Брковић: Нема тога “закона” који бившег ректора може ослободити неких питања

“Све је било по закону”. То је вишеструко занимљива реченица. Наиме, неријетко ова реченица служи људима да склоне било какву дилему са сопствене савјести, да “ослободе” личну савјест и морал обавезе да процјењују ствари.

Та ствар постаје болно јасна када се сјетите свих оних “зачуђених” чувара нацистичких конц-логора који су, на суђењима, тврдили да су радили “све по закону”, те да не виде своју кривицу. И они који су депортовали избјеглице из Босне почетком деведесетих радили су све по неком и некаквом закону. Било је много случајева у историји да се “законом” покривају ординарни злочини. Јер, постоје “закони” који су далеко од правде. Правда је идеја за којом трагамо у себи и свијету, а “закон” је увијек договор људи, који не мора нужно бити заснован на правди. То је буквар морала, што би се рекло…

Збиља, што треба да буде надређено чему – “закон” нашем моралу, или, обрнуто? Да та прича није безначајна, потврђује чињеница да она траје од освита цивилизације. Још прије безмало двадесет пет вјекова, генијални мајстор Софокло је кроз причу о Антигони испричао причу о “законима” – писаним и оним неписаним. Антигона, за разлику од своје “легалистички” настројене сестре, одбија да се повинује писаним законима – и увјерена је да нема тога закона који јој може забранити да сахрани и ожали брата. Дакле – ако је тензија овога односа била кристално јасна Софоклу прије толико времена, биће да нико данас, посебно ако је ријеч о универзитетском професору, нема право да се прави луд и да каже да не зна о чему се ради. Јер, “све је било по закону”. Ово је – буквар опште културе.

Тим више чуди када озбиљног човјека, бившег ректора државног универзитета, а садашњег Ждановкиног изасланика за ПМФ, чујете – да је све што се дешавало око (не)избора декана ПМФ, “било по закону”. И да ли то што је “све било по закону” чини да он нема потребу да се запита да ли је то у реду (да ли је правично, да ли је исправно), иако је “по закону”?

У тренутку док се факултет (прилично усамљено) бори да се одупре Ждановки, бивши ректор пристаје да буде њен – специјалац!? Нема тога “закона” који бившег ректора може ослободити неких питања. Мада је та питања требало да постави сам себи прије него се прихватио ректоркиног спец. задатка.

Рекосмо да је све ово, а то сигурно зна и уважени бивши ректор, буквар опште културе и личног морала. Али кад видите што је све могуће са “букваром” у Црној Гори, није једноставно ни позвати се на – буквар. Бар су буквари некад биле неспорне књиге. Али, данашња Црна Гора показује да и буквар може изгледати као да су га правили у редакцији ТВ Пинк. Да траје тачно минут-два.

Она екипа (и језичка концепција) која је онако жестоко нападала Рјечник, није у стању да направи ни ваљан – буквар. То је Црна Гора. У свему, не само у питањима језика. Овдје вам предавања о поштењу најубједљивије држе – аморални, а о језику најпозваније пишу неписмени… То је данашња Црна Гора – држава у којој се не можете поуздати ни у законе, ни у буквар.

Код нас се заиста мора кренути од буквара, што ће рећи од елементарних, основних ствари. Али и са букварима, као и законима није увијек једноставно. Као што постоје закони који су далеко од правде, постоје и буквари који немају везе са језиком. Овај и овакав буквар свједочи какав је хаос направљен у простору језичке норме. Ствар се препустила приученим дилетантима и не можете се надати ничему другом. Осим масовне неписмености… Али, како сада ствари стоје, тада ће то (неписменост) бити проглашена – истинским патриотизмом.

А онда нам не може помоћи ни Бог, све и да постоји…

(Колумна „Више од ријечи“, објављена у Вијестима)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: