• Насловна
• Политика

Бaлканист: Црна Гора – нова влада наставља да провоцира Русију

1 min read

4 године ‎ ИН4С

. Након што је министар Ђорђе Радуловић 30. марта донио одлуку да се Црна Гора придружи још и другом сету ЕУ санкција поводом Наваљног, са сајта Аерофлота обустављена је продаја карата за Црну Гору. Летови руског националног авиопревозника требали се да крену 28. априла, сваке сриједе и суботе.

Пише: Игор Дамјановић, политички аналитичар

Министар иностраних послова Ђорђе Радуловић прије 2 недеље дао је ексклузивни интервју за РТ (Russia Today), у коме је неколико пута поновио да санкције које су ЕУ и низ западних земаља увеле против Русије „нису санкције већ рестриктивне мјере“. Додао је и да оне нису „антируске“ и „односе на појединце и компаније, који су повезани са ситуацијом у Украјини.“, поетнирајући: „Просто речено, обични руски грађанин се не налази под санкцијама.“

Када је НАТО пакт бомбардовао 1999. године Србију и Црну Гору, њихови званичници су нам током свих 78 дана понављали да они не бомбама не погађају грађане, већ Слободана Милошевића. Тврдња да санкције нису санкције – већ рестриктивне мјере, да оне немају антируски карактер и не погађају руске грађане суштински је слична порукама које су Србији и Црној Гори слали из НАТО пакта 1999.

Поред ове дубоко лицемјерне констатације, која на тежини добија у чињеници да их је једној суперсили упутио званичник једне мале земље, министар Ђорђе Радуловић покушао је служећи се провидном подвалом и манипулацијом да умањи значај руско-црногорских економских односа.

Лажирао податке о робној размјени

„Са економске стране, ако погледамо индикаторе робне размјене, према посљедњим подацима (нећемо рачунати 2020. годину, јер је нерепрезентативна због пандемије) у 2019. години промет између ЕУ и Црне Горе је износио 1,4 милијарде еура, а са Руском Федерацијом само 11 милиона еура. Стотину пута мање. Дакле, да ли нам је неко поставио ногу на врат (и тјера нас да спроводимо санкције)? Није.“ – изјављује Радуловић у истом интервјуу.

Ова констатација је спорна и неистинита по најмање 5 основа. Прво, Ђорђе Радуловић је слагао да је робна размјена Русије и Црне Горе у 2019. износила 11 милиона евра. По подацима црногорске државне агенције за статистику Монстат у поменутој години размјена је достигла 27,2 милиона евра, што такође није нарочита цифра, али је 2,5 пута већа од оне коју је министар пријавио.

Друго, ако је 2020. година била „нерпрезентавина“ због ковида онда 2019. и остале године када нема увоза црногорских вина у Русију, такође се могу сматрати нерепрезентативним за оцјену трговинског промета између Црне Горе и Русије.Треће, у поменутој 2019. години Црна Гора је у ЕУ извезла око 160 милиона евра, а увезла преко 1,25 милијарди евра, што значи да се из црногорске економије у ЕУ директно одлило готово 1,1 милијарди евра.

Смишљено изоставио туризам

Четврто, недопустиво је да министар Ђорђе Радуловић када већ говори о економији земље изостави туризам, који у црногорском БДП-у представља 25%, што је апсолутни европски рекорд. У тој 2019. години Црну Гору посјетило је око 393.000 хиљада руских туриста. По подацима Националне туристичке организације Црне Горе из 2018. године (за 2019. није могуће наћи овакву процјену) просјечан руски туриста био је убједљиво први по потрошњи и остављао је овдашњој туристичкој привреди током боравка просјечно око 832,11 евра. Ако ову процјену примијенимо на 2019. годину долазимо до цифре од 330 милиона евра које су руски туристи оставили црногорској економији.

Треба свакако и додати потрошњу неколико десетина хиљада власника некретнина грађана Руске Федерације, који се не евидентирају као туристи, а који током свог одмора плаћају разноврсне туритистичке услуге. То значи да је допринос грађана Руске Федерације Црној Гори знатно превазилази 330 милиона евра.

Пето, посебну и веома важну ставку, која се не смије никако занемарити су директне стране инвестиције у црногорску економију, по којима је Руска Федерација апсолутни рекордер. Процјене говоре, да је преко 10 милијарди евра из Русије инвестирано у Црну Гору од 2006. године. Ниво инвестиција из Русије последњих година је смањен, али оне и даље заначајно егзистирају, о чему свједочи податак да су руски грађани у поменутој 2019. били другопласирани по директним инвестицијама у Црну Гору, одмах иза Азербејџанаца.

Да ли је за економију Црне Горе важнија ЕУ – која од њене сиротиње сваке године узме 1,1 милијарди евра, или Русија која је већ унијела милијарде инвестиција и кроз туризам доприноси са преко 330 милиона евра годишње? Одговор на ово питање без сумње зна и сам министар Ђорђе Радуловић, међутим њему је од националног интереса изгледа неупоредиво важнији плус који је овим интервјуом, у коме смишљено провоцира Русију, зарадио у свом CV-ију у НАТО пакту. Претходне плусеве министар је побрао када је потврдио претходне, па почетком године увео нове, па 30. марта додао најновије санкције Русији, односно када је у интервјуу за ТВ Вијести тврдио да су “санкције Русији биле исправан чин, само их Мило Ђукановић лоше објаснио народу Црне Горе у медијима”, а 24. марта, на 22. годишњицу НАТО агресије на Србију и Црну Гору, Ђорђе Радуловић је у Главном штабу НАТО пакта у Бриселу јавно подржао “стратегију јачања НАТО колективне одбране од Русије”.

Два и по пута умањена робна размјена није била једина крупна лаж коју је у свом интервјуу изнио црногорски шеф дипломатије. Његову тврдњу да се Сјеверна Македонија није увела санкције Русији, јер још није формално почела преговоре о чланству у ЕУ, те да ће то морати да уради кад са преговорима крене, побија примјер Србије. Прије више од 7 година Србија је формално започела преговарачки процес са ЕУ, до данас санкције Русији нису уведене, нити се у Београду разматрају. То Србију није спријечило да у интеграцијама у одређеним сегментима претекне Црну Гору, која је у процес кренула 3 године раније.

Обавеза усклађивања спољне политике са ЕУ спада у Поглавље 31, једно од последњих на путу придруживања. Од његовог затварања Црна Гора на данашњи дан далеко је у најбољем случају 6 година. Дакле, увођење нових и продужетак постојећих санкција Русији никако није формална обавеза ове, а није била ни претходних влада. Чини се стога да је министар Ђорђе Радуловић, као и његови претходници, гурање прста у око Русији препознао као најјефтинији начин стицања јефтиних поена и плусева у НАТО пакту.

Истина, влада Здравка Кривокапића je смањила русофобну реторику, али основи спољне политике према Русији остали су нетакнути. О томе, поред трагикомичних опсервација министра Ђорђа Радуловића, непосредно свједочи и сам премијер. Приликом посјете Бриселу 15. децембра прошле године Здравко Кривокапић је изјавио следеће: „Када смо рекли да желимо поправљање односа са свима, па и са Русијом, то се односило превасходно на економију, односно туризам јер највише туриста у Црну Гору долази из Русије. А у дијелу који буде у сукобу са било којом политиком Алијансе, наравно да ћемо поштовати политику Алијансе и то је свима јасно.“

Лавров одбио разговор са Радуловићем

У НАТО пакту и ЕУ постоје 2 приступа малих земаља према Русији. Уздржаност и умјерену реторику заступају Словенија, Словачка и Мађарска, што овим земљама омогућује да у одређеним областима успјешно сарађује са Русијом. Са друге стране, Пољска и Балтичке земље промовишу русофобну и милитантну реторику. Жалосно је што и нова влада Црне Горе у односу према Русији остала ближа Пољској и Прибалтику, него Словенији, Словачкој и Мађарској.

Да су лицемјерну игру нове владе Црне Горе прозрели у Москви, показао је телефонски разоговор Сергеја Лаврова и Здравка Кривокапића. Разговор је индикативан по 2 момента. Прво, министар Лавров је одбио да како дипломатска пракса налаже да разговора са себи равним министром Ђорђем Радуловићем, што говори да у Москви итекако прате његово антируско дјеловање. Друго, у овом разговору није било ријечи о најважнијој теми за државу Црну Гору, обнови директних летова из Русије и чартер летова у туристичкој сезони.

Црногорску дипломатију итекако морао би да опомене и осврт формално другог човјека Руске Федерације, предсједника Думе Вјачеслава Володина на могућност обнове авиосабраћаја са Црном Гором. „Црна Гора није спремна да прими туристе, ни вакцинацинама, ни медицином.

Црна Гора мора много да уради да би позвала руске туристе, а они су за то потпуно неспремни.“ – изјавио је Володин и додао да „У Црну Гору прво треба да дођу наши специјалисти. Њима је потребно да провцијене у којој мјери је та земља обезбиједила епидемиолошку безбједност, колико је систем здравствене заштите способан да укаже медицинску помоћ.“ Пошто је по Европском потрошачком здравственом индексу (EHCI) Црна Гора пласирана на последње мјесто у Европи, није тешко претпоставити какву би процјену могли да дају руски медицински експерти.

То што се предсједник руског парламента нашао за сходно да се, поред бројних обавеза на унутрашњем плану, бави и црногорским туризмом могло би да значи да ће на економске односе двије земље у будућности политика имати већи степен утицаја. Након што је министар Ђорђе Радуловић 30. марта донио одлуку да се Црна Гора придружи још и другом сету ЕУ санкција поводом Наваљног, са сајта Аерофлота обустављена је продаја карата за Црну Гору. Летови руског националног авиопревозника требали се да крену 28. априла, сваке сриједе и суботе.

На мјесец и по дана од почетка туристичке сезоне грађани Русије не могу купити директан лет за Црну Гору. Да ли ће руски туристи ове године доћи у Црну Гору и даље је неизвјесно. Политички односи двије земље неће бити једини фактор да ли ће летови бити обновљени, али ће без сумње утицати. Нажалост, овај фактор неће ићи у прилог Црној Гори све док њену дипломатију персонификује Ђорђе Радуловић, коме је лични CV у НАТО пакту важнији од националног интереса.

Извор: Балканист

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: