ИН4С

ИН4С портал

Англикански свештеник 1862: Црна Гора припада српској раси која ће поново оживјети своју славу и моћ

1 min read
Српску расу, која укључује народ Србије, Босне, Далмације, Црне Горе, значајним дијелом Румелије, практично и Бугарске, дубоко прожима жеља за самосталном егзистенцијом. Њихов национални дух снажан је као и код других народа у Европи, написао је англикански свештеник, Вилијем Дентон 1862. године у својој књизи Србија и Срби.

Душан Силни, Вилијем Дентон

Српску расу, која укључује народ Србије, Босне, Далмације, Црне Горе, значајним дијелом Румелије, практично и Бугарске, дубоко прожима жеља за самосталном егзистенцијом. Њихов национални дух снажан је као и код других народа у Европи, написао је англикански свештеник, Вилијем Дентон 1862. године у својој књизи Србија и Срби.

Дентон у свом дјелу наглашава да су ове територије пуне споменика које свједоче о некадашњем, великом српском царству, као и да ће снажне тежње српског народа довести до обнове своје моћи и славе.

Земље које леже између Црног мора и Јадрана пуне су споменика и традиција старог српског царства. Данашњи народи ових земаља настоје да обнове своју моћ и оживе своју славу. Они ће то и постићи, пише у књизи.

,,Servia and the Servians“, William Denton, 1862.

Дентон објашњава да би европске силе могле само краткорочно задржати њихову доминацију над Србима који се, како. додаје он, гнушају подаништва и да би стога сами повратили своју слободу.

…Али на крају ће ти субјекти добити своју слободу. Поглед на карту показаће да је такво краљевство довољно обимно да одржава сопствени положај међу европским народима, закључио је енглески свештеник.

,,Servia and the Servians“, William Denton, 1862.

Енглез је више пута изразио дивљење и поштовање према Србима чије врлине, како је појаснио, нису уништене ни под Османлијама, а потом и увјерење да таква раса заслужује најбољу будућност.

,,Servia and the Servians“, William Denton, 1862.

Вилијам Дентон (ен. William Denton) (1815—1888), био је англикански свештеник и публициста који је био посебно заинтересован за тежак положај хришћана под Турцима. Посебну пажњу посветио је организацији Српске православне цркве и споменицима сакралне архитектуре и у више својих дјела показивао је велику наклоност према Србима.

Извор: Servia and the Servians, Denton, W. (William), London, Bell and Daldy, 1862

Прочитајте још:

Срце српске нације куца у Никшићу гдје крст и патриотизам чувају поносни Херцеговци

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “Англикански свештеник 1862: Црна Гора припада српској раси која ће поново оживјети своју славу и моћ

  1. Prvi put čujem za srpsku rasu. Ne čuh do sad, ni za špansku ni holandsku ni švedsku ni dansku rasu, ali evo sad viđeh da postoji – neka srpska rasa. Mislio sam da se po rasama dijelimo po boji kože, ali izgleda pobrkah. Srbi su posebna rasa.

    20
    2
    1. Da nije usraska ili siptarska ?.
      Probudi se Buklice, ode ti Milo uskoro u eksil, kud ces ti Buklice, kud ?.
      U sume ?.

      18
      23
    2. ima, ima i gledat ces vaskrsnuce srpstva, pocinje sa miholjskom prevlakom, pa preko lovcena odakle se vide sve srpske zemlje(pitaj njegosa zasto) i zavrsava tamo gdje je sve pocelo na polje osvete. mozes samo da biras da li si sa nama ili protiv.

      19
      19
  2. ВИД МАЛИВУК
    Из Невесиња:
    ЦРНА ГОРА СРЦЕ СРПСТВА ЈЕСТЕ
    Чуј ти ово Ђукановић Мило –
    Историчар баш из Италије,
    Мантегаца Вико му је име,
    Написао у претпрошлом веку,
    Да је срце целокупног Српства
    У горама славне Црне Горе,
    Те, такође, још је у суседству,
    И на тлу је херцеговском оно.
    Зато слушај Ђукановић Мило –
    Ти залиске на том срцу ствараш,
    Срце Српства да би израњав’о
    Те да Срби потпуно посрну,
    Па да више немају ни снаге,
    Нити снаге, нити моћи умне,
    Моћи умне којом су створили,
    А у свету песме понајбоље,
    А те песме јесу „Илијада“,
    „Одисеја“ и „Ргведе“ српске.
    Хвала Богу две су сачуване,
    Сачуване у суседној Грчкој,
    Ова трећа у земљи Индији…

    22
    20

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *