Пред крај године Апелациони суд ће поново одлучивати о “државном удару” који је, према тврдњама некадашњег Специјалног државног тужилаштва (СДТ), спријечен на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године, преносе Вијести.
Расправа је заказана за 23, 24, 25. и 26. децембар, пред вијећем судије Весне Моштрокол, пише овај портал.
Према истим информацијама, вијеће у ком је извјестилац суткиња Зорица Милановић, у тих неколико рочишта донијеће одлуку о томе да ли ће да отварају претрес пред Апелационим судом, или је предметна ствар довољно разјашњена.
У том предмету до сада су донесене три пресуде – Виши суд у Подгорици најприје је све оптужене осудио на затворске казне, али је Апелациони укинуо ту пресуду и наложио ново суђење. У поновљеном процесу Виши суд ослободио је све оптужене, али се СДТ жалило на ту пресуду. Одлука је сада поново на столу вијећа Апелационог суда. Уколико оцјене да је у том предмету све разјашњено, вијеће може да потврди ослобађајућу пресуду, а у другом случају могли би да отворе нови претрес и њихова одлука била би правоснажна.
Текст преносимо интегрално.
Осуђени па ослобођени
Предмет који је од почетка називан “суђењем вијека” траје дуже од осам година и до сада је имао три пресуде – прва осуђујућа, друга укинута и трећа ослобађајућа.
Од почетка септембра 2017. до 9. маја 2019. године, када је и изречена прва, касније укинута пресуда, тај поступак праћен је директним телевизијским преносом.
Првом пресудом, сви осумњичени, међу којима су и лидери коалиције “За будућност Црне Горе”, Андрија Мандић и Милан Кнежевић, осуђени су на укупно 70 година затвора.
Тадашњу осуђујућу одлуку, Апелациони суд је укинуо и “нацртао” да се у поновљеном судском процесу донесе ослобађајућа пресуда.
У поновљеном поступку у подгоричком Вишем суду, 12. јула 2024. године, првостепеном пресудом ослобођени су сви оптужени за кривично дјело – тероризам у покушају, односно да су 16. октобра 2016. године, намјеравали да уз примјену насиља и наоружани упадну у Скупштину Црне Горе и прогласе побједу тадашњег Демократског фронта.
Предсједник специјалног вијећа, судија Зоран Радовић казао је тада да нису потврђени наводи оптужнице да су Руси Едуард Шишмаков и Владимир Попов створили криминалну организацију, односно да су од свог наоружања, у Црну Гору унесена само два мобилна телефона марке “леново”.
Новом пресудом из јула прошле године, Мандић и Кнежевић ослобођени су од оптужбе због чланства у криминалној организацији.
Бивши командант српске Жандармрије Братислав Дикић ослобођен је за кривична дјела тероризам у покушају путем помагања и стварање криминалне организације, једнако као и Предраг Богићевић, Немања Ристић, Бранка Милић, Драган Максић, Србољуб Ђорђевић, Милан Душић и Михаило Чађеновић.
Ни оружја, ни организације
Судија Радовић тада је у судници дао и кратко образложење првостепене, ослобађајуће пресуде:
“Да би се неко огласио кривим за неко кривично дјело мора постојати извјесност у погледу чињеница које чине обиљежја кривичног дјела а које чињенице су као елемент бића кривичног дјела наведеним диспозитивом оптужнице. Овакве извјесности у конкретном случају нема те је суд донио пресуду да се оптужени ослобађају од оптужбе јер није доказано да су учинили кривична дјела за које их терети специјално тужилаштво. Пут овом суду је био олакшан до утврђивања праведног и потпуног чињеничног стања рјешењем Апелационог суда којим је укинута прва пресуда и који садржи прецизне упуте како се треба поступати у поновном поступку”, казао је судија Радовић.
Потом се осврнуо на готово кључно питање, а то је оружје, које никад није ушло у Црну Гору, већ се налазило у изнајмљеној кући полицијског службеника на Старом аеродрому, што је снимио један од најприје окривљених Мирко Велимировић након уласка у Црну Гору 12. октобра 2016. и послије одласка у канцеларију тадашњег главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића.
“Тај снимак је прегледан у судници, а суд, тужиоци, окривљени и њихова одбрана, и јавност, могли су видјети гротескне сцене када Мирко Велимировић улази у ту просторију и покушава да на један неспретан начин сними то оружје узето на реверс из полиције. Са стране су се могли чути гласови припадника Специјалног полицијског одјељења, који њему тако збуњеном суфлирају шта треба да ради. По налажењу овог суда није доказано да је Мирко Велимировић од извјесне особе Фадиљ на Мокрој Гори купио оружје и да га је по претходним инструкцијама Катнића расклопио и бацио у језеро Газиводе. Нити је знао описати гдје се то језеро налази, нити је знао како је ту радњу извршио. Мокра Гора је огромна планина са огромном површином па је за суд невјероватно да Велимировић тамо налази Фадиља без неког претходног договора са неким и без телефонске комуникације. То је као да тражите иглу у пласту сијена”, казао је Радовић тог дана у судници.
Синђелићев „научени исказ“
Детаљно је причао и о одласку свједока сарадника Саше Синђелића у Москву, 27. септембра 2016. године, наводећи да је тај свједок дао детаљан опис са низом најситнијих детаља који су карактеристични за научени исказ, при чему на питање одбране није знао описати зграду СДТ-а.
Судија је рекао да ни опрема која је према оптужници требало да послужи за улазак у Скупштину Црне Горе и друге институције, а коју је Саша Синђелић предао МУП-у Србије 25. октобра 2016. године, није пренесена у Црну Гору.
“На снимку предаје се чује како Синђелић говори да је то опрема коју он иначе продаје по бувљој пијаци и неспорно је да се он тиме бави. Дакле, ни опрема ни оружје нијесу унијети у Црну Гору, а оно оружје које је снимљено у изнајмљеној кући на Старом аеродрому послужило је да судија за истрагу по захтјеву надлежног Специјалног тужилаштва донесе наредбу за спровођење мјера тајног надзора. Из спороведених доказа је надаље утврђено да су припадници Специјалне јединице, а која је по оптужници требало да преузме оружје у Црној Гори, пуца на припаднике црногорске полиције и уђе и заузме зграду Скупштину Црне Горе и осталих институција, ухапси предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића, прогласи побједу опозиције, а у чему би активну улогу имали оптужени Мандић и Кнежевић, заправо су се дан прије и на дан парламентарних избора налазили у рејону Златибора и Чајетине и није доказано да је радња извршења покушаја тероризма на територији Црне Горе отпочела. Да би се радило о покушају кривичног дјела, а постоји свршени и несвршени покушај, радња извршења треба да отпочне, а да посљедица изостане након предузимања радњи извршења или из неког разлога се не доврши радња извршења. Све ове радње које су наведене у оптужници су припремне радње за тероризам, тако да није доказано да је започела радња извршења јер од свог тог силног оружја и опреме једино што је унијето у Црну Гору су два телефона ‘леново’”, образложио је тада Радовић.
Рекао је да није доказано да је Попов организатор криминалне организације, те да је, према оптужници, Дикић имао план да поступа по налозима организатора криминалне организације, али да са њима никада није имао било какав контакт, било које врсте…
“Из исказа Синђелића и Велимировића утврђује се да Дикић није знао ни за какво оружје нити је имао комуникацију са било којим припадником ове криминалне организације, а како је то представљено оптужницом као ни са оним људима који су из Србије дошли у Црну Гору”, казао је судија тог дана образлажући пресуду.
(Вијести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Glibo i Pipun su nevini! To svako zna!
Добро, и када ће хапшење мила и марковића, ајде више, српски народ, као већински надполовични народ у ЦГ, нема времена више за беспотребно стајање. Идемо брзо ка Његошевој и Николиној визији Црне Горе.
све пресуде из неправа и неправде не производе правно дејство.Апелациони суд мора знати да одговорност и косеквенце га следују.Ако ће суд да се игра вњзакоња и то долази на наплату.