледавање питања Косова
1 min read
(Бесједа Комнена Бећировића изречена прије скоро осам година на Сорбони)
Као што вам је познато из нашег горког искуства свих протеклих година, прилика да се у медијима говори о питању Косова у његовом многоструком виду, историјском, метафизичком, уметничком, књижевном, укратко културном и цивилизацијском, била је ствар немогућа. Зато што је буквално био прогнан из јавности сваки други приступ томе питању, осим оног политички подобног, грубо поједностављеног, што ће рећи да је Косово већински насељено Албанцима и да оно, дакле, припада Албанцима. И када смо ми покушавали да разматрамо сложено питање Косова из другог угла изузев из угла једноумља, политички и медијски моћници су нам одговарали, како за време кризе на Косову тако и оне у Босни и Крајини, овим идиомом скованим у њиховом идиотизму и злоћи ваздушни удари, наравно по Србима. Таман као што је Гебелс некада претио да ће потегнути свој револвер кад му се говори о култури.
Српска истина у једном од светилишта цивилизације
Стога осећамо огромно задовољење да можемо, захваљујући крајњем разумевању професора Жана-Пола Бледа и управе Сорбоне, који су нам, по трећи пут у последњих пет година, пружили могућност, нама Србима и нашим француским пријатељима, да разматрамо у овом храму духа које је Сорбона, управо тај суштински део питања Косова који се односи на историју, културу, цивилизацију. Део који је остао, нажалост, игнорисан, затомљен, одбачен, презрен од стране владајуће политичко-медијске класе искључиво у корист демографском, ниско политичком, лажно идеолошком и хуманитаристичком приступу томе питању најширих размера.
Изражавам, дакле, нашу дубоку захвалност управи Сорбоне, посебно професору Бледу који је, као врсни историчар Средње Европе а тиме и Балкана, разумео дубоке узроке који су тамо изазвали скорашње сукобе. Баш као што је разумео да Француска не би никад застранила у рат против Србије, да није у њега била увучена својим атлантис ичким и европеистичким опредељењем, које је је имало предност над свим осталим, што је нашег председавајућег бесумње подстакло или утврдило у замисли да оснује свој Сабор за Независност и Сувереност Француске, Р И Ф под чијим се окриљем одвија ово вече.
Поздрављам наша два брата у истини и правди, присутне на овој трибини у личности Жана-Пола Беса, надахнутог и упућеног аутора Краљевских градова, али и неуморног ходочасника по светилиштима православног света чију цивилизацију изванредно познаје; и у личности доктора Патрика Бариоа, великог сведока српског страдања како у Босни и у Крајини тако и на Косову, које износи у својим разним књигама.
Поздрављам сваког и сваку од вас што смо здушно или по Промишљу окупљени у нашем заједничком косовском надахнућу и болу у окриљу Сорбоне! Велике сени Клода Форијела, Ернеста Денија, Сен-Ренеа Тајандијеа, Шарла Дила и других ваших славних предходника, које сте малопре поменули, драги Жан-Пол Бледу, а који су овде славили српско културно косовско наслеђе, узбуђене су вечерас.
Геније хришћанства на Косову
Шта је, дакле, природније, него Косово у овом светилишту цивилизације које је Сорбона, будући да је косовска земља са осталим делом Србије, била земља сјајне цивилизације, земља најузвишеније сакралне уметности, пре но што је постала земља исто тако узвишене епопеје! А доказ за то јесте што неимарство и зидно сликарство косовских светилишта, Пећи, Грачанице, Дечана, заузимљу одабрано место у светској уметности, као што Косовска епопеја, која преображава српски пораз од 1389 у највишу жртву за веру Христову, заузима слично место у општој књижевности.
Нигде другде у Европи, геније хришћанства, да употребим чувени Шатобријанов наслов, није доживео такав двоструки процват!
Ево тога хришћанског наслеђа српског Јерусалима, пописаног у овој огромној књизи под насловм Задужбине Косова, чији велики део, нажалост, сачињава мартиролог косовских Срба под турско-албанским ропством, дугим и суровим! Кроз мало ћу свечано предати ову огромну косовску сагу Жану-Полу Бледу за библиотеку Сорбоне, као сведочанство једне дивне уморне цивилизације и једног тешко рањеног народа.
Да би се разумело како је до тога дошло, потребно је укратко подсетити на неколико основних, суштаствених истина о Косову из простог разлога што су оне затамњене, кривотворене, изопачене. Пре свега, треба бити начисто са бајком по којој су Албанци насељавали Косово пре доласка Словена на Балкан у ВИИ-ом веку, пошто не само да ништа не сведочи о њиховом присуству у тој области, него историја за њих уопште не зна на Балкану све до краја XИ-ог века кад их, по први пут, помиње византијски историчар Михаило Аталиатис. Као да још нису били на Балкану током читавог првог миленијума, или као да нису играли никакву важну улогу!
Затим, друга бајка коју нарочито труби албански писац Исмаиљ Кадаре, која хоће да прикаже како су се Срби и Албанци одувек раздирали, док неоспорне историјске чињенице, почев од оне о српском пореклу Скендербега, албанског националног јунака, доказују супротно, а то је да су два народа живела у потпуној слози кроз цео Средњи век, све до коначног поробљавања Балкана од стране Турака крајем XВ-ог века. Тада су, преобративши се у ислам, религију поробљивача и ставивши се у његову службу, Албанци добили право да располажу добрима, чашћу, животом и смрћу оних који су остали хришћани. Припадници нове вере, показујући се ревносним као сви преобраћеници, они су се, у узастопним валовима, сручили са својих планина на равнине Метохије и Косова, да ту заузму српске земље по цену бројних покоља, изгона, најцрњег ропства или присилне албанизације.
Зa сто година нестало милион Срба са Косова
Нећу се задржавати на великим српским сеобама са Косова у 17. и 18. веку, које су уследиле због српских устанака против османлијског поробљивача у оквиру аустријско-турских ратова. Али ћу навести изворе с почетка XX-ог века који показују да између српско-руског рата против Турске 1876 и Првог балканског рата 1912, кад је Косово било ослобођено након пет векова окупације, око 400 000 Срба, за само четрдесет година, било је присиљено од стране Албанаца да напусте Косово и Метохију. Крварење је било заустављено током двадесетак година прве Југославије, и чак започето извесно васпостављање поремећене етничке равнотеже, све док сломом те Југославије од стране нацистичке Немачке и фашистичке Италије 1941, ствари нису опет попримиле свој уклети ток. Албанци су умели да задобију милост нових господара и да протерају око 100.000 Срба, пошто су их побили десетине хиљада уз поклике „баба Хитлер је дошао !“, баба значећи на албанском отац. Шиптарске милиције са злогласном Wаffen SS дивизијом Скандербег, чији су последњи војници пали пред Берлином бранећи Рајх, починили су безбројне злочине над српским становништвом.
Затим, током више од четрдесет година комунистичке Југославије, која је почивала на фамозној формули: слаба Србија, јака Југославија, албанске вође изигравајући жарке обожаваоце тиранинна Јосипа Броза, званог Тито, добили су, као награду од њега, потпуну власт над Косовом, коју су спроводили тако што су приморали, свакавим злостављањима, одлазак неких 300 000 Срба из покрајине. Унутар се о томе није могло говорити, будући да су се они који се на то усуђивали, излагали санкцијама као великосрпски националисти, док се вани тиоистичка Југославија сматрала најбољим од свих светова.
Мондијалисти довршавају дело османлија, фашиста и комуниста
Према томе је око милион Срба, рачунајући ту и жртве разних погрома, нестало у току једног столећа, са Косова и Метохије у корист албанских уљеза и колонизатора. Ипак је, након Титове смрти 1980, било остало још неких 350 000 Срба у покрајини. И све што је Слободан Милошевић покушао, васпоставивши суверенитет Србије над Косовом 1989, било је да се заустави тај кобни процес. Но иако су, том мером, била потпуно испоштована права Албанаца, као већине на Косову али мањине у Србији, они су одбили да се укључе у институције српске државе, надали вику да се над њима врши апартхејд, геноцид, и стали позивати, одајући се истовремено терористичким акцијама, Европску Унију, Сједињене Државе, Нато, укратко оно што се еуфемизмом зове међународна заједница. Ова је, уопште не улазећи у сву сложеност и сву озбиљност косовског питања, похитала да учини својим наследну албанску злобу и мржњу, поникле и набујале према Србима у сенци разних тиранских владавина, све црње једне од друге, турске, фашистичке, комунистичке, да би довршила њихово дело: потпуно заузимање српске Свете земље од стране Албанаца.
Антихришћанство хришћанског Запада
И заиста, највећа коалиција држава, у саставу од деветнаест нација од близу милијарду људи, чинећи најголемију војну силу свих времена, Нато, упрегла се, овога месеца марта 1999, у ту работу, оборивши се на Србију и подвргнувши је, током готово три месеца непрекидног бомбардовања, огњу и мачу! Тај злочин, један од најгнуснијих који су икада непотребно под небом почињени, достигао је врхунац, када су снаге Нато-а, након повлачења српских снага с Косова у јуну 1999, препустиле покрајину на милост и немилост Шиптарима. Ови су одмах, починивши многа убиства, протерали 250 000 Срба, докопали се њихових добара или их уништили, истовремено скрнавећи и разарајући цркве и гробља. Стравични призори који су се поновили у марту 2004, увек пред нехатом Нато трупа и управе Уједињених нација, а које ћете кроз мало видети пројектоване на екрану.
Подсећам вас да се та страхота, та оргија зла која је била рат Нато-а против Србије, одвијала управо у моменту кад се завршавао други Христов миленијум за чије су прослављање вршиле припреме, и да су све нације грешне коалиције против Србије, изузев Турске, биле хришћанске или сматране као такве! И управо та наопака чињеница изазива најозбилњију запитаност која ће неизбежно заокупљати највеће духове, историчаре, социологе, филозофе, теологе, а која се састоји у овоме: одакле долази та острвљеност зла против једног превасходно Христовг простора који представља Косово, како својом цивилизацијом тако и голготомкојусуна њему поднели Христови верници током векова и коју подносе до дана данашњега? Како то да се највећа планетара сила ставила у службу, учинила оруђем, мачем да би озваничила, запечатила једну од нацрњих неправди историје? И то по цену уништења читаве српске нације, као што је претио грозни пајац Нато-а, Џими Шеј, изјављујући: „Одбацићемо Србију у камено доба“!
После тога рата названог, као врхунац поруганија, хуманитарним, а који је толико проповедао Бернар Кушнер са својим пајташима, остало је само око 80 000 Срба на Косову, затворених од тада у прави гулаг! И управо то Косово, етнички очишћено, тешко рањено, опустошено, претворено у рушевине где влада најцрње безакоње, поглавице наречене међународне заједнице су се управо ових дана узмувале да промовишу у државу! Каква међународна заједница, таква држава!
Светско зло у одсјају пламена апокалипсе над Србијом
У сваком случају, из свега овога схватате размере ужаса, огромност греха! Као да је било у намерама Провиђења да са Косовом покаже жалосне границе човека, свакако да се укаже, у одсјају пламења апокалипсе над Србијом, зло света кроз дивљаштво цивилизованих, кроз лицемерство демократа, кроз нечовештво хуманиста који су себе уложили у тај чудовишни подухват, будући противприродни и потив природе, против морала и против цивилизације, какав је био такозвани Косовски рат. Јасно је да свако признавање Косова, као државе, проистекло из једног таквог проклетства, неће моћи бити прихваћено ни сматрано од стране Срба и свих људи од савести, осим као неважеће и ништавно.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
