Бабић за ИН4С: Док се Срби међусобно свађају, наши непријатељи ликују

Срби се тешко сабирају, односно лако нас је завадити и окренути једне против других, рекла је у интервјуу за ИН4С Милана Бабић, књижевница и теолог из Републике Српске.

–Свакако процес наших међусобних сукоба је дио и стратегије коју наши непријатељи вијековима примјењују, али се мора бити реалан и рећи да је доста производ наше гордости – немогућности стављања општег интереса изнад уског страначког позиционирања, истакла је она.

Према њеним ријечима, црногорска нација је вјештачки створена од стране титоистичког режима.

-Што се тиче трагедије прекрајања историје српске Спарте цитираћу Бећковића: „Црногорци, једини дио српског народа који није морао да доказује шта је, кренуо је да докаже оно што није.“ Туга, казала је Бабић.

Милана, Ви живите у Републици Српској, у којој су недавно направљени неке промјене у сазиву Владе. Да ли можете да нам дате коментра на нови сазив Владе и са обзиром да је Влада континуитета, јер је доста старих министара. Да ли је реално очекивати економске реформе са новим премијером?

-Да, може се рећи да је у питању контунуитет. Континуитет обезбјеђује стабилност уколико је у питању јасна политичка стратегија. О јасној политичкој стратегији, за сада ,још увијек не можемо говорити.  За мене је изненађење да ниједан Херцеговац није постао министар с обзиром на број гласова који је владајућа коалиција добила у Херцеговини.  Стварање противрјечности и конфликтног потенцијала  у  тренутник околостима све је сем опрезан потез. Децентрализација и антиглобализацијски процеси су  смјер ка којем треба да се крећемо како бисмо се изборили за национални идентитет и опстанак.

Стање у којем се у економском погледу  налази Република Српска не разликује се много до региона. Ми се налазимо у балканском ћорсокаку,“контролисане дезинтеграције“ узеле су данак – историјске српске земље су  раздробљене а понегдје нам је натурен српско-српски сукоб (Црна Гора). Шта значе економске реформе ако је цијели систем, социјални капацитет некадашње државе разрушен? Социјалне егзистенције нема ван начела културног континуитета, а пошто је некадашњи образовни систем сломљен, културни модел разрушен наметнут нам је неодговарајући културни модел па су могућности формирања јаке управљачке елите смањене. О националној интелектуаној елити, оној која би могла да ојача државу у свим сегментима, још увијек не можемо говорити. Разлози су многи и одузели би нам пуно времена.

У Републици Српској просјећан грађанин живи у оскудици, недовољно заштићен социјално и економски, пољуљане вјере у значај образовања, он не налази пуно мотива за оптимизам. То потврђују  и подаци о броју људи који одлазе из Републике Српске. Дакле, тешко је направити излазну стратегију у постојећим околностима стога и мој опрез поводом најављене екомске реформе.

А ево и још мало података из мог интервјуа са социологом Немањом Ђукићем (интервју је рађен 2013. али је, нажалост, и данас актуелан) како бисмо, и кроз немилосрдну статистику, представили са чиме имамо посла у РС: „у Републици Српској живи око 1380000 становника. Од тога око 24000 милионера, 300 мултимилионера, 46 одсто незапослених и сиромашних. Око 17 одсто становништва је испод границе сиромаштва. Од око половине становништва које је запослено само 5 одсто има доходак већи од 1000 КМ. А посебно поражавајући податак јесте да дугорочни демографски потенцијал РС чини 146000 дјеце (особа млађих од осамнаест година). Због тога ће Република Српска за двадесет година (п)остати само политичка идеја!

И на крају одговора на ово питање, не као мање битно, поражавајући компромиси! Незгодно је када страначки интереси, било која странка да је у питању, стоје изнад националних – а направљени су компромиси који дугорочно могу веома да коштају Републику Српску  (коалиција СНСД – ХДЗ, развијање инфраструктуре која повезује Хрвате из кантона 10 са Хрватском преко територија РС, прећуткивање чињенице да Срби нису конститутивни народ у Федерацији – тамо гдје су Хрвати већина; беспотребно отварање српско-српских сукоба зарад страначког реваншизма;). Зашто дозволити да се Срби користе као средство? Зашто стављати страначки интерес изнад националног?

Да ли сте упућени у спекулацији о заједничком дјеловању Српских странака на нивоу БИХ, да ли је по Вашем мишљењу то циљ јачање српског интереса или централизација моћи?

-Нажалост, Срби се тешко сабирају! Лако нас је завадити и окренути једне против других. Свакако процес наших међусобних сукоба је дио и стратегије коју наши непријатељи вијековима примјењују, али се мора бити реалан и рећи да је доста производ наше гордости – немогућности стављања општег интереса изнад уског страначког позиционирања.

Заједничко дјеловања српских стрнака прије ми личи на спекулацију него ли на остварив подухват. Централизација се може посматрати само кроз призму апсолутне жеље грађана  РС за присаједињењем матици Србији, за шта је очигледно да још нису сазреле могућности, али стрпљење, мудрост  и молитва нас могу довести до крајњег циља…

Република Српска је у протеклим мјесецима организовала низ хуманитарних акција за дјецу из српске енклаве на Косову и Метохији. Када говоримо о нашем народу у тој окупираној јужној покрајини, шта  је по Вашем мишљењу дугорочно решења?

-Прогласити окупацију, поништити Бриселски споразум и тражити што већу и јаснију подршку Русије. Сваком руском патриоти је јасно да је напад на Србе био порука Русима колико и Србима – највећи амерички град у Европи, војна база Бондстил , добила  је име у част наредника Џејмса Бондстила, учесника Вијетнамског рата. И то је симболично: Косово је својеврсан реванш за изгубљени Вијетнамски рат (Јелена Георгијевна Пономарјева). Стога треба дозволити да Русија поврати свој статус, (не само као супер силе већ и као заштитнице православља, који је преузела на себе још у вријеме неправедно оклеветаног цара Ивана Васиљевича)  управо ту гдје га је изгубила – на Косову и Метохији, јер док је Русија била на кољенима Срби су били ти који су спријечили даљи продор Запада на Исток (Drang nach Osten), који се као што знате  понавља већ неколико пута.

Дакле, Русија се брани у Србији колико и на својим границама, јер говоримо о једној цивилизацији, једној вјери, једном свијету који је насилно разрушен силеџијством без преседана у модерној историји. Република Косово је плод агресије САД/НАТО против Југославије.

Ви сте професор српског језика и теолог, као предсједник Књижевног  удружења „Сусрет“ Требиње иза себе имате велики број хуманитарних акција у раду са младим људима, да ли је тешко наћи времена за све то и шта савјетујете младима у РС, да ли да остану или иду за бољим животом, ако узмемо у обзир податак да је БиХ држава са највећим бројем исељеника чак 43,5?

-Радећи са дјецом постало ми је јасно колики значај култура сјећања има за један народ. Главна битка данашњице води  се на пољу духа – религије и културе. Американци су са кока-колом, фармерицама и заводљивом поп музиком освојили цијели свијет. Намеће нам се модел по коме дјецу треба припремити да само буду роба на тржишту, да трче за новцем и престижом. Са дјецом треба радити стрпљиво, али без пуно попуштања. Пред њих су бачени огромни изазови и искушења. Потребно је вратити презрене вриједности и то није лак посао, јер је дошло до урушавања цјелокупног образовног система. Просвјетни рад је омаловажен, наставници су готово сведени на администативне раднике који су најприје они који имају дужности да се нон-стоп прилагођавају неким новим образовним и васпитним моделима који нам се убацују неселективно,често уз сарадњу са страних невладиним организацијама па Вам је јасно  о чему се ради…

Када се врати некадашњи углед наставника, вратиће се и свијест о правим вриједностима и онда ће лакше бити објаснити дјеци зашто је потребно остати ту гдје си рођен и радити на културном и политичком уздизању свога народа. Наши уџбеници морају бити квалитетнији, осмишљени тако да одражавау историјске чињенице, а не као сада гдје у појединим уџбеницима представљају Албанце као старосједиоце Балкана.

Мој рад је такође усмјерен и на повратак дјеце спорту који није инспирисан трком за новцем и свјетским успјесима, већ на уздизању свијести о значају саборног дјеловања и тимског духа. Пројекат Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње -„Душанов мач, Стефанов штит“ , који је добио подршку Министарства вањских послова Србије, остварио је управо тај циљ – истицање значаја очувања српске културе и традиције кроз свијест шта српска традиционална пјесма и витешка надметања носе собом – достојанство српског човјека кроз вијекове.

Како посматрате ситуацију у Црној Гори, која се односи на незавидан положај српског народа, СПЦ и прекрајања историје?

-Данашња ситуација производ је многих околности. Најприје вјештачким стварањем црногорске нације од стране титоистичког режима. Потом, данашња Црна Гора настала је и обрачуном са неистомишљеницима у више фаза у 20. вијеку. Дакле, нису у питању спонтани већ брижљиво смишљени процеси стога је излаз из тренутне ситуације мора бити брижљиво смишљен и мудро спроведен – никако спонтан!

Што се тиче напада на СПЦ морам да кажем да ми је сада јасно зашто је Свети Петар Цетињски проклињао – просто некада не постоји друга могућност да се неки људи зауставе у нападу на светиње.

Што се тиче трагедије прекрајања историје српске Спарте цитираћу Бећковића: „Црногорци, једини дио српског народа који није морао да доказује шта је, кренуо је да докаже оно што није.“ Туга!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: