Насловна Политика Ако је Балкан „Игра престола“, онда је Европа — „Кула од карата“

Ако је Балкан „Игра престола“, онда је Европа — „Кула од карата“

0
ПОДИЈЕЛИ

Никола Јоксимовић

Док једни мисле да је поређење Балкана са серијом „Игра престола“ цинично и да је Европа крива што је Балкан „балканизован“, дотле други сматрају да је поређење које је изнео председник Европског савета Доналд Туск исправно и, како кажу, бриљантно.

Ступивши на бину китњастог софијског националног театра, на прослави почетка бугарског председавања Европским саветом, председник тог највишег политичког тела Европске уније, пољски политичар Доналд Туск рекао је да је историја Балкана драматичнија и занимљивија од популарне америчке серије „Игра престола“.

„Сви бисмо желели да на Балкану и сада и убудуће гледамо мање драматичне сценарије“, рекао је Туск.

Серију „Игра престола“ многи оцењују као најбољу серију свих времена. Радња те серије, реализоване према низу романа америчког писца Џорџа Р. Р. Мартина, одвија се на фиктивном континенту Вестерос, који је подељен на више краљевстава. Тим краљевствима владају племићке породице, од којих једна даје врховног поглавара континента који седи на гвозденом престолу. Политичке игре, убиства, немилосрдни ратови, секс, интриге и завере, изненађујући обрти, јесу оно што је „Игру престола“ учинило популарном у целом свету.

Вероватно нема региона на свету који не би могао да се идентификује са радњом „Игре престола“. Међутим, Туск је баш Балкан изабрао као регион који ће упоредити са драматичном радњом серије.Међутим, гледајући Туска, човек не може да се отме утиску да он сам подсећа на јунака једне друге, исто тако популарне серије — Френка Андервуда, главног јунака серије „Кула од карата“, чија је радња смештена у савремени Вашингтон.

Андервуд, сплетом околности, заверама и дволичним политичким играма постаје председник САД. Начином опхођења, гардеробом и осмехом, Туск неодољиво на јунака кога са успехом тумачи оскаровац Кевин Спејси.

Оставимо, за тренутак, фикцију по страни и вратимо се реалном животу. Балкан је за Европу одувек био „црна рупа“, мрачна каљуга, а термин „балканизација“ на Западу је пежоративан израз којим се у међународним односима означава подела нација на мање јединице у којима су државе и њихови системи у неразрешивом конфликту. Тај термин такође означава и стање расцепканости и заоштрености сукоба интереса у једном региону са слабим изгледом да дође до споразумног решења. Овако термин „балканизација“ дефинише „Речник социјалног рада“, аутора Ивана Видановића, а слично га дефинише и Енциклопедија Британика.

Туск као да је заборавио целокупну историју Европе, на основу које је Мартин и пише свој роман реку „Песме леда и ватре“, према којем се „Игра престола“ снима.

Историја Велике Британије, италијанских градова држава, Шпаније, Португалије, Француске, немачких кнежевина, па и Тускове родне Пољске може се чак и успешније упоредити са популарном серијом од историје Балкана.

Међутим, у питању су предрасуде о Балкану, каже историчар Чедомир Антић. Он се сећа, каже, како су се чланови једног удружења одушевили оснивањем Пакта за стабилност у Југоисточној Европи. Они су тада, каже Антић, били јако срећни што се више не помиње Балкан већ Југоисточна Европа, јер је то, према њиховом схватању, значило да ће вођство ЕУ на наш регион гледати другачије.

„Управо та њихова неспремност да Балкан прихвате као део Европе и да се према Балкану односе на начин на који су се, рецимо Немци односили према Источној Немачкој, јесте и довела до ратова из деведесетих година прошлог вега. Да су се понели другачије, тих ратова не би било“, каже Антић.

Да је Европа дала гаранције Балкану у складу за Завршним актом из Хелсинкија, да се нису замерали муслиманима на Блиском истоку, да нису подилазили екстремним круговима Римокатоличке цркве на рачун балканских народа, ратова на Балкану не би било, или би они били краћи и са много мање жртава, објашњава он.

Иста прича понавља се и данас, каже Антић. Године 2003. ЕУ је обећала да ће читав Балкан имати европску перспективу, али су се, како каже, врло пажљиво потрудили да поделе Балкан на западни и источни.

„Сада је, на крају, испало да само земље у којима живе Срби нису укључене у ЕУ. Ако изузмемо Албанију, која је 50 година била под најмрачнијим режимом који је постојао у Европи, све остале земље су у прошлости биле српске — и БиХ, и Македонија, и Црна Гора, и Србија, и све оне не улазе у ЕУ зато што српско питање није решено, односно да на истим оним принципима где су Србима оспоравали права, афирмишу туђа права“, каже Антић.

Велика мана ЕУ, према Антићевим речима, јесте што прима пропале политичаре попут Туска, који је изгубио изборе у својој земљи. Подсећамо, Туск је за председника Европског савета изабран упркос оштром противљењу Пољске. Антић помиње и Хавијера Солану, који је, како каже, врхунац каријере доживео када је изгубио изборе у својој земљи.

„Ти људи нису спремни за велику улогу коју имају. Они треба да знају да је Балкан такав зато што су европске велике силе извозиле своје кризе на Балкан. Извозиле су од својих проблема до лоших људи. Само треба видети списак људи који су овде били разни гувернери, високи представници, па схватити да би пола њих у парламентарним режимима било под истрагом за оно што су урадили овде“, сматра Антић.

Према Антићевим речима, ЕУ је одавно завршила „Игру престола“, зато га европска политика више подсећа на „Кулу од карата“.

„За мене је најстрашнија та колективна амнезија која постоји у ЕУ. Појави се неки човек који има високо образовање и каже: ’Ово нема нигде, ово никада није било код нас‘. Сви овдашњи модели, од Шешељевог радикализма до Заветника увезени су из ЕУ. Ниједан није измишљен овде“, објашњава Антић.

Са друге стране, сценариста Димитрије Војнов има мало другачије мишљење. Према његовим речима, Туск је случајно дао, како каже, бриљантну оцену балканске историје и политике.

Серија „Игра престола“, рађена према роману који спада у жанр фентазија (епске фантастике), подсећа на балканску историју, јер је балканска историја, каже Војнов, кудикамо непредвидљивија од балканске будућности. А Балкану је историја велики бизнис, додаје он.

„Ви, заправо, када је реч о историји, не можете да претпоставите када ће оно што се данас сматра историјом и нешто што је поуздан опис прошлости бити проглашено за неку врсту фикције. Већ неколико пута смо прошли процесе у којима је нешто за шта смо веровали да је озбиљна историја проглашавано за фикцију и то се дешава сваког дана са свих страна и даље, тако да на простору где је прошлост непредвидљивија од будућности, свако поређење историје код нас и фентазија је апсолутно тачно и изузетно интелигентно“, каже Војнов.

ЕУ не може да се упоређује са „Кулом од карата“, каже Војнов, јер је америчка серија настала према британском оригиналу, чији се парламентарни систем битно разликује од европског.

С обзиром да је Америка најзначајнији субјект глобалних политичких токова, Војнов не види везу ЕУ ни са америчком верзијом серије, јер ЕУ, како каже, то свакако није.

Ако се ЕУ може упоредити са неком серијом, то би, према његовом мишљењу, могла да буде данска серија „Борген“.

„То је серија која се врло благо суочава са контрадикцијама идеје демократских процедура и покушава да реафирмише идеју демократије. Управо у томе што је та серија врло блага, схватамо да она, по својој суштини, није искрена“, каже Војнов.

У цинизму и британске и америчке верзије „Куле од карата“ може се препознати доста исконских ствари, али то ипак нема везе са ЕУ, закључује Војнов.

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here