Баришњиков, Худини и Леонида

Пише: В. Мартић

Било првенство и прошло. Боксери из целог света дошли су у Арену у битку за славу новац и привилегије коју добијају шампиони. А њих има свакаквих. Мало је оних који се памте. Пролазим поред ринга са Мирком Пузовицем, скоро се сударамо са највецом звездом првенства.

Хулио Круз Пераза. Кубанац. Висок, наочит и помало надмен као да је господар света. Није ни чудо, двоструки олимпијски и петоструки првак планете. Обожавам Кубу и њене људе. Али ово је прича о нашим јунацима. Мирко Пузовић је један од њих. Са свих светских рингова је донио медаље. Шармер, духовит и непредвидив како у рингу тако и ван њега. Уметник. Као Баришњиков у Жизели. Или у Дон Кихоту. Врлина великих људи је скромност. Док седимо у ресторану и пијуцкамо црно вино причао ми је његову борбу са Меметом Богујевцијем на његовом опроштају.

Било је нерешено али он каже „Требао је победити, знаш опроштајни меч а и био је бољи тог дана“ . У свету где царују его и сујета тешко ћете овако нешто чути. Тако говоре шампиони. Ту нам се придружује Шаћко. Фазлија Шаћировић. Боксерски Худини. Уз Миодрага Перуновића најближи титули светског првака на Бапсу у Београду 1978. Изгубио је преглашавањем у финалу од Кубанца Хорте.

Скроман, ненаметљив, као сенка. Све друго него што је био у рингу. А тамо је био мађионичар. Велики Худини. Једном је Меша Селимовић рекао за Иву Андрића зашто је био господин. „Умерен у свему, ето зато“ .Такав је и Шаћко. Господин у рингу, племиц ван њега. Пењемо се у просторије Арене фигхт. Тамо врви од шампиона. Чини ти се да тестестерон можеш ухватити руком.

Билy Вујковић пита је ли све у реду и фали ли неком нешто. Једном капитен увек капитен. Последњи долази Мијо Перуновић. Леонида. Спартанац. Ратник. А могао је бити и Худини и Баришњиков у овој причи. Не воли пуно ни да прича о боксу. Поглед му је уперен негде далеко… далеко… Задивљујућа је његова понизност да служи човеку и људскости, и нечему пуно већем и несазнатљивијем и од самог човека. Храброст, топлина, емоција, љубав. Ето то је Мијо.

Полако се спушта завеса. Сенке плешу по зидовима. Осетим опор укус вина у устима и зажмирим. Неко из тмине рече “ Идемо Чамп. Немој да каснимо!“

Извор: Спортски Журнал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: