Опет потоп пријети Морачи

Пише: Комнен Бећировић

Већ у току прве битке која се водила крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог вијека за одбрану Мораче од потопа, испоставило се да Морача има изузетну природно цивилизацијску баштину у коју не само не треба дирати, већ је ставити под заштиту Унеска. И било се на путу да се уради пројекат односно елаборат у том погледу. Чак је Морачa била проглашена еколошком државом, а Морача названа њеном жилом куцавицом.

Међутим власт која се убрзо докопала судбине Црне Горе и која јој и даље ту судбину кроји, зауставила је тај процес и повампирила пропали пројекат електрана на Морачи, потпуно се оглушивши о мјеродавни глас домаће и стране јавности!

Од тада није престала да истрајава у свом кобном науму очајнички тражећи стране инвеститоре како би се, уз благослов такође страних обилато плаћених савјетника, приступило, на силу Богу и људима, потопу Мораче. Притом су упорно игнорисана алтернативна решења на која су стручњаци указивали, на примјер на Комарници, Љутици и Ћехотини или пак на потезу Билећко језеро-Рисан гдје би се добила, без икакве штете, далеко већа количина енрегије у поређењу са оном од око седам стотина милиона киловата струје која хоће да се добије по цијену велике катастрофе на Морачи. Осим тога, Црна Гора, као јужно поднебље, има све услове за коришћење сунчане енргије, што се већ увелико чини у неким земљама, а зашто црногорска врхушка упорно неће да зна, него наставља да се острвљује на Морачу!

Да подсјетимо на оно што је речено безброј пута, прво што се тиче природног насљеђа, била би заувијек утамничена слободарска Морача, јунакиња морачке епопеје, али и најчистија и најраспјеванија ријека на европском континенту; био би потопљен њен величанствени кањон, као и некуд још чудеснији кањон притоке јој Мртвице, оба стара десетинама милиона година тако да се у њиховим литицама може читати повијест планете; био би потопљен и заувијек занијемио хучни, највисочији и најславнији црногорски водопад Светигора којим се отвара Морачко коло краља Николе; потоп би такође прогутао археолошка налазишта односно станишта у бројним пећинама преисторијског човјека од прије 120 хиљада година; нашло би се под водом исконско такозвано ендемско биље које не расте нигдје другдје на планети осим на обалама Мораче и њених притока; остале би без својих станишта јата птица које се при сеоби гнијезде у кањонима; услед језера формираног у подножју морачких страна, прорадила многа клизишта, посебно клизиште Ђуђевина-Баре Радовића, највеће у Динаридима; због прекида бранама дотока исконске медитеранске струје уз долину Мораче, дошло би до драстичне промјене климе у двије Мораче и Ровцима, што би се погубно одразило на флору и фауну читаве области…

Слична би судбина задесила људска добра и уопште цивилизацијско насљеђе Мораче. Прије свега, потапањем пута кањоном Мораче који повезује Морачу и Ровца са свијетом, ти би крајеви коначно обезљудили и запустјели, умјесто да се пољопривредно и туристички развијају за што имају идеалне услове. Важно је подсјетити да је овај пут, један од најживописнијих у Европи, направљен уз највеће жртве и напоре прије пола вијека па би га само због тога требало поштедјети.

Наравно да би потапањем морачко-ровачке земље, била потопљена, у сваком случају обесмишљена славна историја која се ту вјековима одвијала, а за коју је велики руски истраживач Јегор Коваљевски рекао да је права хомеровска поема, и као таква присутна у историји свијета. Тим прије што је престоница Мораче и Роваца храм Успења Пресвете Богородице, свјетски познат својим неимарством и сликарством, у првом реду фреском Гавран храни пророка Илију, изузетним остварењем те врсте у читавој хришћанској умјетности. С друге стране, Женидба Максима Црнојевића, једна од највећих поема свих народа и свих времена, како је оцијенио велики Адам Мицкијевић, настала је на обалама Мораче.

Међутим, довођењем језера у темеље морачке лавре, она би била смртно угрожена пошто би се влага увукла у пјешчану терасу стару пола милиона година на којој је саграђена, а тиме ушла и у манастирске зидове и стала да их растаче. Осим тога, ако би једног дана, на што геолози указују, прорадило клизиште села Ђуђевине са супротне стране и сурвале се огромне количине земље у језеро, ниво овога би се попео толико да би у њему нестало манастира. Тим прије што од стране села Осредака на десној обали Мораче такође постоје клизишта. Тако да се због великих киша, јесени 1979, сурвао у Морачу засеок Дебели луг којом приликом је усмрћена једна породица, а велико цвјетно имање претворено у обично прло.

То би најкраће била зла која би снашла благословену земљу Морачу и претворила је у уклету земљу. Међутим зло би се такође и наднијело на доњом земљом односно над Подгорицом и читавом Зетском равницом. Наиме милијардама кубика воде у акумулацијама узводно од Подгорице, у језерима Златица, Милуновићи, Расловићи, Андријево, био би наднешен прави Дамоклов мач над главним градом Црне Горе који би, у случају провале брана, услед земљотреса или рата, ужасно страдао, ако не био збрисан са лица земље. Опасност је тим већа што се Црна Гора налази на трустном подручју које иде од Ирана па преко Балкана и Јадрана ка Италији. А што се тиче рата, ризик је утолико озбиљнији што се Нато у чији загрљај властодржци хрле да предају Црну Гору, увелико спрема на рат против Русије у коме ће наравно Црна Гора бити учесница на страни злотворске алијансе и тиме једно од попришта сукоба.

Међутим, упркос тим злима, реалним и потецијалним, упркос толиким аргументима изнесеним од стране најмјеродавнијих личности из разних области, географа, геолога, енергопројектаната, историчара, историчара умјетности, интелектуалаца, књижевника, умјетника… заступљених у мојој обимној књизи Одбрана Мораче од потопа, изашлој 2002. у Подгорици, а доступној на интернету, власт упорно истрајава у свом несрећном потопитељском науму! Након неколико пропалих тенедера од којих посљедњи онај са италијанском компанијом А2А, иначе власником Електропривреде Црне Горе гдје се недавно открила тешка злоупотреба, сада властодржци намјеравају да дају Морачу кинеској електро-енергетској аждаји Норинко! Јасно је да ће, ако дође до подписивања уговора са Норинком и крене се, не дај Боже, у злочин над Морачом, то представљати за ову неман обичан залогај, будући да такве кинеске компаније могу да подижу вјештачка острва у мору или заравњују планине, што су већ показале на дјелу. Кажу да би уласком Норинка у посао, нека црногорска предузећа добила посла за шест година колко би трајало уморство Мораче, али би добила много више, ако би се Норинку понудило да, на примјер, сравни Дурмитор и направи велики НАТО аеродром чиме би се Монтенегро, као нови члан, доказао и допринио освајању свијета од стране Запада односно Америке, а тиме учествовао у његовој диоби. Наравно ако би, након рата, ишта остало од свијета.

Међутим, поред наведених, постоји још један битан разлог који се противи потопу Мораче: то је чињеница да Морача са њеном баштином није само црногорско већ и европско, дакле универзално добро. И заиста нема ни једне друге области у Црној Гори, а вјероватно ни на Балкану о којој се у Европи толико похвално писало колико о Морачи. Знаменити европски и руски аутори из разних области, географи, природњаци, еколози, историчари, путописци, истраживачи, књижевници, рекли су највише ријечи о Морачи, што доносим у мом опсежном богато илустрованом раду Морача у очима европских аутора XIX и XX вијека, доступном на српском и француском језику на интернету. Ту су, између осталих, пјесници Гете и Мицкјевић и са њима велики слависта Герхард Геземан, те историчар Франсоа Ленорман који до неба хвале Женидбу Максима Црнојевића; географ Курт Хасерт који је задивљен величанствиним кањонима Мораче и Мртвице те њеним шумама што се пењу уз планинске стране дајући Морачи изглед огромног велелепног парка; један други географ Бернхард Шварц који је зачућен да усред велике дивљине постоји један споменик цивилизације у виду тако складног здања као што је манастир морачки, назвавши га бисером Црне Горе; сликар, писац и професор Лудвик Куба који је одушевљен пребогатим призором морачких шума и планина и здањем манастира у тој величанственој дјевичанској природи; ботаничар Антонио Балдачи који говори о пребогатој флори Мораче великој, а о самој ријеци као најважнијој у Црној Гори на чијој се обали, по изласку из величанственог кањона, уздиже предивни храм што, како вели, напаја душу; официр и дипломата Јегор Коваљевски и историчар, географ и етнолог Павле Ровински који славе у исти мах морачку природу и историју, а Ровински саопштава да је аутор поеме о Максиму Старац Милија Морачанин; писац и новинар Шарл Иријарт који у својој књизи Обале Јадрана и Црна Гора каже да се епска поезија која казује националну историју, сачувала у својој првобитној чистоти управо у Морачи; византолози Габријел Мије, Николај Окуњев и Димитрије Оболенски који указију на особитост морачког храма, како сликарством тако неимарством, у хришћанској умјетности; највећи еколог нашег доба Франц Вебер који кањон Мораче назива катедралом вјечности, а саму ријеку Морачу Бетовенвом симфонијом.

И тако на безброј страница, но у свјетлости изнешеног, што тек даје појам о литертури о Морачи, за надати се да ће црногорски главари на челу са Милом Ђукановићем, кад већ у својој осионости наш глас не слушају, почути овај глас Европе о Морачи утолико прије што се непрестано куну у Европу и што настоје, сасвим с разлогом, бар се у томе слажемо, да Црна Гора уђе у Европу? Тим прије што се, има већ неколико година, Еколошка секција Комисије у Бриселу недвосмислено изјаснила са неколико страних еколошких организација, против кобног пројекта хидроелектрана на Морачи.

И заиста, вјероватно да никад и нигдје у историји градње хидроелектрана није било толико противних разлога колико их има по питању пројекта хидролектрана на Морачи. Стога је јасно као сунце, да треба од њега одустати и скинути, након више од пола вијека, проклетство с Мораче те Морачу прогласити националним парком и неодложно је кандидовати за Унеско за што су се стекли сви услови, како би се Морача нашла, на наш велики понос, међу највећим добрима човјечанства.

Париз, средином маја 2016.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: