• Поглед

Антић: Србија и двоструки стандарди Запада

10 година ‎ Чедомир Антић

Пише: Чедомир Антић

Београдског новобогаташа, транзиционог профитера и политичара Чедомира Јовановића затекао је и тешко погодио масакр настао терористичким нападом на Париз.

Најважнија порука коју је послао јавности сводила се, природно, на осуду терориста, али и на изражавање бриге да би терористичко насиље могло да доведе до укидања слобода и вриједности по којима је француско друштво познато. Јако се забринуо главни промотер европских вредности за Француску и исламски свијет, за њихове везе, вриједности, даљи развој.

Јовановић у Србији заиста представља сва највећа достигнућа модерне Европе. Млад је, набилдован, успјешан… Још само када би га народ разумио, гласао за њега. И кад његови злосрећни радници не би имали потребе да се за своја права обрате омбудсману. Забога, како не гласати за великана који је прије петнаест година живио код мајке и оца у стану, а данас према наводима новина троши на луксуз стотине хиљада евра годишње, купује супрузи аутомобил вриједан као стан у Београду, коме се не зна гдје живи са бројном продицом, а претпостављене локације су све једна од друге луксузнија и скупља.

Који је не само промијенио бројне политичке боје и функције, већ се, наводно, успјешно бави послом мада никако да разаберемо да ли је ријеч о маркетингу, производњи намјештаја, берзи, пољопривреди. Свим тим заједно.

То је велики човјек, када одлучи он не иде на суд, својевремено је посредовао приликом хапшења, посјећивао у затвору. Он је осмислио политику самопорицања, аутошовинизма и подилажења сусједним великодржавним шовинизмима. Само још да су му покварени странци и приглупи народ дали мандат. Умјесто тога, интелектуано су га покрали бивши радикали, који сада једну такву политику спороводе у дјело стидљиво и неспретно, али упорно и доследно.

Сјетимо се, међутим, како је овај гуру друге Србије, наљећи планинар међу политичарима и најлукавији међу свим билдерима, реаговао на једну опсегом скромнију, али ипак тешку трагедију. Прије двије и по године у Великој Иванчи, селу надомак Београда, један човјек је убио неколико чланова своје породице, а затим насумице и извјестан број комшија.

Србију је потресла ова трагедија која, показала је касније истрага, нема везе са политиком, културом, народом. Већ искључиво са патологијом појединца и несрећом једног човјека, његове породице и свих оних милиона који су се у прошлости нажалост нашли у погрешно вријеме на погрешном мјесту у близини породичне трагедије у којој је суманути члан наоружан. Шта је тада рекао велики хуманиста, политички месија, планинар, билдер, београдски бадаваџија и наша домаћа, метро простачина? Изјавио је да смо прешли пут „од Велике Србије до Велике Иванче“.

Е, то је разлика. У Црној Гори се и данас као слободоуман изјашњава човјек који је имао функцију у власти, а написао је да би цивилизацијски искорак био да је употребљен експлозив у Бањалуци, у дворани у којој су били демократски изабрани предсједници Србије и Српске.

Јовановић је био један од оних који су га тада подржали, бранећи наравно његово право на слободу изражавања. Тада је рекао и оно чувено: „Република Српска је настала на геноциду“, па после није смио исто ни да понови јавно већ је замијенио тезе и говорио о „геноциду у Сребреници“.

Било би добро да нам Швајцарска, али и друге владе чланица ЕУ објаве да ли бивши управник Народне библиотеке Србије, који је тада гакође афирмацију тероризма назвао слободом говора за коју нема ни политичке одговорности, после скоро четири године прима некакву стипендију. Све то зато што је прогоњен у земљи коју у Европи и САД сматрају демократском.

Шта рећи о двоструким западним вриједностима? Ја се солидаришем са Француском и посебно с њеним народом, толико заслужним за свјетску слободу. Солидарисао бих се са сваким народом који је жртва.

Ипак, и у мојој земљи је вршен тероризам. Шта је са „Жутом кућом“? Гдје су сада они који су учинили све да извјештај сенатора Дика Мартија остане мртво слово на папиру? Француска је гласала за пријем Косова у Унеско, прије само једанаест година седам одсто Албанца са Косова и Метохије учествовало је у погрому над Србима првом и засад једином таквом у Европи 21. вијека. Тада су убијени људи, срушено је 26 цркава, двије хиљаде кућа.

Француска је нација и предсједника Ширака који је Србе назвао народом разбојника и терориста. И Кушнера који је био као први УН гувернер Косова и изјавио да „воли све народе, а Албанце највише“. Француски авиони су бомбардовали Србију и Српску. Први авион НАТО-а који је оборен у Европи после Другог свјетског рата, погођен је на нашем небу, када је нападао наш народ.

Како да разумијемо оне који су без разлога бомбардовали Либију? Који су одредили злу субину Сирије тако што су у Првом свјетском рагу дијелили Блиски исток, а имају своју страну и своје људе у конфликтима на Леванту чак и данас када више нису велика сила?

Како објаснити однос према Црној Гори? Сви ти велики и несумњиви идеали губе на увјерљивости, када видимо како бране тиране само под условом да су послушни.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: