Аријевски параграф у Никшићу

Пише: Мишо Вујовић

У Словенији готово и да није било српских производа, у Хрватској је и пре распада СФРЈ постојао бојкот српске робе и он траје до данас, изузимајући Карлеушу и друге звезде турбо фолка, уз обожавање, сада већ покојних, музичара попут Панонског морнара чији се изливи домољубиве наклоности лијепој њиховој и данас препричавају.

На Космету се минулих година води интезивни рат против српских производа, чија конкурентост је опстала  и поред рекеташких пореза привремених власти у Приштни.

Економски ратови, санкције и остали механизми финансијског исцрпљивања, искорачили су у нову стратегију опструкције на малом простору, најновијим позивом у Никшићу да се бојкотују привредна друштва, ресторани, кафеи, апотеке, дућани, зубне ординације…, чији су власници Срби. Таква атмосфера је у неким бившим републикама СФРЈ,у Загребу су чак и књиге протеране из излога, ескалирала у крвави сукоб са трагичним последицама и разарајућим ратом чији епилог је преко сто хиљада страдалих и милиони расељених грађана у једној уређеној и економски снажној држави каква је била СФРЈ. Овај “генијални” наум црногорских комита и домољуба сеже још у време Хитлерове Немачке у пролеће 1933. године када почиње прогон Јевреја најпре са бојкотом њихових радњи и пословања са предузећима у власништву Јевреја, да би био озваничен увођењем “Аријевског параграфа”, када су припадници “Јуришног одреда”, у сивим униформама блокирали јеврејске радње, лекарске ординације, адвокатске канцеларије, апотеке, забрањујући грађанима приступ уз поруке исписане на транспарентима : “Немци, браните се и не купујте јеврејске прозводе”.

„Аријевски параграф”, са бојкотом прерастао је у језиви погром и прогон Јевреја, као што данас Комитски параграфи оличени у разне формалне и неформалне домољубиве домобране у зеленим униформама прете прогоном Срба из Црне Горе.

Колико год звучи апсурдно настојање црногорских екстремиста да разбију Српску цркву у Црној Гори, из чије порте је настала данашња држава, само је увертира за трајно решавање српског питања у овој некада најсрпскијој земљи и то по истом принципу решавања Јеврејског питања у Немачкој.

Списак никшићких фирми у власништву Срба у многоме подсећа на “Аријевски параграф”, а подупиру га и поједини депутати за скупштинском говорницом називајући Србе издајницима и посрбицама уз претњу тракторима и прогоном из Црне Горе, осуђене на терор осиљених група које кроз одбрану идентитета Црногораца и угроженог суверенитета државе, данас бране свој енормни капитал отет од те исте државе чији је опстанак управо угрожен континуираном пљачком свих доступних ресура.

Размере обогаљивања привреде најочитије се огледају управо у Никшићу, некада привредном центру данас социјалној установи на отвореном, окруженој пропалим гигантима попут Жељезаре, Рудника боксита, Металца, Јаворка и осталих разваљених предузећа.

Тужно је да је, група младих људи, осиромашена непознавањем сопствене историје, страсно мотивисана за стварањем хаоса, у ком би њихов “патриотски” потенцијал показао пуни капацитет. Наравно без санкција као у случају пљачке по Дубровачком залеђу и деловима Херцеговине.

Прочитајте ЈОШ:

Велика паника због једне „вести“: Западни пиони потегли сабљу да у Србију уведу средњовековни мрак

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: