ИН4С

ИН4С портал

Баздуљ: Адолф и грађани

1 min read
Ако би у будућности код кориштења придјева „српски“ барем размислили како би им реченице звучале да је умјесто њега придјев који се односи на неки други народ, можда би им и мишљење те закључци бивали мало тачнији и прецизнији.

Пише: Мухарем Баздуљ

Недуго прије почетка пандемије ковид-19, британски историчар Брендан Симс, код нас најпознатији по књизи „Најсрамнији тренутак: Британија и уништавање Босне“, објавио је нову и опширну биографију Адолфа Хитлера.

У уводу књиге, Симс примијећује да је о Хитлеру и Трећем рајху досад написано 120.000 књига и научних чланака, али да је успркос томе Хитлерова слика каква постоји у науци и широј јавности ипак некомплетна.

Симс исписује биографију човјека о коме је већ исписано толико биографских књига, али стављањем акцента на неке аспекте Хитлеровог живота и размишљања о којима је досад мање писано успјева да створи узбудљиво штиво које се повремено чита попут трилера.

Геополитички поредак космополитске оријентације

Могло би се о овој књизи писати из јако пуно перспектива, али мени су из неког разлога нарочиту пажњу привукли цитати из појединих Хитлерових говора и јавних наступа гдје се јасно виде патолошке размјере његовог антисемитизма.

На једном састанку са Гебелсом и Розенбергом, рецимо, Хитлер је говорио овако: „Јеврејски геополитички дискурс националистички је мит у опреци са стварношћу и због те опреке није могуће конституирати јасан и трајан геополитички поредак космополитске оријентације“.

Објашњавајући на састанку са кључним људима НСДАП-а зашто је важно да се неке књиге повуку из библиотека и униште, потенцирао је „канибалске стихове јеврејских пјесника“.

На партијском митингу у Нирнбергу 1937. Хитлер грми: „Тај канцер, тај меланом на ткиву херојске њемачке земље нешто или неко храни. И да, то су либерали, који попут углијкохидрата поје и доје рак јеврејског фашизма“.

Након абдикације краља Едварда VIII, за коју је био увјерен да је резулатат јеврејских сплеткарења, у једном интервјуу Хитлер појашњава: „Уколико се ови трендови наставе врло скоро ћемо имати ситуацију у којој ће јеврејски национализам моћи битно значајније утјецати на ове просторе, него до сада.“

Напосљетку, приликом једне Мусолинијеве посјете Берлину, Хитлер му каже: „Национализми имају своје циклусе. Осим јеврејског. Он је трајан.

Мала рокада

Читалац се можда већ пита, шта је овом Баздуљу? Оно, јест му ова колумна на Преокрету, еклектична, али шта је сада нашао да пише приказ књиге, уз то још код нас и непреведене. Добро, признајем, цијела ова прича је мали трик. Књига заиста постоји и све оно што сам написао о њој стоји, али наведени цитати нису заиста Хитлерови. Они су ту зарад експеримента. Сви су они заправо преузети из јавних иступа истакнутих регионалних интелектуалаца и умјетника, уз врло малу „рокаду“. Наиме, тако гдје је стајао придјев „српски“, ја сам стављао ријеч „јеврејски“.

Изворне цитате потписују Нерзук Ћурак, Миле Стојић, Драган Бурсаћ, Драган Марковина и Милорад Поповић. Ништа у њима, понављам, није мијењано осим што је придјев „српски“ замијењен придјевом „јеврејски“.

Ако су читаоцу у измијењеној варијанти били грозни и одбојни, требало да би да се преиспита ако му у оригиналној варијанте звуче мање грозно и одбојно. Људи који су ове реченице написали или изговорили нису на гласу као националисти, него баш напротив.

То је заправо у цијелој причи најстрашније. Та врста антисрпског сентимента је толико неосвијештена, да људи у томе више не препознају нешто проблематично.

Замислите да неко крене да пише о „канибалским стиховима бошњашких (или хрватских) пјесника“, да неко каже како сви национализми имају своје циклусе, а само албански је трајан, или да неко било који народ назове канцером на тијелу неке јуначке земље. Тешко је то и замислити. Добрица Ћосић је с разлогом био изложен критикама кад је о Албанцима писао као о „социјалном, политичком и моралном талогу трибалног варварског Балкана“. Имам осјећај да неко напише такву реченицу о Србима да би добио само аплаузе.

Сабор Срба неграђана

Чак су и наведени цитати малтене пронађени по методи случајног узорка. Велехваљени говор Немање Батричевића на митингу Ђукановићевих присталица има у себи и ове реченице: „Да пошаљемо поруку нашој браћи Бошњацима, Муслиманима, Албанцима и Хрватима, који већ данима стријепе у својим домовима – ви нијесте сами. Заједно с вама стријепе и Црногорци и грађански оријентисани Срби.“

Практично свим бројнијим етничким групама у Црној Гори овдје се у цјелини даје право постојања, уз један изузетак. Ту су скупа (сви) Бошњаци, Муслимани, Албанци, Хрвати и Црногорци, а мјеста, ето, има и за Србе, али само ако су „грађански оријентисани“.

Легитимно је, дакле, бити Бошњак, Муслиман, Албанац, Хрват и Црногорац и не бити „грађански оријентисан“, али је бити Србин легитимно само ако си „грађански оријентисан“.

То долази из исте оне матрице која је учинила да цијели низ „регионалних миротвораца и космополита“ кад желе да покажу како су широки обавезно јавности ставе до знања да није све у Србији и са српским народом језиво, грозно и мрачно јер, ето, постоје Соња Бисерко и Жарко Кораћ.

Нико не спори улогу српског национализма и Милошевићеве политике у распаду Југославије и ратовима који су га пратили. Мало је феномена у новијој историји који су опширније обрађени у научној литератури и медијским приказима. Милошевић је умро у затвору, Караџић и Младић су осуђени за (између осталог) геноцид, са казном доживотне робије, десетине и стотине починилица ратних злочина над несрпским становништвом осуђени су на цијелом низу судова, између осталог и на судовима у Републици Србији.

Ипак, скоро пуних четврт вијека од потписивања Дејтонског споразума, такозвана интелектуална крема региона није у стању да искорачи из пакла интелектуалне и моралне лијености илустроване понављањем флоскула и предрасуда.

Ако би у будућности код кориштења придјева „српски“ барем размислили како би им реченице звучале да је умјесто њега придјев који се односи на неки други народ, можда би им и мишљење те закључци бивали мало тачнији и прецизнији.

Извор: Преокрет

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

22 thoughts on “Баздуљ: Адолф и грађани

  1. Niko ne treba da napada Srbe ako ih, i kako ih Bazdulj brani“ !
    „… desetine i stotine počinilaca zločina nad nesrpskim stanovništvom“, pa onda „genocid“ u kontekstu!?
    Dva su tu skrivena nagradna pitanja, čik pogodi: Ko su počinioci, izvršioci zločina i genocida???
    Dobri naš pisac nije čak htio, opravdano valjda (!?), da se bakće sa trivijalnostima, da imenuje počinioce kako se to, jel de, podrazumjeva : S r b i … SRBI, dabome.
    Njegova tanana priroda literate ne trpi govor o „očiglednostima“ i banalnostima “ neupitnog“ srpskog zlocinstva!
    Nemam živaca … Puštite me Bazdalja! !!
    … Otvorena mržnja me ljuti, potuljena me vrijeđa!
    Otvorenu nekako i mogu i da izdržim.
    Bazduljavu ne!
    … Dobri moji i naivni Srbi. Nedorasli lukavstvu, pretvornu čovjeku!

  2. Sjutra ćemo negdje pročitati i da je Bazdulj četnik,da je Ante Tomić četnik. Kako je Bazdulj na majstorski način razobličio antifašizam Nemanje Batrićevića.

    19
  3. У овом контексту ваља рећи, да се њујоршко-лондонсоко-московска Коминтерна, Хитлеров немачки Рајх и злочиначки НАТО пакт под окриљем европских и америчких империјалиста-тријалиста, нашао на истом противсрбском програму у удруженом злочиначком подухвату у трагичном двадесетом столећу.

    Имајући на уму, да су Немци у Другом св. рату распарчали етничку територију србског народа и дали је својим савезницима Хрватима, Албанцима, Бугарима и Маџарима. Немци су становнике Црне Горе прогласили за посебан народ, у становништву Јужне Србије видели су Бугаре. У босанско-херцеговачким потурчењацима видели су Хрвате. Такође, Немци су у свему прихватили хрватску усташку тезу да на подручју тзв. Независне Државе Хрватске нема Срба, него да су то православни Хрвати. Од србске Војводине Немци су хтели да направе нову државу која би се звала “Dunauland”. Такође, дали су Албанцима србске историске покрајине Косово и Метохију, што им је дала и србофобична Комунистичка партија Југославије. Немци су били против краља Петра II и монархије, као и тзв. „велики кадрови“ Коминтерне у Њујорку, Лондону и Москви. Против Краља Петра II и против Срба монархиста били су и англо – амерички масони, председник Фрeнклин Рузвелт и премијер Винстон Черчил…

    Према извесним дневничким белешкама Richard-а Breiting-a, које су објављене у књизи “Тајни разговори са Хитлером – Новооткривени интервјуи из 1931”, Хитлер је дословно рекао:

    “Мађарска ће бити наш природни савезник, јер је и она распарчана Версаљским миром као и Немачка… Трансилванија и Војводина су мађарске територије… Међутим ми нећемо заборавити да јака немачка мањина живи на ушћу Саве и Дунава… Београд је био и још је тврђава принца Евгенија… Братислава и Загреб су предграђа Беча. Народ тамо мора да учи немачки језик и да тако ода респект Немачкој…

    Нећемо се одрећи бивших аустријских територија Трста и Истре… Далмација и преостали део Балкана доћи ће под италијански утицај. Наш најближи савезник на југоистоку Европе биће Бугарска. Македонија је бугарска територија. Бугарска мора имати излаз на Јегејско море…

    Укратко, Аустрија, Швајцарска, Белгија, Југославија, и Чехословачка морају нестати као државе…“ ( Види: Secret conversations with Hitler. The Newly-discovered 1931 interviews. Edited by Edward Calic, New York, The John Day Co., 1971, стр. 191).

    За остварење немачких освајачких планова и намера на Балкану, Хитлеру
    су главна сметња били Срби, дословно је рекао:

    „Ми не смемо нипошто допустити да на Балкану постане надмоћан један народ који сматра да има своју политичку мисију. Срби су један такав народ. Они су показали велику државотворну снагу и имају далекосежне циљеве, који допиру чак до Јегејског Мора. Не чини, ми се паметно да овај народ још посебно охрабрујем у његовим тежњама…“ (Види: Hermann Neubacher, Soderauftrag Suedost, 1940-1945, – Bericht eines fliegenden Diplomaten. Musterschmidt-Verlag, Gottingen, 1956, c.158).

    Такође, имајући у виду да је Брозова великохрватска, фабијанско-бундистичко-бољшевичка, интермаријумска неблагодарна буржоаска и робовласничка творевина НАТО-Југославија крајем ХХ столећа постала завојевачки експериментални полигон НАТО пакта, где су се одувек сукобљавали интереси великих сила, као што је случај и данас услед интезивног политичког, економског и психолошког рата који је објављен Србима до истребљења, дирекно и индиректно, преко белосветских талога тзв. „великих изабраника“ и тзв. „великих кадрова“ европских и америчких империјалиста-тријалиста и њихових тајних и јавних структура и подземних организација и покрета сваке врсте у Београду-Јосипграду и Подгорици-Титограду.

    Полазећи од чињенице да креатори глобалног хаоса и организатори конспиративних, реакционарних и револуционарних тајних и јавних подземних покрета и организација раде далеко од очију јавности, преко извесних идолатриских, езотериских и окултних структура, да би успоставили једну светску владу са седиштем у Њујорку у Сједињеним Америчким Државама, под хегемонијом западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста, који доносе драматичне одлуке у западноевропској и америчкој спољној политици против Срба, традиционалних савезника Сједињених Америчких Држава и Велике Британије у корист терористичких покрета на Балкану и свету – “These CFR/TC members head State Department bureaus where dramatic shifts in American foreign policy to work against allies of the United States and in favor of revolutionary forces…” (Види: Editorial
    Staff, Say No! To the New World order CFR/TC, Metairie, LA., U.S.A, 1985).

    Такође, чињеница је да су европски и амерички империјалисти-тријалисти спремили план у другој половини деветнаестог столећа да србски народ избришу из групе европских народа (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial?– Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967).

    10
  4. Добрица Ћосић је с разлогом био изложен критикама кад је о Албанцима писао као о „социјалном, политичком и моралном талогу трибалног варварског Балкана“.

    NISTA NIJE POGRESIO u ovoj tvrdnji. Ja mislim jos gore o njima.

    20
    5
  5. Ne bih na Bazduljova pleća prebacivao teret kojim bi neki čitaoci rado da ga diskredituju jer zaboga nije dovoljno Srbin. Doći će vreme, nadam se skoro kada ćemo o liku i delu Slobodana Miloševića moći slobodno i lišeni preteranog patosa, kritički diskutovati. Na kraju krajeva lik i delo Slobodana Miloševića je znatno bitnije u kontekstu globalne istorije njegovog doba nego li lokalni odijek prepričan u mahalskom ključu. Za sada je ono na čemu Bazdulj insistira ( ne vidim njegov vrednosni sud o presudama 😉 ) je više nego dovoljno za ovaj istorijski trenutak. Imamo sasva dovoljno neprijatelja da bismo odbacivali ispruženu ruku nadam se iskrenog prijatelja.

    27
    3
  6. NEvjerovatno je kada se radi o ratovima bratstva i jedinstva iz 90- ih uvijek kao sinonim za te događaje predstavlja Milošević a ne recimo Tuđman i Kučan, kao secesionisti odnosno pobunjenici. Ustav SFRJ je dozvolio otcijepljenje bilo kojoj republici ali uz saglasnost svih drugih republika. Što nije bio slučaj. Ustaška tuđmanovska vlast izbacuje iz Ustava SR Hrvatske Srbe kao konstitutivan narod što je samo po sebi teški politički zločin. Da podsetim 45 je bila opcija za Srbe u hrvatskoj teritorijalna autonomija ili konstitutivnost kako se neko od mudrih hrvata dosetio. Tuđman 92 mrtav hladan izjavljuje na tv i skupovima hdz bukvalno da mi nismo htjeli rat ne bi ga ni bilo. Dakle fašističko izbacivanje iz Ustava Srba nelegalno otcijepljenje. Međutim zapad je njih proglasio legalistima a ostatke zaklanog srpskog naroda u hrvatskoj pobunjenicima kao imiloševića. Na zapadu ništa novo. A Bazdulj je iz Travnika, pa s obzirom na evoluciju koju doživljava u BG mislim da je i dobar odakle je. Ima potencijal da još uznapreduje sa osviještenošću odnosno istinom.

    36
    2
  7. Баздуљ,
    честит, савјестан, објективан.
    Овакви треба да буду независни
    интелактуалци.

    42
    6
  8. Кад Мухарем, друг својих другова, каже да „нико не спори улогу српског национализма и Милошевићеве политике у распаду Југославије и ратовима који су га пратили“, онда је сасвим јасно да се он ни по чему не разликује од онога што је сам назвао „такозвана интелектуална крема региона“ која “ није у стању да искорачи из пакла интелектуалне и моралне лијености илустроване понављањем флоскула и предрасуда“.
    Да није тако, он би могао знати оно што је пре нешто више од четири године објављено на линку
    http://rs.sputniknews.com/autori/20160811/1107718175/Zasto-su-mediji-precutali-da-je-hag-oslobodio-milosevica.html
    Да не бих препричавао шта тамо пише, прилично опширно, али и да оне нервозније не бих узалуд тамо слао, пренећу овде само неке наводе:
    „Одлука Хашког трибунала да покојног Слободана Милошевића, бившег председника Србије и Југославије, ослободи свих оптужби за ратне злочине наводно почињене током рата у Босни, поново доказује да би све тврдње НАТО-а о такозваним „званичним непријатељима“ требало прихватати не с великом, већ с огромном резервом…
    Закључак Хашког трибунала — да је један од највећих политичких демона наше ере, заправо, невин човек који није починио зверства и злочине за које је оптужен — требало је да буде један од главних наслова у свим светским медијима. Али није.
    Чак је и сам Хаг одлучио да закључак о Милошевићевој невиности „сахрани“ негде дубоко у текст пресуде лидеру босанских Срба Радовану Караџићу, дугом 2.590 страна. Караџић је, подсетимо, у марту 2016. године проглашен кривим за геноцид (у Сребреници), ратне злочине и злочине против човечности.
    У Хагу није било ни званичне објаве да је Милошевић невин, ни конференције за новинаре тим поводом. Једини коме треба да захвалимо за то „откриће“ је предани истраживач и новинар, Енди Вилкоксон, који је на хашки закључак о непостојању Милошевићеве кривице наишао током пажљивог читања пресуде Караџићу“.

    70
    6
    1. @ Ilija Petrovic
      U pravu ste i vreme je opomenuti Bazdulja.
      Dobro pise, volim njegove tekstove.
      Ali, sto je „drug svojih drugova“ pa usput
      obavezno okrivi Milosevica je nedostojno.
      Muhareme, ovo je dobra prilika, procitajte,
      otvorite gornji link i pisite nam.

      43
      4
    2. @Ilija Petrovac,e sad na ovakav prosrpski tekst sjajnog pisca Muharema, koji je istina u sferama antisrpske posasti od tramvajdvojkasa i onih Basarinih 88 ,pa do raznih „komitskih“ sarlatana i mila razocaranog Srbina i njegov klike,vi ste nasli zametnu u recenici o Milosevicu.To mi lici na ono“gladan sam ali ova koasica Koji sam dobio je mnogo iskrivljena“

      12
      22
      1. Момче Соорвивал,
        Озбиљан интелектуалац, макар то био и „сјајан писац Мухарем“, кад нешто пише, нарочито нешто чему посвећује својe знање и свој углед („сјајни писац“), нешто чиме жели да оплемени своје читаоце, мора мислити о свакој речи коју ће написати.
        Реченицом о Милошевићу он је дао за право оној крави што је дала пуну кофу млека, али се, гладна мало искривљене кобасице, мало ритнула и све просула.

        36
        3
        1. Још “да се ви школовани нешто питате”хахаха
          Хвала вам за ваш коментар.

          2
          5
        2. Слажем се са вама. А како немам увида па зато и услова да све околности растакања Југославије провјерим, ја се служим апстрактним мишљењем на сљедећи начин. Принципијелно не вјерујем да је за рат потребно двоје. Мислим да је Мухарем тој идеји близак. Али, то не постоји у животу. Постоји само прво напад па онда одбрана. Без обзира што тако мислим, не бих волио да постанемо нарцисоидна култура али је то тешко избјећи.

          2
          1
  9. Samo Srbi opraštaju svojim dželatima trajno, drugi ih progone doživotno. Nas Srbe naši dželat progone doživotno. Sve zasluge za ovaj neosvoješteni antisrbizam idu hrvatskoj ustaškoj ratnoj televiziji koja je uvela antisrbizam u medijski i javni prostor Stanje u ek yu je takvo kao da naprosto ratovi protiv srba još traju. Što je i istina samo traju bez lame i noža.

    72
    1
  10. Bazdulj sjajno piše, uvijek se oduševim tekstovima, ali i nasmijem prezimenu!U vezi jednoh od navedenih; U emisiji „Bujica“ proustaškog voditelja Velimira Bujaneca sa zagrebačke Z1 televizije, bivša perjanica bivšeg režima, Milorad Bokser Popović, priznao je da je na Cetinju 1991. godine, jedna od najpopularnijih pjesama bila upravo „Bojna Čavoglave“ u izvođenju Marka Perkovića Tompsona.Rekao, između ostalog, i sljedeće: – Pored pjesme koja je slavila odbranu Sarajeva, u cetinjskim kafićima se slušala i „Bojna Čavoglave“ od Tompsona. To je bio jedan vid inata, zaključio je Popović. Cetinjem je kružila anegdota da najbolje pjesme Bokser piše u rukavicama, ali niko od Cetinjana da se javi i riješi dilemu, je li Bokser zaista završio osnovnu školu ili su ga išćerali?

    78
    1
    1. Brat je mio koje vjere bio..
      M.Bazdulj je jedan od najvecih SRBA.
      Vise pise,misli i govori SRPSKI nego mnogi “pravi”Srbi.
      Crna Gora Srbija RS RSK jedna familija.

      93
      4
  11. Брутално.
    Заиста, требало би да почнемо енергично да реагујемо и кажњавамо увреде које нам се наносе.

    118
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *