Балкан „плива“ у оружју из 90-их

У земљама Балкана милиони комада илегалног оружја се још увијек налазе у рукама грађана. У питању је најчешће заоставштина из ратова у Хрватској, Босни и на Космету, а владе земаља бивше СФРЈ покушавају да, помоћу акциjа легализације оружја, ријеше тај проблем.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, у Црној Гори је регистровано око 87 хиљада комада оружја. Како је казао Абид Црновршанин, генерални директор Директората за управне унутрашње послове Министарства унутрашњих послова Црне Горе, број илегалног оружја је непознаница, пише агенција Анадолија.

„У Црној Гори има око 87 хиљада комада регистрованог оружја. Када је у питању број илегалног оружја, тај податак немамо и свака процјена је незахвална“, казао је Црновршанин.

У новембру 2014., МУП Црне Горе, УНДП, ОЕБС и Центар за демократску транзицију покренули су кампању „Поштуј живот, врати оружје“ како би информисали грађане о штетним посљедицама нелегалног држања оружја.

Закон о оружју, који је на снагу ступио 19. марта ове године, предвиђа да власници илегалног оружја могу оружје предати полицији, без трајних посједица. То значи да се илегално оружје може предати када то власник одлучи.

„Ово се односи на грађане који одлуче да добровољно предају оружје. Сви они који то не ураде, а полиција током својих активности пронађе илегално оружје, чине кривично дјело, за које се може изрећи казна затвора од шест мјесеци до пет година“, поручио је Црновршанин.

Сваки пети Босанац наоружан

Босна и Херцеговина је, попут осталих земаља Балкана, оптерећена проблемом илегалног оружја. У посједу грађана, према незваничним подацима, налази се близу 750.000 комада илегалног оружја које представља сталну пријетњу безбједности. Према томе сваки пети грађанин БиХ држи илегално оружје.

Према подацима Развојног програма Уједињених нација (УНДП) из 2010., у БиХ око 495.000 домаћинстава нелегално посједује оружје. Из УНДП-а наводе како је тај број вјероватно и већи с обзиром на то да једно домаћинство може посједовати један или више комада ватреног оружја, пише агенција Анадолија.

Оружје у Хрватској – заоставштина рата

У Хрватској су, осим легалног оружја које служи за лов, спорт и самоодбрану, на терену још увијек веће количине различитог ватреног оружја и експлозивних направа заосталих из рата. Од 2007. покренута је акција у склопу које је грађанима омогућено да оружје предају полицији без санкција.
Грађани Хрватске на крају 2014. , према МУП-овој евиденцији, посједовали су око 280.000 комада ватреног оружја. Ријеч је најчешће о ловачком оружју, оружју за спортске намјене и оружју за самообрану.

„Поред оружја којег грађани посједују легално, а имајући у виду Домовински рат и остала збивања, претпостављамо да је већа количина оружја у незаконитом посједу, односно оружје које је заостало из сукоба 90-их“, казао је полицијски службеник из Службе превенције Управе полиције Хрватске Иво Јакић.

Акција легализације оружја у Србији

Од почетка акције легализације оружја које посједују грађани од 4. до 26. марта ове године у Србији је предато 619 комада оружја, међу којима чак и једна „зоља“, 137 бомби и минско експлозивних средстава, а поднешено је и 385 захтјева за регистрацију оружја.

„Посебно вам скрећемо пажњу на податак о количини сакупљене муниције. Тај податак указује да је за само 22 дана, предато 15.879 комада што је значајно више него током целе акције легализације 2007., када је прикупљено 11.566 комада муниције“, нагласила је начелник Управе за управне послове у седишту Министарства, генерал полиције Зорица Лончар Касалица.
Процјене су да се број комада илегалног наоружања креће и до 900 хиљада. Посљедњи поступак легализације оружја у Србији спроведен је 2007. кад је предато око осам и по хиљада разног врста оружја. Грађани Србије у легалном посједу имају око 1,2 милиона комада оружја – ловачких пушака, карабина, пиштоља, револвера и разног спортског оружја.

За Космет нема података

Портпарол Полиције Космет, Баки Келани је у изјави за АА казао да полиција нема податке о броју нерегистрованих комада оружја на Косову, али да континуирано ради на борби против те негативне појаве с циљем стварања стабилне безбједности за све грађане Космета.

Вјерује се да и даље велики број грађана на Космету посједује илегално оружје, које је остало од рата 1999.,а према неким процјенама, на Косову се око 80 посто оружја посједује без дозволе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: