Антић: Ниједан тиранин није јачи од народа који жели слободу

Пише: Чедомир Антић

Очекивао сам да после толико мука и понижења Црна Гора ипак прође мало боље. Сви смо знали да ће, после успостављања независности, доћи до прилива новца.

Ђукановић је имао среће па се све то догодило пред крај руско-америчког савезништва, у вријеме слабих влада у Србији, а тек двије године уочи глобалног економског краха. Међутим, та времена, тако слична за све државе које стекну независност (од Берлинског конгреса до данас) прошла су.

Улазак у НАТО, према црногорској влади најважнији догађај у 2017. години, није донио ништа посебно. Заокружује се деценија рецесионих буџета штедње. Доспијећем евробонд обвезница дуг за 2019. износиће за Црну Гору изузетно великих 573 милиона евра. Јавни дуг премашио је крајем прошле године 66 одсто БДП-а и износи 2,5 милијарди еура. Србија је са својих 64 одсто БДП и 24,3 милијарде евра, упркос свим тешкоћама и оптерећењима из прошлости, мање задужена по глави становника. Црну Гору сада, попут земљотреса, погађа повећање ПДВ-а на 21 одсто и цијене електричне енергије за шест одсто.

Има ли уопште наде за државу чији премијер тврди да је поред уласка у НАТО Црна Гора још успјела и у томе што је „завриједила снажно повјерење“ међународних финансијских институција што је основа за остварење главног задатка ове Владе стварања услова за обезбјеђивање бољег живота грађана чему ће Влада бити бескомпромисно посвећена и у наредној години? Дакле, влада није способна да сама, ресурсима Црне Горе, оствари напредак. Бољи живот не доноси ни рекордни туризам, ни било која грана привреде, ни НАТО, који је ето у Црној Гори „завјетној земљи“ Русије грофа Игњатијева прошлог септембра успио да порази Москву и Београд. Бољитак грађанима долази, дакле, захваљујући међународним финансијским установама, а посредством Владе. Добро је даје то коначно познато.

Црна Гора већ двије деценије не дијели економску судбину Србије. Ипак, осим популистичких мјера и формалног повећавања примања, све остало иде тешко и како би то рекао један економиста „од лошег ка горем. Зашто је то тако?

Црна Гора има прилив свјежег, страног капитала који се чак повећава захваљујући разним утицајима које читав свијет сматра штетнима (од криза и тероризма у јужном Средоземљу, краха грчке економије, до глобалног отопљавања…). Црна Гора није дио демографског суноврата у ком се налазе Србија, Бугарска и Хрватска. Црна Гора не троши сваке године четврт милијарде еура на отети дио своје територије, није домовина највећег броја прогнаника у Европи, не инвестира осмину буџета у покрадени пензиони фонд, нема „пријатеље који је смјештају на „линију ватре у новом свјетском сукобу. Нико на њеној територији не прави „санџакат. Захваљујући благости, братству и демократској трпељивости српског народа, нико још није поставио питање поласка јединим путем трајно обесправљених, који води ка стварању још једне Републике Српске на просторима гдје су Срби у већини. Ако се неко можда наљути на овакав мој став, нека буде љубазан и присјети се какво је образложење једностраног проглашења косовске независности… Такође да се не заборави да је Црна Гора била међу првих педесет држава које су признале албанску парадржаву…

И упркос свему наведеном, владе Ђукановићевог режима нису успјеле да промијене један лош и у суштини метастазичан економски тренд… Зашто?

Разлог томе је у самој природи таквих режима. Упркос повољним историјским околностима и личној политичкој срећи, највећи успјех оваквих малигних олигархија јесте само одржање на власти. Да би остварили више од садашњег успјеха морали би да превазиђу сами себе. Да повјерују да су држава и народ изнад свега и да све то што раде и говоре није само шовинистичка мантра којом народе свађају, а себе оправдавају. Гдје би завршили Ђукановић, Марковић, Вујановић, Вуковић… када би пред себе ставили неки велики национални циљ, када би се посветили стварању нове елите, просвјети, култури, борби против корупције…? С доласком прве генерације школованих у свијету завршили би маргинализовани и развлашћени чак и без обзира на резултате избора. Јер стручност није способност да се упркос свему остане на власти. Промјена уверења и идентитета на начин на који змије мењају кожу није врлина.

Доћи ће дан када ће се показати да начин владавине који је ево већ три дуге деценије одржао овај режим није његова врлина него, напротив, мана црногорских народа. Показаће се да политичку „црногоризацију не само да није могуће извозити, као што сада покушавају у Србију, већ она није достојна велике већине грађана Црне Горе који су пристојни и правдољубиви. Тада ће се појавити и то питање да ли после свега сви ви, грађани ове државе, хоћете и можете, али што је још важније, да ли заслужујете боље? Попут старог стољетног дрвета, афричког баобаба, Ђукановићев режим мисли да ће моћи да опстаје хиљаду година без листа, цвијета и хлада, само захваљујући инерцији трајања и тровању велике површине земље на којој је поникао… Вријеме ће, без сумње, показатати да мисли погрешно и да ниједан тиранин није јачи од народа који жели слободу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: