Анета Спаић: Мрсне писаније протојереја-ставрофора Џомић др Велибора
1 min read
Декан Правног факултета Анета Спаић, фото: Филип Филиповић/Стандард
Поводом текста протојереја – ставрофора Велибора Џомића, објављеног 24.12.2020. године, нашем порталу се захтјевом за објављивање реакције обратила Анета Спаић.
Њену реакцију преносимо у цјелости:
Моја изјава РТЦГ-у прије неколико дана је из неког разлога веома узнемирила једног од клерика Српске православне цркве у Црној Гори, протојереја-ставрофора г. Велибора Џомића. Иако мене оптужује за политичке ставове, г. Џомић ми се обратио ријечима „стручности и правних аргумената“ наводећи да “барјачим и лармам” са “најприземнијим пропагандистичким наступом”, да сам “дилетант” са “инквизиторским” претензијама, да су моји јавни наступи “недостојни”, да би на крају завршио жаргоном у којем се свакако боље сналази од мене, називајући моје ставове “пуцибруком”!?
Моја духовност, религија и грађански одгој никада ми не би дозволили да полемишем са човјеком ријечи и начина какав је протојереј-ставрофор г. Џомић, али ме деканска и друга јавна експонираност обавезује да одговорим на ове “одабране и богоугодне” ријечи којима ми се овај божји слуга обратио. Без обзира шта је тема спора, никад није сасвим свеједно о коме пишете – овог пута о деканки Правног факултета, чланици Тужилачког савјета, некадашњем најбољем студенту Правног факултета са просјечном оцјеном 10, и најбољем студенту Универзитета ЦГ, стипендисткињи владе Италије и Јапана, најмлађој докторки права у ЦГ, итд. Него, када се факултет заврши у релативно позним годинама, на сумњивим школама, код још сумњивијих ментора, са опскурним узорима у правним и црквеним питањима, онда се ни у свему чистом и исправном не може видјети ништа осим прљавштине Када “човјек ниског морала и велике претензије” – што нијесу моје ријечи, него само цитирам шта је о г. Џомићу једном приликом, узгред, казао Добрица Ћосић – себи да за право да држи моралне и друге придике, бојим се да је “престало право, а почела тиранија” и духа и ума. Ако још уз то евоцирамо успомене на некадашњи усклик нашег полемичара: “Бацајте бомбе, четници!”, можда је дјаво до краја однио шалу, па та тиранија може и да не буде само духовна.
Тачно је да сам се у мом претходном јавном наступу позвала на Пословник Скупштине Црне Горе, али не из потребе да, како тријумфално сугерише наш полемичар, поклекнем пред „аматеризмом“ и „дилетантизмом“, већ из два важна разлога:
Прво, измјене које се у Закону о слободи вјероисповијести предлажете нијесу минорне, нити безначајне, па ми не дозвољавају да се позовем на Закон о државној управи. Оне су суштинске јер се прописаном легализацијом незаконитих и спорних уписа и одржањем статуса qуо, спроводи магнум цримен према црногорској држави; етаблира се отимање најсветијег – културне и историјске баштине Црне Горе, за корист и добробит СПЦ и Србије. У једном смо сагласни да је било спорних и дискутабилних уписа, па отуда и потреба да се као такви преиспитају у управном, а онда и у парничном судском поступку, за све, осим за Српску православну цркву.
Друго, на жалост, и моју, а требало би и г. Џомића и цијеле јавности, читање “експертског” Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести био је прави пораз правничке и стручне понуде наше данашње владе. Приједлог обилује мноштвом грешака најразличитије природе.
Još jedna muslimanka za raspop miraša? Šta je te muslimane toliko briga za pravoslavlje u cg? Šta im daje pravo da uredjuju našu vjeru? Mene bi bila sramota da njima biram vjerske poglavare i da im ponižavam vjeru koju su primili od turaka. Neka im je sa srećom. Njihova odluka i njihova stvar.
Propale su mirašlije uz svu njihovu moralnu i finansijsku pomoć. Nek puste ovaj narod da živi bez svakodnevnih uvreda i napada od srbomrzaca. I hitler je bio školovan, sto ne znači da je bio ispravan.
Ova individua je Spajic iz Trebinja i orva rodbina joj i dnaas zivi tamo,ustvari komoletna rodbina…Sve je jasno kakvo je ovo konvertitsko stvorenje….Sram je i stid bilo
ovu niko nije posteno Al odavnooo Najgore za nju sto ni nece
Ова ,, дама “ је заборавила да је самохвалисање у најмању руку непристојно . Од СВЕЗНАЛИЦЕ до НЕЗНАЛИЦЕ је кратак пут . Тврдња да је она студирала на Подгоричком ( Титоградском ) Фкултету а неко тамо на Факултеу у Митровици имплицира супериорност њене дипломе . Она неће да каже да су и на једном и на другом Факултету били углавном Професори Београдског Универзитета . Мизерно је некога понижавати тиме што је негде написано велико умјесто малог слова иако види врага како она каже то би у Енглеском језику било нормално . Можда је било најбоље да се уопште није јављала јер би тако вјерујем најбоље помогла самој себи . ,, Оно што се не напише изгубљено је . Оно што је лоше написано , као да није написано “ каже Уго Ојети . Она се из своје велике мржње према Србској Православној Цркви упустила у науку која се зове Историја и тумачи је како то чини и њен истомишљеник Шербо Растодер иако ни она ни он заслужују епитет КВАЗИ ИСТОРИЧАРА . Шта је био циљ помињања Србије није тешко погодити . Наравно , на то се не треба љутити јер оно што заслужује ПРЕЗИР не заслужује ЉУТЊУ .
Pa recimo i da je u pravu pa da MCP SPC postoji samo 91g koliko je to starije od drzave stvorene 2006g.
Em ti njene ocjene
Васељенски сабори
Првих седам васељенских сабора које признају и православне цркве и католичка су били:
Први васељенски сабор — Никејски сабор (мај — јун 325)
Други васељенски сабор — Цариградски сабор (мај — јул 381)
Трећи васељенски сабор — Ефески сабор (јун — јул 431)
Четврти васељенски сабор — Халкидонски сабор (8. октобар — 1. новембар 451)
Пети васељенски сабор — Други цариградски сабор (мај — јун 553)
Шести васељенски сабор — Трећи цариградски сабор (новембар 680. — септембар 681)
Седми васељенски сабор — Други никејски сабор (септембар — октобар 787)
Овако смо постали Црква:
Цар се обрадова јако што ће видети Саву. Делимично стога, што су били неки даљи рођаци (јер царица и Стефанова жена биле су рођене сестре). Много, пак, више због тога, што је чуо о Савином и Симеоновом светом животу. Патријарх Манојло се радоваше још и више сусрету краљевића монаха, о коме је слушао многе легенде. Тако, дочек у Никеји беше заиста достојанствен и присан.
Сава се такође осећао срећним, што је у Никеји. Не због велике лепоте града, који се са два друга града у Малој Азији, Никомидији и Брусу такмичио за првенство, већ због велике важности овог града у историји хришћанства. Овде је одржан Први Басељенски Сабор, на коме су оци Цркве, победивши јеретике, саставили наш Симбол Вере, то јест, ставили у неколико реченица необориву истину, да Бог није послао свету великог човека у личности Исуса Назарећанина, већ свога јединог Сина, „Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог„, рођеног у личности Исуса Христа, Спаситеља света. После неколико дана гошћења, Божјих служби у храмовима, разговора и разгледања града Сава изађе пред цара и патријарха и изложи им духовне потребе српског народа. Он им објасни напоре свога оца и брата у настојањима да зауставе зверске нападе од стране Рима, директне или индиректне противу православне Србије, као и о разорном дејству богумилске јереси. Објаснио им је да ће обе ове организације имати разорно дејство све дотле, док српски народ, као истурена брана Православља према западу, буде био без своје, народне хијерархије. Према томе, хитно је и важно, ојачати и охрабрити Српску цркву, дајући јој сопственог архиепископа. Само добро организована и оснажена Српска црква, била би у стању да такође снажно помогне нормализовање стања у Бугарској цркви, која је тада била жалосно потчињена римокатолицизму.
Дубоко импресионирани Савиним излагањима, обојица, и цар и патријарх, радо прихватише његов предлог као врло разуман и хитан. Они затражише од Саве да наименује кандидата за положај српског архиепископа. Он им одговори да изаберу једног из његове хиландарске пратње, пошто је сваки од њих достојан тако високог положаја и одговорности. На то цар рече: „Сви ови оци и браћа су часни и свети људи, али моја душа хоће тебе од Бога, јер твој живот од раног детињства је познат свима нама.“ Сава покуша да убеди свога славног домаћина о својим слабостима и недостојности за такав положај, али без успеха. Часни пратиоци се једногласно сагласише са царем. И патријарх је одушевљено инсистирао на томе, рекавши Сави: „Твој народ тебе треба, јер ти имаш мудрост везану са ауторитетом. Биће, уз Божју помоћ, теби много лакше него ма коме другом. И помосли даље: каква је корист да човек спаси самог себе кроз пустињску усамљеност, док цео народ очекује спасење.“ Сава се бранио толико дуго, да је чак и цар почео да негодује. Најзад, Сава попусти и рече: „Нека буде воља Божја кроз вас на мени грешнику.“ И тако васељенски патријарх Манојло, уз саслужење грчких епископа и многобројног грчког и српског свештенства и ђакона, а у присуству цара Теодора и његових цивилних и војних великодостојника, хиротониса архимандрита Саву Немањића за првог српског Архиепископа. Овај историјски догађај десио се 1219. године, осам стотина деведесет четири године после Првог Васељенског Сабора у Никеји. Тога дана, обезглављени организам Српске цркве по први пут је добио духовног поглавара.
Шта је Помјесна Црква:
Помјесна црква (екав. Помесна црква) је заједница која уједињује више епархија једне шире области унутар Православне цркве.
Сабор у Жичи
Нема лепоте која се може упоредити са лепотом светости. Зато је визионар тако узвишене лепоте узвикнуо: „О, славите Господа у лепоти светости!“ (Пс.29,2). Јер, само лепота светости чисти и уздиже душу. То рађа два племенита осећања у срцима људи: поштовање и радост.
Безброј људских очију посматрало је Жичу са неописаном радошћу и поштовањем. Данима пре великог празника, као што је обичај код Православаца, народне масе су се сјатиле у Жичу, да би благовремено нашле место и да би своје душе храниле лепотом светости. Пространа црквена порта, обе обале Жичког потока, манастирска ливада доле испод, воћњаци и долине, брдашца и висоравни и све докле око може да сагледа, беше испуњено народом који се комешаше као пчеле у кошници. Шатори беху разапети, а настрешнице и колибе од лиснатих грана били су на брзу руку направљени за одмор и починак. Становници града и села дођоше у својим најлепшим ношњама, извезеним и богато украшеним. Народ из разних крајева, па и покрајина, лако се распознавао баш по тим ношњама. Све душе беху управљене према Богу, а све очи према чудесном новом манастиру, очекујући да у њему виде Саву и Великог жупана са пратњом.
Коњаници стигоше у брзом галопу, јављајући долазак Великог жупана. Мноштво народа, као лишће ветром понесено, пожури напред да га види и поздрави. И Стефан стиже, праћен принчевима, жупанима, војводама и другим великодостојницима. Сви су били обучени у богате и шаролике одежде, утегнути сребрним или златним појасевима, према звању и положају, и сви беху украшени драгим камењем и брилијантима. Сви су били праћени почасном војном гардом, наоружаном бљештаво сјајним оружјем: мачевима, копљима, наџацима, шлемовима и штитовима.
Тако се два брата сретоше поново, не више у цркви свога оца, већ у њиховој сопственој задужбини. Они поздравише један другога не речима, већ нечим што је много узвишеније и дирљивије: узајамном љубављу и сузама. Стефан је брзим погледом видео Жичу и остао запањен, дивећи се њеној величанственој слави и светој лепоти. Учини му се као да се само Сунце спустило на Земљу. Чуо се и шапат народа: „Небо на Земљи!“ Он се безгранично радовао, што ће се то, по Савином предлогу, звати његовом црквом и његовом задужбином.
После кратког одмора и освежења, умилни звук звона позвао је на бденије, уочи Спасовдана. Сава постави Стефана у столицу направљену за њега, а другу задржа за себе, спремљену за Архиепископа. Црква је била препуна великаша, свештенства и народа. После певања тропара: „Вазнео си се у слави, Христе Боже наш„, Сава изиђе и одржа следећу беседу: „Ви сви знате како сам ја два пута побегао од вас у пустињу. Ви знате, такође, да ни једна од многих постојећих лепота овога света није надвладала моју љубав према Богу. Нити сматрам да икакво земаљско благо толико вреди нити толико доноси среће као искрена молитва Богу. Ради вашег добра, земљаци моји, ја сам оставио своју свету и слатку пустињу да искључиво спасавам ваше душе. Да би спасао ваше душе, ја сам занемарио своју. Чинећи то, сетио сам се неких старих светитеља, који, жалећи своје земљаке, говораху Богу: „Ако хоћеш, опрости им грехе, а ако нећеш избриши и мене из твоје књиге!“ (Пс.32,32) Или: „Желео бих да и сам будем одлучен од Христа ради своје браће, која су ми род по тијелу“ (Римљ.9,3). Ето, тако и ја, желећи да остварим ваше спасење, напустио сам своје. Али ако хићете да следите моје поуке и прихватите закон Божји, спасићемо се и ви и ја. Зато од вас тражим, да слушате сваку реч коју вам говорим о Богу ради вашег личног добра. Не заборављајте, како вас је Господ Бог ојачао, умножио и повећао преко свог слуге Светог Симеона. Многи су од вас постали управљачи и господари, војводе и кнезови, а неки чак и велики жупани. Није, дакле, у реду, да човек који, по Божјој милости, стоји изнад вас у власти и достојанству, треба да се зове истим звањем као и ви. Али, тако исто као што бејах рукоположен и устоличен за Архиепископа, са влашћу ради вашег добра, исто тако, и човек који Божјом милошћу, управља народом нашим, треба да буде издвојен у достојанству од другијех са краљевском круном, као ваш краљ. Ово ће послужити, ја то верујем, на вашу личну част и славу. Када се ово оствари, ја ћу вам онда наставити да говорим о божанској вери и вашем спасењу.“
Као одговор на савине речи, народ раздрагано викаше: „Ти си нам послат од Бога и слушаћемо те у свему!“ У оно доба, наравно, није било техничких појачала и гласноговорника. Али речи изговорене у храму брзо стигоше до ушију народа напољу: „Сутра ћемо имати краља!“
Митрополија Црногрско приморска је насленица Превлачке епископије а Будимљансконикшићка је основана исто када и Првлачка,све се то данас налзи у Црној Гори,било би добро да мало погледате колико се држава и стрних царстава овдје промијенило
па нико није тражио да се региструју јер је Црква постојала и прије ових СПЦ-Светосвка Црква и прије тога ,ископине по манстира то свједоче.И све то не вађи више од 1000 гоидна него да Ви ударите печат,ко то и која то држава и што је то ова држава лаицистичка створила од имовине у Митропилиј једино што је одузимала,толико бисте могли знати.Није овдје проблем Џомић ни његово лично виђење било четника или кога другог него ваше невјешто покушавање неопрвданог покушаја похаре Цркев као институвије,која Ви једино смета док друге заједнице неда ви несметају него их на силу оснивате да докажет мултиетнички склад,има ли десетк јевреја у Црној Гори,мислим да нема а дали сте им једнко парво као некоме ко је сонова ову државу,немам против њих ништа ,али вашем лицемјерству нема краја.
Халкидонски Сабор и до халкидонске цркве и после тога ,и гле чуда ископали сте то да се на том Сабору Црква протеже дуж државне границе,нешто слабо сте то покушали представити јавности јер Цркав је много сложениоји појам увјек била, до како га Ви видите као катастарски проблем,а икао је катастрски проблем никда није син био старији од оца или дједа по наследству него обрнуто или је и то у Халкидону ријешено!
Свако Вама добро ако Вас је Џомић увриједио ријечима није то у духу Цркве сигурно али колико видим ни ви нијест без језика,добро женско јесте али и на високом мјесту,бомбе нећемо бацати далеко било,па биле оне четничке или партизанске тога је доста било,нажалост изгледа да је то главна тема разговра данас жена у Црној Гори,зашто је то тако немам одогвора,можда неко има мада га не треба тражити.Црква увјек проповиједа и проповиједат ће : ко тебе каменом ти њега хлебом!Све најбоње Вам желим ,нијесу цркве авиони да полете и промијен мјесто боравка,оне остјау ту а надамо се и народ који у њих улази и у Бога вјерује докле је тако не секирајте се за власника!
Zar je o. Dzomić jos tu? U CG?
Vaselji,… O. Džomić jeste tu i biće,…
Fahreta računa natanak crkve od datuma nastajanja svjetovne vlasti,…
Dotična gospođa nije ni trebala nabrajat svoj kapacitet i znanje i prosjeku, sve je jasno čim se udala za najvećeg babojebca i idiota Darmanovića, rečeno je, skim si, takav si.
Uh, dobro se gospođa isfrustrirala na članak oca Velibora, čim je počela sa: bila sam najbolji student, sve 10-tke, Talijanski stipendist, najmlađi doktor prava …
Što se tiče kontinuiteta bilo čega, ne mora se ići do 800 godina unazad, dovoljno je do savremene Crne Gore Kralja Nikole.
Tu je sve rečeno, ko živi u Crnoj Gori, čija je imovina (po tadašnjim pravnim okvirima), kojim jezikom i pismom se govori …
Draga naša mr.dr.Spaić,bez obzira koliko vješto pokušali da pravničkim floskulama i poskočicama umotate mržnju prema Mitropoliji i ne znam iz koga razloga prema Srbiji,iako je ovo naša lokalna stvar,nijeste uspjeli nikoga da zavarate.Mržnja i frustracija prosto izbijaju iz vas i nikakvo taksativno nabrajanje titula vas ne abolira.Da vam olakšam san,čvrsto vas uvjeramo da nijedan hram i crkva neće preći GP Dobrakovo,nego će ostati dje im je vjekovima mjesto,u svojoj državi medju svojim narodom.
Gospodjo Spajic davno je narod rekao:“Nema vece budale,od obrazovane budale“.To su vam trebali reci u procesu vasega „odgoja“.
Коко&Шанел и приганице,never 1918
Тема која је у основи свега овде написаног јесте покушај манипулације људским умом од стране дотичне. Људе не можете контролисати тенковима на улицама и војницима пред улазним вратима. То се може учинити једино политиком „подели па владај” и програмирањем масовне свести (јавног мнења) на начин да верује како је оно што желе да учине Декан Правног факултета Анета Спаић и дружина јој, добра идеја или једина опција. Мало сте се затрчали овога пута !
„Такодје још једном понављам: Неприхваљива је и правно неодржива тврдња о историјском континуитету и осмовјековном трајању СПЦ у Црној Гори. Код нас ова црква наводно постоји пуних 800 година, а држава у којој је њено сједиште – Република Србија у своме уставу потврдује да Српска православна црква тамо постоји 184 године, а под садашњим називом свега 91 годину! Не знам треба ли нешто више од обичног здравог разума да се ово схвати.“
Aneta, emancipovana muslimanka (inace bi bila Fikreta), kao i svi poturcenjaci jos od vladike Danila pocinje „od kraja tanjega“. Ako se moze govoriti o ikakvom diskontinuitetu u istoriji Srpske Pravoslavne Crkve, uspostavljene kao autokefalne pocetkom XIII vijeka, taj diskontinuitet je nastao kao posljedica otomanske inkurzije i postepene okupacije Balkana. To je kulminiralo ukidanjem Pecke Patrijarsije, a to je uslovilo nesrazmjerno veliki znacaj Mitropolije na Cetinju, jer je ona preuzela taj kontinuitet. Otuda je Mitropolit Crnogorsko Primorski i Egzarh Peckog Trona, a kruna Stevana Prvovjencanog u Cetinjskom Manastiru. I to je to Aneta, ono sto je malu Crnu Goru ucinilo dovoljno velikom da su o njoj pjevali Tennyson i Byron. To sto se neko tvoj poturcio, ne smije da te cini gradjaninom drugog reda, ali ni da ti daje pravo na ovakav stepen manipulacije. Jer tacno je da je Srpska Pravoslavna Crkva kao cjelina uspostavljena prije 91 godinu, ali to nije ni moglo biti prije nego sto smo istjerali donosioce tvoje vjere sa Balkana u Prvom Balkanskom Ratu 1912. Da se, ako Bog da, nikad ne vrate. Zato Aneta, opusti se i uzivaj. Na visokoj si funkciji i ako ti pripada po sposobnosti u struci, nista ne brini. Ali sto se tice istorije i tradicije prave Crne Gore, dobro bi bilo da malo ohladis i spustis loptu.
Деканка???? Је ли то нешто од 10 дека…..?
@Potonja Nevjera,rode,neces se ljutiti ako dodam na tvoje rijeci i rijec Ocvala i pripadajuce sinonime:nadobudna,nabijedjena,nalickana,zadrigla,olinjla,ostarela,namrgodjena,nadrkana,nabijedjena,razularena,isluzena,umisljena,…. 😉
Шта трабуња ова острашћена баба!
Извређа свештеника, упореди га са ђаволом и рече вијера ми не дозвољава! Генерација ти по Србији увелико прима вакцину, а ти се просипаш овдје. Јадница!!!
“biti dekan, nekadašnji najbolji studenti Pravnog fakulteta sa prosječnom ocjenom 10 i najbolji student Univerziteta CG, stipendistkinja vlade Italije i Japana, najmlađa doktorka prava u CG“ – to je lijepo za pohvalu, ali ne garantuje da si i dobar covjek, pogotovo ako si nadojen mrznjom, to psihologija zna. Istorija i danasnjica su pune takvih primjera, postovanje porodice i tradicije, odnos prema istoriji, sve to ide iz kucnog vaspitanja i odgoja.
Има наш народ једну изреку нема будале без школоване будале
ХА ХА ГОСПОЂО ДРАГА КО ГУБИ ИМА ПРАВА ДА,СЕ ЉУТИ.
Je li bila najbolja -pionirka? Profesorica slaba rukovidolac nikakva, pravnica- reći će drugi. Samo ljudi iz bivše vlasti daju sami sebi ocijenw. Pedagoški- čista nula
Pop-Art 2020….
Crno-Bijela Dama na Zalasku….
Zaista ne bi trebala dekanica da upotrebljava ovakav recnik! Ipak obavezuje mjesto dekana na neki nivo koji se podrazumijeva u javnom saobracaju. Dakle snagom argumenata razgovarati profesorko bez uvreda na racun svestenika….Jer ubedio me Volter da Vas cujem, ali ne i da Vam vjerujem!