Англикански свештеник 1862: Црна Гора припада српској раси која ће поново оживјети своју славу и моћ
1 min read
Српску расу, која укључује народ Србије, Босне, Далмације, Црне Горе, значајним дијелом Румелије, практично и Бугарске, дубоко прожима жеља за самосталном егзистенцијом. Њихов национални дух снажан је као и код других народа у Европи, написао је англикански свештеник, Вилијем Дентон 1862. године у својој књизи Србија и Срби.
Дентон у свом дјелу наглашава да су ове територије пуне споменика које свједоче о некадашњем, великом српском царству, као и да ће снажне тежње српског народа довести до обнове своје моћи и славе.
– Земље које леже између Црног мора и Јадрана пуне су споменика и традиција старог српског царства. Данашњи народи ових земаља настоје да обнове своју моћ и оживе своју славу. Они ће то и постићи, пише у књизи.
Дентон објашњава да би европске силе могле само краткорочно задржати њихову доминацију над Србима који се, како. додаје он, гнушају подаништва и да би стога сами повратили своју слободу.
– …Али на крају ће ти субјекти добити своју слободу. Поглед на карту показаће да је такво краљевство довољно обимно да одржава сопствени положај међу европским народима, закључио је енглески свештеник.
Енглез је више пута изразио дивљење и поштовање према Србима чије врлине, како је појаснио, нису уништене ни под Османлијама, а потом и увјерење да таква раса заслужује најбољу будућност.
* Вилијам Дентон (ен. William Denton) (1815—1888), био је англикански свештеник и публициста који је био посебно заинтересован за тежак положај хришћана под Турцима. Посебну пажњу посветио је организацији Српске православне цркве и споменицима сакралне архитектуре и у више својих дјела показивао је велику наклоност према Србима.
Prvi put čujem za srpsku rasu. Ne čuh do sad, ni za špansku ni holandsku ni švedsku ni dansku rasu, ali evo sad viđeh da postoji – neka srpska rasa. Mislio sam da se po rasama dijelimo po boji kože, ali izgleda pobrkah. Srbi su posebna rasa.
Crna Gora je Crnogorska, nema tu nikakvog srpstva.
Da nije usraska ili siptarska ?.
Probudi se Buklice, ode ti Milo uskoro u eksil, kud ces ti Buklice, kud ?.
U sume ?.
ima, ima i gledat ces vaskrsnuce srpstva, pocinje sa miholjskom prevlakom, pa preko lovcena odakle se vide sve srpske zemlje(pitaj njegosa zasto) i zavrsava tamo gdje je sve pocelo na polje osvete. mozes samo da biras da li si sa nama ili protiv.
Je ako si ti konj.
Neka je taman tako,niko nema nista protiv ali ne mozes osporiti da je,isto tako,Hercegovina hercegovacka,Dalmacija dalmatinska itd.Treba li to dokazivati?Ako treba mogu ti o tome napraviti elaboret ali i ti znas da oni,isto kao Crnogorci,imaju svoje osobenosti.Razlika je jedino u tome sto Hercegovina i Dalmacija nemaju svoju drzavnost.Koliko god Crnogorci bili ponosni na svoju drzavnost (s pravom)to je u kontekstu nacionalne pripadnosti,nebitno.Ne sporim nikome da se nacionalno izjasnjava kako zeli ali ako potezes to pitanje,ne ocekuj da ce se neko praviti budala,samo zato da te ne bi uvrijedio.Koliko ima onih koji se izjasnjavaju kao Crnogorci?Da ne cjepidlacimo:Uzmimo da su svih 650 hiljada,nacionalni Crnogorci.Neke nacije su nestale,neke su svedene na zanemarljiv broj,bilo da su na neki nacin unistene ili asimilovane.(Pomenuo bih samo Luzicke Srbe kojih je,na pocetku 20 – og vijeka bilo oko milion a danas ih je ostalo svega 50 hiljada a mozda i manje).U cemu je poenta?Nacionalnih Crnogoraca nije nikad bilo vise nego sto ih danas ima.Kako to da,za tolike vijekove postojanja,Crnogoraca ima taman za jedan omanji grad?.Realno,stotinjak hiljada ili malo vise.Ako ih je uopste nekad bilo (a nije ih bilo),takav demografski trend neke nacije bi bio iznimka u svjetskoj istoriji postojanja nacija.
Vazda bila i bice.Da je vjecna❤️
ВИД МАЛИВУК
Из Невесиња:
ЦРНА ГОРА СРЦЕ СРПСТВА ЈЕСТЕ
Чуј ти ово Ђукановић Мило –
Историчар баш из Италије,
Мантегаца Вико му је име,
Написао у претпрошлом веку,
Да је срце целокупног Српства
У горама славне Црне Горе,
Те, такође, још је у суседству,
И на тлу је херцеговском оно.
Зато слушај Ђукановић Мило –
Ти залиске на том срцу ствараш,
Срце Српства да би израњав’о
Те да Срби потпуно посрну,
Па да више немају ни снаге,
Нити снаге, нити моћи умне,
Моћи умне којом су створили,
А у свету песме понајбоље,
А те песме јесу „Илијада“,
„Одисеја“ и „Ргведе“ српске.
Хвала Богу две су сачуване,
Сачуване у суседној Грчкој,
Ова трећа у земљи Индији…
Gospodine Slobodan Jarčević je umro nedavno. Nije lepo da se predstavljate njegovim imenom.
Zaboravio si da pomeneš Vergilija i Dantea. Eneidu i pakao srpski.
Jeste i bice zauvek!