Апел универзитетских професора: Хапшење проф. др Весне Братић је атак и на оно мало унутрашње слободе која, чини се, постоји у Црној Гори која све више подсјећа на земље нултог суверенитета

Привођење и хапшење проф. др Весне Братић у садашњем контексту добија снажну симболичку димензију. Без улажења у правне аспекте конкретног случаја, чињеница да се кривично-правни механизми активирају управо у случају институционалног покушаја деконтаминације система отвара питање о степену стварне аутономије државних органа, стоји у апелу универзитетских професора који су стали у одбрану Весне Братић.

Њихов апел преносимо у цјелини:

Привођење и хапшење проф. др Весне Братић је порука сваком часном човјеку у Црној Гори да се матрица државне политике не мијења и да се тешко може мијењати. Да се систем вриједности заснован на пљачкању друштвене имовине, шверцу, лажима и преварама не може мијењати. Јер је са деценијама постао дио „културног и духовног кода“ једног мафиократског поретка који је за себе створио државу у оквирима граница некадашње Црне Горе. Црне Горе у којој су живјели људи код којих је било живо осјећање стида.
Данас су у центру медијске пажње са стотинама гостовања људи који немају осјећање за стид. Политичари проблематичних моралних свјетоназора, криминалци, корумпирани полицајци, судије и тужиоци говоре нам шта је то истина и правда. Људи са маргине који су током ратних деведесетих створили сумњиве пословне империје говоре нам шта је то поштен рад и економија. Дјеца тајкуна са десетинама некретнина и предузећа говоре о једнакој шанси за све. Бестидно, упорно, свакодневно.
У друштву са разореним институцијама, парадоксално, управо они који покушају да инсистирају на правди и уклањању аномалија постају предмет репресивног механизма, док се појединци повезани са организованим криминалом и чланови криминалних група обраћају утрнулој и дезоријентисаној јавности са слободе, користећи медије и друштвене мреже за обликовање наратива.
Хапшење проф. др Весне Братић је атак и на оно мало унутрашње слободе која, чини се, постоји у Црној Гори која све више подсјећа на земље нултог суверенитета. Медиокритетске елите ће зарад власти увијек за све имати разумијевање, и на слом свих друштвених вриједности увијек остати нијеме. Јер, они више не могу и не умију да поцрвене. Кад се изгуби осјећање за стид, изгуби се осјећање и за част, и за право, и за правду, и за слободу. Уосталом, робу и ропској свијести узалудно је говорити о слободи.
А данашња Црна Гора све мање је Црна Гора владике Василија, св. Петра Цетињског, Петра II Петровића Његоша, св. Василија Острошког, Марка Миљанова, Петра Лубарде…
Данашња Црна Гора је, све више, Црна Гора која страхује од судија, тужилаца и полицајаца спремних да се на беспризорно бестидан начин обрачунавају, умјесто са организованим криминалним групама, са врлинским личностима и једним угледним научником и универзитетским професором, као што је Весна Братић.

академик Игор Ђуровић
проф. др Неда Андрић
проф. др Милош Вулановић
проф. др Душан Крцуновић
проф. др Милисав Лаловић
проф. др Драга Бојовић
проф. др Радоје Караџић
проф. др Лидија Томић
проф. др Радослав Томовић
проф. др Владимир Павићевић
проф. др Милутин Пајовић
проф др. Јелица Стојановић
доц. др Јелена Газдић
доц. др Васиљ Јововић
доц. др Павле Поповић
доц. др Горан Радоњић
др Јелена Лазаревић
др Иван Лаковић
мр Марина Бабић
проф. др Весна Вукићевић Јанковић
доц. др Олга Војичић-Коматина
проф. др Маријана Церовић
проф. др Мишко Јовановић
проф. др Сања Шубарић
доц. др Тамара Лабудовић
др Радоје Фемић
Мр Радован Фемић