Атлетска краљица: Да бисте савладали најбоље, морате бити најбољи

Прву сениорску медаљу освојила је Ивана Шпановић у Москви 2013, а данас (17.00) ће крај „Москве“ на Теразијама извагати колико је народ у претходне четири године био одушевљен њеним успесима. Тас на кантару навијачке еуфорије током егзибиционог митинга биће осам везаних медаља са највећих такмичења које је Ивана Шпановић у руској престоници, Сопоту, Цириху, Прагу, Пекингу, Портланду, Амстердаму и Рију славила само у интимном кругу свог шампионског тима, а сада ће радост делити са њеним народом.

После пута око света у коме је скакала не само удаљ, него и са једног места постоља на друго, српска рекорерка, за „Новости“, сумира олимпијски циклус и говори о својим сузама и осмесима, емоцијама које навиру због наступа пред домаћом публиком на ЕП у Београду, о менталној снази којом може да парира и Новаку Ђоковићу…

Осма узастопна медаља са великих такмичења била је и једна од осам одличја српског олимпијског тима у Рију. Док су остали освајачи плакали од среће, ви сте од туге, као да бронза није била довољно сјајна?

– Олимпијска медаља јесте највреднија од свих одличја која сам освојила у досадашњој каријери, а сузе су биле прва реакција, најискренија емоција, суочавање са чињеницом да је такмичење готово, а да нисам успела да покажем све што могу. Док се цела нација радовала, ја сам у тим првим тренуцима била тужна. Али, то је било само због мојих амбиција и жеље да будем најбоља што могу и да пружим све од себе када је најважније.

О чему још сања европска првакиња у дворани и на отвореном, бронзана са Светског првенства и Олимпијским играма?

– Испунила сам своје снове и сада могу само да пожелим да нове медаље имају још лепши сјај. Уживам у такмичењима, са нестрпљењем чекам нове изазове, а највећи изазов за мене је увек да победим саму себе.

Може ли низ медаља да се одржи све до Токија?

– Наравно да би било сјајно када бих наставила у овом ритму све до следећих Игара. Оно што ми недостаје у овом тренутку су светско и олимпијско злато, то би била круна моје каријере.

Пут од првог наступа под олимпијским круговима у Пекингу 2008. до бронзаног постоља у Рију био је и траса одрастања?

– У Пекинг сам отишла као светска јуниорска првакиња. То је било, практично, наградно путовање и изузетно искуство. Уживала сам у свим радостима које један олимпијац може да доживи. Присуствовала сам церемонији отварања, са одушевљењем сам посматрала најбоље скакачице удаљ. И не само њих, већ и све друге спортисте. Имала сам прилику да упознам многе шампионе, да се дружим и бодрим наше репрезентативце. У Рио сам отишла као један од фаворита за медаљу, али то је имало и своју цену. Све што сам доживела у Пекингу нисам могла себи да приуштим у Рију у мери у којој сам желела. Сваке Игре, од Пекинга, преко Лондона до Рија, мени су лично донеле једно ново посебно искуство које не може да се мери ни са једним другим такмичењем. Од 2008. до сада променила се само моја физичка спрема, али мој став и решеност да будем светски број један је одувек био присутан.

Наступ на Теразијама биће увертира за Европско дворанско првенство у Београду у марту 2017?

– Организација атлетских такмичења на градским улицама је један нови тренд у свету који за циљ има промоцију нашег спорта и представљање појединих дисциплина у потпуно другачијим условима. Никада до сада нисам доживела тако нешто и пресрећна сам што ћу први пут имати ту прилику баш пред домаћом публиком. Надам се да ће после овог такмичења атлетика добити нове обожаваоце и да ће они бити део спектакла који нас чека следеће године.

После рукометаша, ватерполиста, кошаркаша, одбојакаша, и атлетичари су дочекали наступ у „Комбанк арени“?

– Мени још делује невероватно да ће се Европско првенство одржати у мојој земљи. Када сам сазнала да ћемо бити домаћини, очи су ми биле пуне суза, а искрено, још не смем ни да замислим тај наступ. Иако сам навикла да скачем на великим стадионима широм света, на које долазе и до 70.000 гледалаца, за мене лично најлепши је осећај такмичити се пред домаћом публиком. То ће ме додатно мотивисати да извучем максимум из себе.

Да ли је у припреми неки посебан скок за српске навијаче?

– Сама чињеница да браним титулу европске шампионке из Прага је довољна да сваки тај скок буде посебан.

Пет од шест најбољих скокова у овом олимпијском циклусу извели сте у финалима великих такмичења, када је било најважније. Таквом менталном снагом и константношћу може да се похвали још само Новак Ђоковић од наших спортиста?

– Да бисте победили најбоље, морате у сваком домену бити најбољи, што значи на само физички него и ментално. То и Новак добро зна. Ја никада нисам имала страх од борбе са бољима од себе. Увек је било и биће девојака које скачу веће даљине, али за мене је најважније да у том финалу будем најбоља могућа верзија себе. Мислим да је то моја највећа предност, јер немам притисак од конкуренције, нити од туђих очекивања, за мене нема већег критичара од мене саме.

Низ медаља

СП Москва 2013. бронза
Дворанско СП Сопот 2014. бронза
ЕП Цирих 2014. сребро
Дворанско ЕП Праг 2015. злато
СП Пекинг 2015. бронза
Дворанско СП Портланд 2016. сребро
ЕП Амстердам 2016. злато
Олимпијске игре Рио 2016. бронза
Укупно: четири бронзе, два сребра, два злата

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: