Баздуљ: Српску војску је дочекало 20 хиљада људи у Сплиту 1918. (ВИДЕО)

Мухарем Баздуљ, српски и босанскохерцеговачки књижевник, преводилац и новинар, казао је како се у Црној Гори и другим бившим југословенким републикама злоупотребљава садашњост да би се њоме ревидирала историја.

„Цијелу причу да је Црна Гора на референдуму изгласала своју независност, да је чланица НАТО-а, да су у свим међународним тијелима, је чињеница и то нико не оспорава. Али данас ту независност пројектују на основу садашњих хјења и измишљају, шта су хтјели њихови прадједови прије сто година. То је нешто што је једноставно бесмислено“, казао је Баздуљ.

Такође, казао је како је 1918.  Српска војска дочекана у Сплиту од 20 хиљада људи и како је спречила Италијане да заузму Љубљану 1918. године.

„На Сплитској риви српску војску је дочекало 20.000 људи. Тад је Сплит имао 25.000 становника. Дакле, не може да се пориче да је срспка војска тада дочекана као ослободилачка и са високо емотивним интезитетом“, истиче Баздуљ.

Додаје, да су словенци молили српску војску да зауставе италијанску трупу према Љубљани, односмо пуковник Стеван Швабић .

„Замислите тог Швабића који зауставља италијане“, каже он.

Посјећа и на податке о споменику Краљу Александру који је био један од највећих споменика у Љубљани.

„Највећи споменик најважнијег словеначког вајара, је споменик који је постављен ’39. гoдине на пету годишњицу атентата на краља Александра у центру Љубљане .Када италијане улазе у Љубљану у Другом свјетском рату они уништавају разне ствари, између осталог и тај споменик. Послије 60-70 година Словенија је већ независна држава и Љубљана се братими са Фиренцом. У току братимљења им кажу,  да све оно што је италијанска војска уништила, да ће фактирисати и платити штету. И Словенци фактуришу све осим тог споменика“, каже Баздуљ.

Додају да Бошњаци и Муслимани у Југославији нијесу хтјели да буду мањина.

„А онда се чуде зашто Срби у Босни и Херцеговини као цјелина не желе да буду мањина. Ту срспку дилему могу да схватим. Код нас људи највише пљују оно што им је ваљало у животу, као неко математичко правило које је, како колективно, тако и индивидуално. Што ти је Југославија више ваљала, ти је више псујеш“, закључио је Баздуљ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: