Антисрпски перформанс у центру Бањалуке: О Србима из бошњачког угла

–У Сарајеву се, по угледу на фестивал историје у Хрватској, трећу годину заредом организовао „Хисторy Фест“. Окосница програма овогодишњег фестивала, од 28. маја до 2. јуна ове године, била је тридесетогодишњица слома комунизма у Европи, посебно збивања у Југославији у том времену. Организатори су позвали око стотину историчара и других научника са постјугословенског простора, те других земаља Европе и свијета. Нажалост, организатори су заобишли научнике из Републике Српске, док су из Републике Србије учествовали освједочени промотери бошњачке националне идеологије и политике: Латинка Перовић, Соња Бисерко, Миливоје Бешлин, Дубравка Стојановић. У докторским радионицама, према програму фестивала, била су саопштена и излагања која се најдиректније баве историјом српског народа у БиХ: „Дино Дупановић (Бихаћ – Сарајево), Бихаћка крајина 1941–1942. у култури сјећања – Злочин на Гаравицама 1942. у финкцији националне хомогенизације крајем 1980-их година и Един Омерчић (Сарајево – Загреб), Политичка дјелатност СПЦ у Босни и Херцеговини од 1989. до 1996. године – Обиљежавање ,мученичког покајања Светог великомученика кнеза Лазара и Косовске битке у Босни и Херцеговини 1989. године, саопштили су представници одјељења за историју Философског факултета у Бањалуци.

Студијски програм историје Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци протестује против овакве политизације историје. Наведена констатација добија још већу снагу, јер је за модератора округлог стола одређен активни политичар, члан Предсједништва Лиге социјлдемократа Војводине, Миливој Бешлин (Нови Сад). Ријеч је о особи која је прије неколико година изјавила да је „Сребреница кључно мјесто српског идентитета“, а власт у Републици Српској „криминални и сепаратистички режим који промовише геноцидну политику“. (Интервју телевизији Н1 објављен 17. 12. 2017. године).

–Студијски програм историје се залаже за аргументован дијалог историчара у Босни и Херцеговини, строго заснован на научним постулатима и лишен сваке злоупотребе историје. Нажалост, организатори овогодишњег Хисторy Феста злоупотријебили су историју стављајући је у службу антисрпске политике, на шта указује: селекција учесника из Србије и других земаља, омаловажавање историографије Републике Српске, јер није позван ниједан истраживач који се бави историјом XX вијека, из било научно-културне установе у Републици Српској, као и начин организовања поменутог округлог стола у Бањој Луци, наводе они.

По њиховим ријечима међу учесницима фестивала били су и политичари који су имали важну улогу у вријеме пропасти комунизма и Југославије: Раиф Диздаревић, Будимир Лончар, Милан Кучан, Стипе Месић, Васил Тупурковски, Богић Богићевић. Примјетно је да међу њима нема ни једног релевантног представника српске политике из оног времена.

–Организатори су настојали да овогодишњем фестивалу дају босанскохерцеговачко обиљежје, па су програмом предвиђене активности и у Бањалуци 31. маја 2019. године. Наиме, тог дана у Народном позоришту Републике Српске са почетком у 17. часова на сцени „Петар Кочић“ била је представљена књига „Јасеновац“ хрватског историчара Иве Голдштајна о којој су говорили Сеид Сердаревић и Горан Хутинец (обојица из Загреба). Након ове промоције од 18. часова био је одржан округли сто Хисториографија – предводница и/или сљедбеница: Политичка збивања у Југославији 1989. и хисторијски ревизионизам. На округлом столу планирано је да учествују Бранимир Јанковић (Загреб), Хуснија Камберовић (Сарајево), Аднан Прекић (Подгорица), Божо Репе (Љубљана) и Дубравка Стојановић (Београд), наглашавају са Философског факултета.

-Студијски програм историје протестује и због тога што су поменута промоција и округли сто били одржани у Народном позоришту Републике Српске, институцији која је по њиховом мишљењу од изузетног значаја за културно-историјски развој Бањалуке, Крајине и Републике Српске. Још више о стварним намјерама организатора говори чињеница да су у програму фестивала избрисали име Републике Српске из назива Народног позоришта. Због свега наведеног желимо да упознамо републичке институције као и ширу научну, али осталу јавност о овим у суштини антисрпским политичким провокацијама, закључују на Философском факултету.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: