ИН4С

ИН4С портал

Антисрпска реторика у служби евроинтеграција: Пропагандни наступ Ванде Бабић Галић за Стандард

фото: Стандард

У опширном интервјуу за подгорички портал Стандард, познат по својим континуираним антисрпским ставовима и уређивачкој политици у складу са агресивном бошњачком и хрватском дипломатијом, Ванда Бабић Галић, савјетница министра спољних послова Хрватске, отворено наступа као политички комесар задужен за идеолошко преваспитавање Црне Горе. Њен наступ неодољиво подсјећа на вријеме тоталитаризма, у којем се од сусједне државе захтијева не критичко преиспитивање историје, већ потпуно одрицање од националне самобитности.

Бабић Галић, иначе професорка и бивша грађанка Црне Горе, интервјуом практично диктира услове за наставак европског пута Црне Горе, представљајући хрватске интересе као универзалне европске вриједности. Њени ставови, које без имало отпора и додатних питања преузима новинар Стандарда С. Кусовац, откривају идеолошку утканост у глобални антисрпски наратив.

„Мислим да Црна Гора има снагу, начина и оног свог исконског дуга према својим прецима да скине са себе све што је негира као суверену, модерну, мултиетничку државу,“ поручује Бабић Галић у стилу који више приличи комесару него дипломаткињи.

Ни једном ријечју, савјетница хрватског министра не помиње да у њеној матичној држави постоје десетине улица названих по званичницима и идеолозима усташке НДХ. Преко 30 улица у хрватским градовима, према више независних истраживања, и даље носи или су до недавно носиле имена особа директно или индиректно повезаних са усташким режимом. Али, у њеној визији “европске Црне Горе”, највећи проблем су српске историјске и културне референце.

Упадљиво је и то што новинар Стандарда, у потпуној сагласности са саговорницом, назива актуелну власт у Подгорици “великосрпском”: ,,Је ли уопште реално очекивати промјену политике власти чију окосницу чине великосрпске политичке странке?“ пита новинар,  док се за србофобију, идеолошки ревизионизам и уличне хероизације ратних злочинаца у Хрватској не поставља ни једно питање. Такав дисбаланс у приступу потврђује стару истину: у политичком рјечнику ЕУ, Срби не могу бити жртве – само осумњичени.

Није изостало ни цинично правдање скандалозне одлуке Хрватске да тројицу црногорских званичника – Андрију Мандића, Милана Кнежевића и Алексу Бечића – прогласи персонама нон грата.

„Тај чин био је циљани одговор на неприхватљиве активности наведених појединаца и њихову истакнуту улогу као носитеља политика које нису добросусједске ни пријатељске према Хрватској.“

Јасно је, дакле, да Хрватска више не инсистира само на заједничкој историјској “интерпретацији”, већ и на томе ко у Црној Гори може бити политички легитиман. У тој визији, Срби – чак и ако су изабрани вољом грађана – нису пожељни.

У завршници интервјуа, Бабић Галић иде корак даље, оптужујући Српску православну цркву за “стољећни утицај на лабилност црногорског идентитета”: ,,Покушала сам објаснити колики је стољетни утјецај Српске цркве на лабилност црногорског идентитета као и улогу исте у политичким збивањима. Вјерујем да очекујете негативан одговор но и данас мислим да Црна Гора има снагу, начина и оног свог исконског дуга према својим прецима да скине са себе све што је негира као суверену, модерну, мултиетничку државу. Сваки други сценарио био би самоуништење, самобрисање с карте Европе.“.

Такав наступ представља ништа друго до отворени атак на културно и вјерско насљеђе већинског дијела становништва Црне Горе.

Оно што највише забрињава јесте ћутање институција – и у Црној Гори, и у Србији – на овакав непрекинути низ увреда, уцјена и отворене србофобије. Стандард, као и већина антисрпских медија у Подгорици, не само да не доводи у питање овакав наратив, већ га активно подржава.

Иако се интервју представља као дипломатска анализа, он у суштини представља политички манифест о томе шта једна чланица ЕУ заиста мисли о Црној Гори и њеном мјесту у региону.

Уколико је ово слика “европске будућности” коју Ванда Бабић и њени сарадници желе да увезу у Црну Гору биће тешко сабрати 80% грађана који су за улазак у ЕУ како је недавно саопштио предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

3 thoughts on “Антисрпска реторика у служби евроинтеграција: Пропагандни наступ Ванде Бабић Галић за Стандард

  1. То је демократија у Европи. А ови у креацији се такмиче, и показују баш кави су. Штаћемо ми у ту Европу са оваквим баракама није ми јасно.

  2. Znamo da po HR ima ulica a i pjesama posvecenih ustaskim zlocincima iz II sv.rata.
    Prije par dana hrvatska stampa jje pisala da smrt Papa Franje nije vrijedna niti jedne hrvatske suze jer nije htio kanizovati zlocinca iz II sv.rata Stepinca.

    Samo spominjanje Jasenovca dje je monstuozno pogubljeno oko 700 000 Srba njima stvara problem dok recimo Njemci i Austrijanci nisu negativno reagovali na pomen Ausfica i Dahau .
    Pa opet 1990-tih nastvak Oluja ,Bljesak ,Lora, sveli su procenat Srba u Hrvatskoj na 3% a prije 1990-tih bilo ih oko 15% a prije II sv.rata oko 30% .

    Pa im je opet sve to malo, pa su neki dan izglasali zakon o grobljima koji kaze da svaka nedgrobna ploca ako sadrzi neki natpis sto izava vrijedjanje hrvatskog nacionalnog ponosa moze bit uklonjena a to znaci i jedno slovo cirilice na nekoj nadgrobnoj ploci ,moze biti razlog za uklanjanje.

    Doticna gospodja kaze da je porijeklom Bokeljka , neka objasni kako bi se osjecala da na primjer tako neki zakon bude u Crnoj Goro i da neko odluci da joj ukloni spomenike njenih predaka iz Boke, jer mu se ne svidja natpis na nadgrobnoj ploci.

    2
    1
  3. ЗЕМЉАНО ЈЕ ЗАМАЛЕНА ЦАРСТВО …А са чим ћете пред МИЛОША И ОСТАЛЕ СВЕ ВИТЕЗОВЕ …ГЛЕ ЂИРИЛИЦЕ НА ГРОБУ ПШЛАШИТЕ СЕ …ВРЕЂА ВАС НАТПИС …ШТА СТЕ УРАДИЛИ ПОВОДОМ САХРАНЕ И ЕСКУМАЦИЈЕ СТОТИНА ХИЉАДА ОСТАТАКА ЗЕМНИХ ШИРОМ ЕУ ХРВАТСКЕ …А ВАШ КУРТОВИЋ И ГРОБОВЕ ПРЕОРАВА У СТРАХУ СИЛНОМ ОД СЕНИ И СЕНКИ ПРЕДАКА СВОЈИХ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<