Банка хране: У Црној Гори незапослено преко 41% младих

У Црној Гори незапослено је преко 41% младих, а сиромашних је све више, саопштили су данас из Банке хране.

Генерална скупштина Уједињених нација, службено је прогласила Свјетски дан борбе против сиромаштва 1993. године. Сиромаштво се дефинише као недостатак основних услова за живот и основне људске потребе, попут хране, пића и дома. Живјети са мање од два долара на дан (тачније 1.90) на глобалном нивоу се сматра живјети у апсолутном сиромаштву, напоменули су из Банке хране и додали:

„Како би се упозорило на проблем сиромаштва и биједе, те потребе за њиховим искорјењивањем, од 1987. године обиљежава се сјећање на 17. октобар када је откривен споменик у Паризу посвећен борби против сиромаштва, а том се приликом окупило око 100.000 људи.

Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима је први циљ одрживог развоја, истакнут у оквиру нове глобалне агенде за одрживи развој УН до 2030. године која је донешена 2015. године

Ни након двије године Црна Гора није усвојила циљеве одрживог развоја

Свијет је у стању да искоријени глобално сиромаштво у наредних 15 година, ако владе у своје реформе уграде механизме који ће подстаћи привредни раст, државе треба да инвестирају у свој народ и да им осигурају финансијску сигурност, порука је из Свјетске банке, подсјетила је предсједница Фондације Банка хране Марина Медојевић и нагласила:

„На жалост, ни двије године након усвајања тих циљева Влада Црне Горе није усвојила националне циљеве одрживог развоја.

БДП по становнику, према стандарду куповне моћи у Црној Гори чини 42,2 одсто просека ЕУ.

Социјална укљученост срж је сваког друштва. Друштво које не успијева сузбити сиромаштво, нити побољшати услове живота изложено је нестабилности.

Отварање нових радних мјеста предувслов је за смањење сиромаштва, али и унапријеђење система социјалне помоћи.“

Црна Гора нема стратегију за помоћ сиромашнима

„Према процјенама које је радио Монстат за 2013. годину, што су последњи званични подаци које имамо 54.000 грађана је живјело у апсолутном сиромаштву. Званичне податке за 2014, 2015 и 2016. годину немамо. Образложење Монстата је да се прелази на европску метологију рачунања сиромаштва те да податке за ове године очекујемо ускоро,“ напоменула је Медојевић.

Она је истакла да држава Црна Гора још увијек нема стратегијују за помоћ сиромашнима, „нити има визију како помоћи сиромашнима што је необјашњиво и недопустиво“.

„Велико је кредитно задужење становника Црне Горе (грађани дугују банкама око милијарду евра), рачуне за струју није у могућности да плаћа 200.000 власника бројила, висока незапосленост (званично око 22.5%), ниске зараде (250 евра прима око 52% запослених – просјечно запослених у црногорској породици је свега један члан а она је четворочлана), мале пензије, минорна социјална примања су само неки од узрока сиромаштва у Црној Гори,“ напоменула је Медојевић и нагласила:

„Половина запослених у Црној Гори има 1.8 евра по члану породице за дневну потрошњу. 1.2 еура по члану дневно има за потрошњу вишечлана породица, корисник социјалне помоћи (МОП) након скорашњег повећања од 20%. Лако је закључити да сви они спадају у категорији апсолутно сиримашних.“

Најугроженији дугогодишњи незапослени, самохрани родитељи, Роми, расељена лица и дио пензионера

„Питање сиромаштва у Црној Гори је скоро увијек и питање социјалне искључености, маргинализације и запостављања одређених група унутар друштва, нагласила је предсједница Банке хране.

Она је подсјетила да је апсолутна линија сиромаштва у Црној Гори у 2013. години износила 186 евра, како је израчунао државни Завод за статистику Монстат, што је значило да у тој години је око девет одсто становништва је било апсолутно сиромашно.

„Колико је оних који су живјели у зони сиромаштва нисмо сазнали,“ истакла је Медојевић и додала:

„По упоредним подацима које можемо анализирати сада (број запослених, мјесечна примања, задуженост, цијене…) можемо очекивати да се број сиромашних повећао.

Међународни монетарни фонд (ММФ), је саопштио да се сиромаштво у земљама Западног Балкана посљедњих седам година повећало, а Црна Гора је уз Албанију је видјела најоштрији раст сиромаштва од појаве глобалне финансијске кризе.

Најугроженији су дугогодишњи незапослени, самохрани родитељи, Роми, расељена лица и дио пензионера са најнижом пензијом од око 100 евра, а то је око 4.500 корисника“

У Црној Гори незапослено 41,3% младих

Из Банке хране наводе да је у Цр­ној Го­ри незапослено око 51.500 мла­дих, од­но­сно 41,3 од­сто, како по­ка­зу­ју по­да­ци из стра­те­ги­је за мла­де ко­ју је усво­ји­ла Вла­да.

„Без по­сла је чак 32 про­цен­та мла­дих (ка­те­го­ри­ја ста­нов­ни­штва до 30 го­ди­на) ко­ји има­ју фа­кул­тет­ску ди­пло­му, од­но­сно ра­ди се о њих 39.800,“ истакла је Медојевић и навела да су у Црној Гори данас сиромашни не само они који не раде, него и велики дио запослених и пензионера.

„Сиромаштво дјеце у Црној Гори је последица незапослености родитеља и може се ријешити само стварањем повољних услова за запошљавање и предузетништво. Према задњим подацима УНУЦЕФ- а више од 15 000 дјеце у Црној Гори живи у сиромаштву,“ напоменула је она.

Из УН-а је саопштено да су тиме највише су погођена најмлађа дјеца јер сиромаштво утиче на развој њиховог тијела и ума. То не само да ограничава њихову будућност, то вуче надоље и њихова друштва.

„Скоро је објављена информација да у Црној Гори има 48 милионера. Шта то говори? Да богати постају још богатији а сиромашни сиромашнији. Да подстичемо као држава богаћење а проблем сиромаштва не рјешавамо,“ оцијенила је Медојевић и додала:

„Прогресивније опорезивање дохотка и боља подршка сиромашним грађанима, требало би да смање јаз у дохотку између најбогатијих и најсиромашнијих грађана.

Велика неједнакост у расподели дохотка, има негативне последице по економски раст и стабилност друштва, а основни узроци високе доходовне неједнакости су низак обим и квалитет запослености, образовни систем који не успева да поништи ефекте социо-економских неједнакости, неадекватне пореска и социјална политика.

Алтернатива која се помиње на међународној сцени за сузбијање неједнакости између богатих и сиромашних је дати веће плате обичним радницима, повећати порезе најбогатијима и корпорацијама , те затварање међународних порезних оаза. Тај новац би затим требало уложити у јавну инфраструктуру.

1% најбогатијих људи на свијету посједује готово половину свјетског богатства, док најсиромашнији посједују мање од 1%.

У Црној Гори упркос драматичној ситуацији када је у питању сиромаштво Влада, даје себи право да дијели 13 плате, неповратне стамбене кредите, једнократне помоћи, бонусе, јефтине кредите…, све на терет буџета, док се, на другој страни укидају надокнаде за мајке, одлаже исплата дјечијих додатака, МОП држи годинама на понижавајућем нивоу.“

Сиромашни нису такви због личног избора већ околности које су их у то натјерале

Медојевић је подсјетила да све већи број грађана, посебно младих високообразованих. који напуштају Црну Гору у потрази за послом и бољим животом.

„Сиромашни нису такви због свог личног избора, него због околности које су их у то натјерале и ми као друштво имамо обавезу да их из тог стања извучемо како би постали активни ствараоци,“ нагласила је она и додала:

„Најдјелотворнија друштвена борба против сиромаштва је квалитетно образовање и здравство доступни свима, стварање услова за отварање квалитетних послова, подизање износа минималне плате, опорезивање капитала, запошљавање незапослених,праведнија расподјела и праведније опорезивање плате и подизање дохотка становништва. Тако ће велики дио сиромашних изаћи из сиромаштва, а онима преосталима друштво ће онда моћи дати потпунију и квалитетнију помоћ и заштиту.

Ми из Банке хране се залажемо за нулту стопу ПДВ-а на хуманитарну храну, али и на дјечју храну и потрепштине за бебе, те смањење ПДВ-а на намирнице које су основна потреба сваке породице што се може регулисати уводјењем социјалних продавница.

Отварање народних кухиња и социјалних продавница је један од начина ублажавања сиромаштва.

Повећање МОП-а за најмање 50 одсто, обезбјеђење бесплатних квота електрићне енергије , ријешавање проблема ужине у школи и превоза, увођење дјечијег додатка за сву дјецу из социјално угрожених породица је оно на што Банка хране предлаже дужи низ година.

Банке хране је упознала Министарство рада и социјалног старања о важности доношења Закона о вишку хране, који би обавезао велике продајне ланце да донирају храну која је пред истек рока. То је један од начина да се намирницама снабдијевају Народне кухиње и социјалне продавнице.“

Само системском подршком проблем може бити ријешен

„На свима нама је да чинимо све што је у нашој могућности како би се проблем сиромаштва смањио. Ипак, само системском подшком проблем сиромаштва може бити трајно ријешен.

Банка хране Црне Горе је поводом Свјетског дана борбе против сиромаштва у суботу, 14. октобра организивала хуманитарну акцију прикупљања хране и хигијенских средстава за најугроженије породице под називом ‘ДА ИМАЈУ И ОНИ КОЈИ НЕМАЈУ’,“ нагласила је Медојевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: