Антируска хистерија не јењава: Страх од руских хакера

Пише: Биљана Митриновић

Ка­ко се при­бли­жа­ва гла­са­ње у свим др­жа­ва­ма Европ­ске уни­је за Европ­ски пар­ла­мент кре­ће и но­ва-ста­ра ме­диј­ска хи­сте­ри­ја о ру­ским ха­ке­ри­ма ко­ји, на­вод­но, већ има­ју стра­те­ги­ју ка­ко ће и ко­га на­па­сти.

„Фајненшел тајмс” твр­ди да ру­ски ха­ке­ри убр­за­но и ма­сов­но ин­тен­зи­ви­ра­ју при­пре­ме за сај­бер-на­па­де на из­бор­ни про­цес ко­ји ће се одр­жа­ва­ти од 23. до 26. ма­ја и да зва­нич­ни­ци ЕУ и тех­но­ло­шке ком­па­ни­је мо­ра­ју што прије да пла­ни­ра­ју од­го­вор.

Ан­дерс Фог Ра­сму­сен, не­ка­да­шњи ге­не­рал­ни се­кре­тар НА­ТО, а са­да са­вјет­ник укра­јин­ског пред­сед­ни­ка Пе­тра По­ро­шен­ка, не­дав­но је ре­као да ће Ру­си­ја ко­ри­сти­ти сва мо­гу­ћа сред­ства ка­ко би по­ре­ме­ти­ла пред­сто­је­ће из­бо­ре за ЕП и да ће она би­ти „нај­ве­ћи ма­лиг­ни фак­тор”. Он твр­ди да ће мије­ша­ње у кам­па­њу укљу­чи­ва­ти ства­ра­ње не­ми­ра по­ја­ча­ва­њем по­сто­је­ћих по­ли­тич­ких по­дје­ла; да то ни­је иде­о­ло­шки рат из Ру­си­је, ни­је ни ље­ви­чар­ска или де­сни­чар­ска кам­па­ња, већ кам­па­ња ко­ја има за циљ под­ри­ва­ње по­вје­ре­ња и са­мо­по­у­зда­ња те ини­ци­ра­ње ха­о­са и не­ста­бил­но­сти. Дез­ин­фор­ма­ци­је ће се ши­ри­ти ко­ри­шће­њем ла­жних ви­део и аудио-за­пи­са, а Ра­сму­сен твр­ди да по­је­ди­не европ­ске на­ци­о­нал­не вла­де не­ма­ју ка­па­ци­тет да се су­прот­ста­ве тим на­по­ри­ма.

До­при­нос бор­би дао је и Европ­ски са­вјет за ме­ђу­на­род­не од­но­се ана­ли­зом „Европ­ски из­бо­ри 2019: ка­ко ан­ти­е­вроп­ски план под­ра­зу­мије­ва сла­ма­ње Евро­пе и шта се мо­же учи­ни­ти да се то сприје­чи”. На пе­де­се­так стра­ни­ца фо­кус је на уну­тра­шњим не­при­ја­те­љи­ма ко­ји су „оруж­је Кре­мља”.

И сам пред­сјед­ник Европ­ског са­вје­та До­налд Туск је по­звао на ује­ди­ње­ње у бор­би про­тив „спољ­них ан­ти­е­вроп­ских сна­га ко­је отво­ре­но или тај­но на­сто­је да ути­чу на де­мо­крат­ске из­бо­ре Евро­пља­на, као што је био слу­чај са брег­зи­том и јед­ним бро­јем из­бор­них кам­па­ња у Евро­пи”. Чак је и ру­ски пре­ми­јер Дми­триј Ме­две­дев прије не­дје­љу да­на у Лук­сем­бур­гу ко­мен­та­ри­сао ове на­во­де рије­чи­ма: „Још ни­је ни би­ло из­бо­ра, а већ смо сум­њи­ви. Искре­но, то је глу­пост, па­ра­но­ид­на глу­пост – сум­ња­ти на не­ко­га иако се до­га­ђај још ни­је збио.”

Из­у­зев у Есто­ни­је, ко­ја је елек­трон­ско гла­са­ње уве­ла 2005. го­ди­не и од та­да се из­бо­ри дије­лом спро­во­де пре­ко ин­тер­не­та, гла­са­ње у оста­лим др­жа­ва­ма се од­ви­ја на кла­си­чан на­чин, па се и пре­бро­ја­ва­ње гла­со­ва ра­ди руч­но. За­ни­мљи­во је да се Естон­ци до са­да ни­су жа­ли­ли да су се ру­ски ха­ке­ри мије­ша­ли у њи­хо­ве из­бо­ре, ако ишта – вје­жбе ра­ди.

Ипак, у по­не­дје­љак је Естон­ска оба­вје­штај­на слу­жба у по­себ­ном из­вје­шта­ју упо­зо­ри­ла да ће Ру­си­ја ове го­ди­не вје­ро­ват­но по­ку­ша­ти да ути­че на из­бо­ре у Европ­ском пар­ла­мен­ту, да ће на­ста­ви­ти с оба­вје­штај­ним ра­дом и опе­ра­ци­ја­ма ути­ца­ја про­тив За­па­да, као и са при­пре­ма­ма за ору­жа­ни су­коб са НА­ТО-ом. У из­вје­шта­ју на 70 стра­ни­ца пред­ви­ђа­ју се ак­тив­но­сти и ци­ље­ви ру­ских оба­ве­штај­них слу­жби: ци­ља­ће европ­ске пар­ла­мен­тар­не из­бо­ре у ма­ју, с вје­ро­ват­ним фо­ку­сом на ве­ће др­жа­ве чла­ни­це Ње­мач­ку, Фран­цу­ску и Ита­ли­ју, у ко­ји­ма се мо­гу на­да­ти да ће има­ти нај­ве­ћи ути­цај на са­став европ­ског пар­ла­мен­та у на­ред­них пет го­ди­на.

Мик Ма­ран, аутор из­вје­шта­ја и ге­не­рал­ни ди­рек­тор естон­ске спољ­но­о­ба­вје­штај­не слу­жбе, твр­ди да ће Ру­си хтје­ти да обез­бије­де што ви­ше про­ру­ских и евро­скеп­тич­них по­сла­нич­ких ман­да­та. У европ­ским др­жа­ва­ма се од­ви­ја оштра бор­ба за при­до­би­ја­ње гра­ђа­на из­ме­ђу по­сла­нич­ких гру­па, а по­ку­ша­ва се по­ве­ћа­ти и из­ла­зност ко­ја је тра­ди­ци­о­нал­но ни­ска на из­бо­ри­ма за Европ­ски пар­ла­мент.

У од­но­су на гла­са­ње 1979, ка­да је на из­бо­ри­ма уче­ство­ва­ло 64 од­сто гла­са­ча, на по­сљед­ња два гла­са­ња је иза­шло све­га око 43 од­сто. При то­ме, у Сло­вач­кој је прије пет го­ди­на гла­са­ло све­га 13 од­сто, у Че­шкој 18, а Сло­ве­ни­ји 25 од­сто. Од­зив евро­скеп­ти­ка је та­ко­ђе био зна­чај­но ве­ћи од евро­цен­три­ста.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: