• Политика

Анкета у Хрватској: Треба ли укинути обиљежавање Дана побједе у Книну?

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Испада, примјећује аутор, да се "хиљадугодишњи сан" о хрватској држави на крају свео на то да се дио грађана "олеши и дивља на концерту извођача којега европски медији називају фашистичким рокером и да је то почетак и крај Дана побједе и домовинске захвалности".

Злочиначка Олуја

Да би се то промијенило, сматра Духачек, прво је потребно суочавање с истином да се Дан побједе обиљежава на најјаднији могући начин, али један од основних проблема у Хрватској је управо суочавање с истином.

“Национални је менталитет такав да ће се радије пропасти његујући очите лажи него суочити с истином, препознати и признати своје грешке и покушати градити нешто боље. То пак значи да није реално очекивати да ће се обиљежавање Дана побједе ускоро поправити, што значи да би га било боље укинути“, констатује Духачек и указује да ће тако ипак срамота бити мања од овога што је у Книну могло да се види јуче.

Додаје да другим ријечима, ако Хрвати не знају да прославе Дан побједе боље од овога што су приказали ове године, онда је за све боље да више и не покушавају, преноси Танјуг.

У тексту под насловом “Треба ли укинути прославу Дана побједе у Книну?”, Духачек указује да је 5. август сваке године само “прилика за стандардно препуцавање на релацији Хрватска-Србија, али и, још важније, то је прилика да се хрватским јавним простором излију бујице националистичке мржње, интензивније данас него, чини се, у првим годинама након рата”.

На више начина, према његовим ријечима показало се и да је званична центална прослава Дана побједу у Кину увек проблематична.

Подсјећа да су на тим манифестацијама десничари и националисти извиждали говоре Зорана Милановића док је био на функцији премијера, извикивали и извикују усташке поздраве (у међувремену без страха од интервенције полиције), одржан је концерт на којем су хиљаде разуларених десничара масовно скандирале “Убиј Србина!” итд.

“Дан побједе и домовинске захвалности по свом називу сугерише дан позитивне атмосфере и сусрета грађана у јавном простору, али у хрватској стварности то је већином празник мржње и беса према Србима, политичким елитама, ”онима који мрзе све хрватско” и свима који се не уклапају у искључиву националистичку матрицу“, наводи Духачек.

А да би се, каже, томе доскочило власти су централну прославу у Книну зато већ неколико година уназад претвориле у ексклузивистичко окупљање политичке и војне елите уз минимално учесће народа па не чуди да је полиција ове године саопштила да је у Книн било никад мање грађана.

Додаје да се истовремено са званичном церемониијом обиљежавања акције Олуја у Книну већ годинама истовремено одвија “пучка веселица у режији екстремне деснице, која је годинама за локацију имала село Чавоглаве и као МЦ-ја контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона”.

Духачек посебно указује на пријем за ратне команданте на книнској тврђави вече уочи Дана побједе на којем је предсједница Колинда Грабар Китаровића одржала, како истиче, један од “најлуђих јавних наступа у историји хрватске политике”.

Колинда се, каже, дохватила микрофона и прво пет минута држала говор на енглеском, обраћајући се директно генералици америчке војске која је била међу страним гостима на пријему.

Након тога је, додаје, толико просипала патетику и причала бесмислице да су и присутни које су ухватиле телевизијске камере почели да изражавају збуњеност или запањеност.

Кулминација је била када се, како наводи, “Колинда угурала међу клапске певаче, разјапила уста и масакрирала песму коју су изводили”.

“Предсједница се толико драла да су јој се у преносу уживо дословно могли видети крајници. На крају је, држећи се за свог савјетника Анту Деура, тетурајући отишла с книнске тврђаве, а јавност је оставила с питањем је ли Колинда мало попила прије него што је стала пред микрофон, јер би то можда најбоље објаснило њено понашање и системко кршење проткола“, навео је између осталог Духачек.