(Анти)празник жена
1 min read
Марина Јочић
Пише: Марина Јочић
Јуче је био осми март. Званично, празник жена, а незванично празник продавача цвијећа, парфема и осталих дрангулија. Овај дан се претворио у своју супротност, а у великој мјеру подршку том тренду даје и Скупштина Црне Горе. Сједела сам на сједници „женског парламента“ и до бесвјести слушала теме са различитих семинара које међународне организације финансирају, како би оснажиле „жене у политици“ и побољшали „женска права“. Све иницијативе су одличне, да се не заустављају на том трагикомичном статусу –иницијативи.
Дакле, годинама се прича на исту тему, а положај жена у Црној Гори се ни за трунку не мијења, ако искључимо редослед на изборним листама. Жене су се, истина, избориле да свака четврта буде на изборној листи. Сама иницијатива има смисла само ако осттак жена има неког бебенфита од политичке ангажованости жена.
На жалост, чини се да нема. Штавише, жене су склоне да се залажу за умањење или укидање права жена, као што су то учиниле посланице владајуће коалиције када су дигле руку да се мајкама са троје и више дјеце укине доживотно стечено право. Не амо да су се понијеле антиуставно, већ су показале да нема солидарности мимо политичких директива. Жене гласале против права жена. И сад те исте жене нас позивају у парламент да говорима о женким правима. Лицемјерје и безобразлук, у најмању руку.
Ако се анализира положај жена у Црној Гори, није тешко доћи до закључка да су у великој мјери обесправљене и препуштене самима себи. Ту би требало да дође на ред, не наметнути критеријуми које нам налажу разне амбасаде и невладине организације кроз повремене семинаре у луксузним хотелима, него конкретна солидарност која је до ових времена била својствена женамау Црној Гори.
Међутим, и то изостаје, а тако је једноставно и – људски.
Ако видите рођаку или сусједку да нема дјеци за хљеб, сигурно има неко ко може тог дана да сепобрине да та породица има нешто да једе. Ако се чују јауци пребијене жене или дјеце из сусједног стана, има ли шта нормалније него позвати полицију.
Vi kao zene treba da budete zene, majke, vaspitacice, uciteljice, domacice i stubovi svojih porodica. Zena je stvorena da radja i cuva djecu. To vam je bioloska funkcija. „Emancipacija“ koju vam je komunizam donjeo ne predstavlja nikakva prava, nego teret i vodi u socijalnu propast i drustvo kakvo imamo danas.
Treba se znati ko je covjek, ko je zena, ko je dijete, itd. Ako trazite istinu, vratite se Svetom Pismu i potrazite Boziju, a ne brozovu istinu.
Ko je dobronamjeran razumjece da ovo nije upereno protiv zena, vec uvazava kljucnu ulogu koje zene i majke imaju u drustvu. komunisticki (i neoliberalni) sociolozi omalovazavaju ulogu zena, koju priroda definise fiziologijom i anatomijom.