Антисрпство као државна идеологија Црне Горе: Кад проговоре мржња, пакост и завист
1 min read
Стицање државне независности 2006. године црногорски режим препознао је изгледа као идеалну прилику за спровођење агресивног идентитетског инжењеринга у Црној Гори.
Само добијање државе, сад је то потпуно јасно, очито није задовољило „модерне“ црногорске елите, па су се својски потрудиле да уз државу Црној Гори поклоне и једну сасвим нову, уз њу примјерену идеологију. И то идеологију са, укратко, средишњом идејом да је цјелокупна црногорска историја до данашњих дана била лаж и обмана. Или каква „великосрпска завјера“ неслућених размјера уперена против сиротих Црногораца. Која траје, вјероватно, последњих 1.000 година, а засигурно и дуже. И у том погледу свакодневно сазнајемо понешто „ново“.
Ову новост модерне црногорске државе и идентитета заиста је немогуће трезвено анализирати са објективног или научног становишта, а да посматрач одмах не помисли да феномен који анализира прије свега залази у сферу апсурда и патологије, а основни предзнак му је негативни и — антисрпски. А то је само одлика духовно, не и бројчано, „малих“ народа, какви Црногорци у прошлости никада нијесу били. Каква је то истински увреда за саму Црну Гору!
А како другачије сем патологијом објаснити тврдње појединаца који данас боље знају шта је заиста мислио Његош од њега самог, „преводе“ на црногорски „Горски вијенац“, или пишу књиге са бизарним насловима попут оних да је Тесла, у ствари, био Црногорац. Примјери за то су бројни, а контрадикторности и нелогичности веће од бесконачних. Тако, нa примјер, одмах се да уочити да идеолози модерног идентитета званично прокламују потребу за промовисањем новог, а истовремено тврде да црногорска историја траје дуже од десет вјекова.
Логично питање је шта је по сриједи. Да ли је црногорски идентитет нешто ново или се ослања на хиљадугодишњу традицију? То би макар за почетак било нешто око чега би ваљало да се договоре. Оно што је заиста забрињавајуће јесте чињеница да држава упорном промоцијом овог пројекта одреда промовише петоразредне или шесторазредне „интелектуалце“, који су на тај начин напрасно избили у први план.
![zastave-Crna-Gora-Hrvatska[1]](http://www.in4s.net/wp-content/uploads/2016/03/zastave-Crna-Gora-Hrvatska1.jpg)
Што представља атак досад невиђених размјера на сам културни код народа и наноси неслућену штету будућим генерацијама. А да је пропаганда беспризорна и агресивна, говори и то што су до прије 20 година сви листови и часописи у Црној Гори штампани искључиво ћирилицом, све локалне новине, као и сви годишњаци Црногорске академије наука и умјетности, и ђачка литература у издању Завода за наставна средства. Док се данас по државом декрету све штампа искључиво латиницом. А да не говоримо да се школски часописи користе као промотивни билтени НАТО-а и владајуће партије.
„Конструкција нове историје је смишљена у склопу државне политике и официјелне идеологије у Црној Гори која је овдје утврђена 1998. године, када је ДПС направила тај историјски заокрет и од странке која се залагала снажно за заједничку државу Црне Горе и Србије, постала странка која се залаже за самосталну Црну Гору“, истиче у разговору за Спутњик др Будимир Алексић, предсједник УО Института за српску културу у Црној Гори.
У склопу тога, како каже, „заснована је нова национална идеологија и државотворна политика базирана на визији Црне Горе као Црвене Хрватске на учењима Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије. Та њихова визија Црне Горе као једне несловенске, несрпске, црвенохрватске творевине и ентитета разрађена је дакле у цјелокупности“, прецизира он.
Једна од најбруталнијих неистина, по његовом мишљењу, јесте „да је 1918. Србија окупирала Црну Гору“ и да је у Црну Гору дошла „српска војска која је вршила терор“, која је спалила 5.000 кућа, и остале „морбидне и монструозне неистине које се приписују српској војски“.
У склопу тог фалсификовања, тврди Алексић, иде и фалсификовање Његоша. „Односно, како они кажу, ’ново читање‘ Његоша. Његошево дјело, Његошева идеја и Његошева мисао покушавају се тумачити у потпуно новом духу. Његош се проглашава геноцидним пјесником, поменимо само Новака Килибарду, Андреја Николаидиса и друге црногорске идеологе који га проглашавају геноцидним пјесником“, прецизира Алексић.
Како додаје, то се све ради уз „брутално избацивање из Његошевог ’Горског вијенца‘ свих садржаја који се односе на идентитет тога дјела и народа коме је Његош припадао. Гдје год се помиње српски народ, српска национална идеја, српски јунаци, витезови… све се то брише и Његош се такорећи обезличава, и у читанкама се само доноси онај одломак из ’Горског вијенца‘ који се популарно зове — ’Сан Вука Мандушића‘“.
Према његовим ријечима, бројни су и други фалсификати и тенденциозна тумачења историје.
„На примјер, када је Други свјетски рат у питању, занимљиво је да су сва књижевна дјела која се односе на Други свјетски рат, а која говоре о страдању српског народа, избачена из лектире. Као што је ’Крвава бајка‘ Десанке Максимовић, као што је чувена поема ’Јама‘ Ивана Горана Ковачића, као што је ’Плава гробница‘ Милутина Бојића, ’Стојанка мајка Кнежопољка‘ Скендера Куленовића… Све је то, дакле, избачено из читанки, како се не би ђаци основних и средњих школа у Црној Гори упознали са садржајима оних књижевних дјела која у књижевно-умјетничкој форми свједоче о страдању српског народа у првом и другом свјетском рату. Дакле, тотално је политизовано школство, образовни систем је у функцији креирања нове историје, нове политике и нове идеологије“, закључује Алексић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovakvu gomilu besmislica, falsifikata i laži odavno nisam pročitao! Da situacija nije ovako jezivo ozbiljna, o čemu govori ovaj idiotski bukvar kojim će se trovati naša nevina djeca, grohotom bih se smijao na ove nebuloze koje iznosi „veseli Titograđanin“!
Išlo se na približavanju srpskom. I počelo je od čika Ljube. Da možda pročitaš što je on pisao o dva različita jezika prije 150 godina. Jedan je zvao srpski a drugi zamisli, crnogorski. I piše on prije 150 godina da je srpski „lep“ i da crnogorski treba „menjati“ da se u budućnosti ne bi razlikovali. Ali to je vjerovatno podvala Montenegrina, no je tačno ovo što danas pišu ovi koji su plaćeni da nestane Crna Gora. A pošto bi i ti volio da ovo bude Srbija više vjeruješ njima no nečemu što je pisano prije 150 godina.
Izvini što ima nas koji nijesmo izdajnici, pa vam to bode oči.
Подгорице, опет нећеш о латиници. Нека нећеш. Па ја ти залуду објашњавах да се језик развија и да на томе раде њуди који се баве језичком науком , већ 150 година. То се ради у свим језицима и нико се не враћа уназад. То раде само назадни. Води се рачуна о суштини језика и мудри и учени људи добро одмјеравају када доносе одлуке о било каквој измјени, а усијане главе све раде преко кољена.
Antisrpstvo ?
Pa šta je to srpstvo da bi nešto moglo biti anti ?
Nakitio Aleksić fraza kilo i ispade kao neki tekst .
Nijesu to mudrolije, nego samo mali dio riječi koje narod nije prihvato. Da li je sad idealno? Naravno da nije. Za desetak godina, ono što vrijeme ne potvrdi treba promijeniti. Šteta što nemaš priliku da pogledaš kako je to izgledalo prije 150 godina. Iznenadio bi se . Ni slično ovom danas.
Sprdate se riječima koje još uvijek vaši đedovi koriste. To je kao da pljujete nebo.
Ove što se jave, a nemaju pojma o čemu je riječ, ne bi komentarisao.
Crnogorski nacisti uvijek nađu nekog „drugosrbijanca“ koji, kako 1918. godine, tako i danas „za šaku novčanica“ pišu i govore najogavnije gadostii falsifikate o svojem narodu!
„Tvrtko“ i „Podgorica“, petparački „online“ šovinisti na platnom spisku UDBE!
Vuk reče „Piši kao što govoriš“. I mi izbačismo: sjutra, sjeo, nijemac djed, medvjed, i počesmo da pišemo kao što govorimo i vama opet ne valja. E da je Njegošu da ustane i da kaže sjutra i sjeo.
Nije tačno da je 1918-te zapaljeno 5000 kuća nego više i ubijeno od 7 do 8 hiljada uglavnom žena i đece. Možda da je pročitao što je o tomo pisao srpski novinam Jovanović znao bi preciznije podatke..
Подгорицо, не погађаш , него разгађаш. Прво, не кажеш ништа о латиници, јер немаш одговора, па си ударио у просте м, прежвакане мудролије. 150 година су учени људи ( лингвисти) радили на језику, а ти и слични се хватате за сваку сламку, не бисте ли нешто кобајаги поткријепили каквим аргументом. Није вам сметало како се језик развијао до прије десет, петнаест година, а онда сте се као “јуришници“ на њега окомили на поклич сулудих , необразованих вођа. Најнеписменији су донедавно управо били они , као ти данас.
Језик и граматику препусти онима који се боље разумију од тебе.Ијакавски изговор као „сјео,ђед,прађед ,сјекира итд… једнако значе као и деда прадеда, сео.Не одређује се граница језика српског са непостојећим монтенегринским на ослову дијалеката и локализама.У сваком језику постоји књижевни и језик улице (жаргон).Ово што ти покушаваш као и сви Дукљани да језик локализама и улице промовишеш у тај ваш, је најобичнија шарена лажа за необразоване,каквих је Дукљана бар 70 %.
У италијанском постоји неколико дијалеката нпр.барешки и бриндизијански који су тотално различити од дијалекта којим се прича у Милану.Они се уопште не разумију.Али је све то италијански.Кад смо већ код италијанског,ја вас Дукљане уопште не разумијем кад наводите ријечи :ленцун,пирун,памидора,фрџола… (праве црногорске ријечи зар не) али то вам је остало од окупатора па да би се истим додворили морате тако да причате,јер ви сте у ствари прави поданички менталитет 🙂
И поред тога, опет ви причате српским.Било који странац да вас слуша,рекао би да је то српски.Као што и ми не можемо да увидимо разлику између њемачког аустријанског или нпр.швајцарског 🙂 Азбуку сте нам украли, и јотовање и палатализацију,и падеже,.јер да крадете и отимате то једино и знате.Ако сте имали ЦГ језик прије 200 година,а били сте слободни,што га нисте већ тада стандардизовали него сте чекали Вука да то уради.Није ли и тада постојала „завјера “ противу свега црногорског ?!Наравно ваша сва „историја “ је заснована на лажима.
Али никад није касно,ви треба да уведете граматику са два падежа,па се фрљајте са њом до миле воље,е онда можете слободно да тај ваш језик назовете и марсковским.Наравно,моја дјеца неће учити тај ваш новоговор.
„Nije tačno da je 1918-te zapaljeno 5000 kuća nego više i ubijeno od 7 do 8 hiljada uglavnom žena i đece.“ А за ово лажеш срам да те буде.
Сад је тек нејасно (или јасно) , ко су Црногорци и да ли постоје, било да су нормалне величине или да су “вељи“. Да постоје, не би се одрекли писма , јер се нико никада није тако срамно одрекао своје ближе и даље прошлости. Прва штампарија и прва штампана књига на овим просторима написана ћирилицом су извори из којих је потекла ријеч која нас је сачувала и другима приближила. 500 година је та слобода трајала, чак и под 500 година ропства. А данас су то за недјељу дана преиначили “ богови који су на тјеме пали“. У школама су незаконито дневнике за један дан “олатиничили“. Чак и јадним либералима ( самопроглашеним црногорским перјаницама ) су памет тотално побркали па су обамрли и више не знају ни ко су ни што су. Елем, шта је следеће? Да ли је то да се сви породични и остали споменици разбију и о трошку државе ( а можда и личном , јер не треба све ни од државе тражити ) нови праве са исклесаним латиничним именима и презименима. То би могао бити црногорски New deal na kom bi se uposlilo 40000 акцијаша , предвођених одушевљеном госпођицом из парламента, или неким Мигом. Ово са писмом је коначно доказало да Црногорци не постоје, већ само слијепи Србомрзци , који немају вјере, традиције и културе.
Завист, увређеност и мржња су онтолошко стање плебса, баш како је праштање и витештво онтолошко стање племства. Племство и плебс су духовне појавности како у егзистенцијалним, вишем смислу – Личност, тако и у појмовном, универзалном, нижем смислу – нација, држава… Трагично и грешно је самопорицање српског племства у Црној Гори кроз баналност монтенегринског плебса који себе унижава и примитивизује кроз завист, увређеност и мржњу, олако и бестидно, без савести и свести, злурадо и без вере радујући се укопу предака и памћења, мислећи да ће, чим се на гроб попишају и коло одиграју, постати слободни, постати племство…Нишча јаловост плебса, ријући њушком и грокћући под брњицом осујећености и расентимана, не гледајући више у звездана небеса над собом, осуђена на скичање у каљузи нахереног обора, премеће и веру и језик и писмо, заборављајући Новозаветну ,алегоријску сентенцу да се бисери пред свиње не бацају…Но, проћи ће време увређености и мржње, а племство ће опростити и кротким пољупцем брата завидни плебс начинити витезовима себи равним.Даће Бог Свевечни да буде тако…
Tvrtko ti si smece i ulizica.
Aleksic la..