Андрија Терзић: Рендам срце на папир

Портал „Београдска Недеља“ објавио је данас интервју са хит писцем из Ужица Андријом Терзићем. Терзић је, подсјетимо, свој првенац роман „Преко пута – истина“ промовисао пролетос у Матици српскоj- друштву чланова у Црној Гори, а био је и гост портала ИН4С.

Интервју, који је урадила Катарина Томовић, преносимо у целости.

На друштвеним мрежама познат по својим цитатима којима мотивише и критикује, Андрија Терзић је заправо писац чија књига се продаје у великом броју. Тридесетпетогодишњи књижевник из Ужица, до сада издао је један роман под насловом ,,Преко пута – истина”, док публика сваки дан очекује излазак другог романа ,,Код победе”. Терзић за кратко време излази и на регионално тржиште, али се полако пробија и на север Европе, а оно што је занимљиво, јесте чињеница да има читаност и у Кини. Његова страница на Фејсбуку има више од тридесет и осам хиљада лајкова, односно љубитеља његове речи. Како каже, свестан је да постаје све утицајнији на овој друштвеној мрежи и покушава да то искористи како би мотивисао младе и упутио их на прави пут.

♠ Ваш првенац ,,Преко пута истина“ веома је успешан. Да ли Вас је изненадио успех и интересовање за роман?

Задао сам себи циљ и јасно га видео пред собом. Визуелизовао сам све везано за роман, од корица преко рекламирања, до коначног успеха. Не бих да звучим надмено, али никада не калкулишем са тим како ће ко да ме разуме, јер то онда не би било до коске искрено. Све што сам хтео везано за роман, урадио сам. Жеља гази могућности.

♠ У чему је проблем са домаћом културном сценом? Како је бити писац у Србији?

Не знам за проблем на сцени, али га препознајем много шире од ње. Знамо каква су времена, многи уживају у бари, оцењују је, склањају се од крокодила. О мору и не причамо. Оно што желим је да пробудим младе. Начин на који то радим није класичан, а на Балкану смо увек волели некласичне потезе. Писац је дивно бити било где.

♠ Често се оглашавате на друштвеним мрежама и јавно изражавате незадовољства над стварима и људима који Вас окружују. Мислите ли да се јавним апелима може постићи нешто или све остаје на томе како је било?

Ако у шуми гледате једно дрво, никада нећете видети читаву шуму. Нису ми до сада питање формулисали на тај начин, како се јавно оглашавам по питању незадовољства стварима и људима. Чини ми се да сам далеко познатији по томе што мотивишем људе. Они који ми се свакодневно јављају у приватним ћаскањима захваљују се што су победили болест, дрогу, положили важан испит на факултету. Нешто их је покренуло. Немам бунт према људима. Понекад ми је жао што тињају, брзо се кваре или су већ давно изучени. Хиљадама година уназад, покушавали су научењаци да открију тајну човека, све се врти око истих закључака. Оно што ја пишем припада искуству и део је тренутка. Нисам од оних који чувају мисао, па је обрађену објављују. Постујем у моменту инспирације. Окружен сам људима, а не кактусима, дакле, и када “боду и када су за украс”, пишем о њима. О нама. Апелујем на младе,то не кријем, мислим да њима треба причати, па ко чује. Јасно је мени да имам све већу моћ на мрежи, зато се све чешће питам какав бих човек био ако то не бих искористио да мотивишем људе. Сутра је нови дан, треба да буду стрпљени и храбри. Трудим се да пробудим у њима борце, јер сваки је човек довољно јак да успе. Сваки!

♠ Каква је Ваша прогноза књижевне сфере у Србији?

Не знам каква је ситуација. Оно што знам је да се трудим да је побољшам и мислим да истрајавам.

♠ Мислите ли да због свог, немирног духа, како је често описиван у Вашој биографији, остајете ускраћени за неке важне и добре ствари и да упадате у невоље због истог?

Мислим да немиран дух увек доноси миран сан, храбре потезе и велике романе. Не упадам у невоље, имам довољно година. Глупо је читав живот ићи у први разред.

♠ Да ли превише људи данас ћути?

Мислим да превише људи прича.

♠ Шта Вас мотивише у животу и инспирише на писање?

Мотивише ме срце. Имам много мана, али ово мало врлина браним храбрим и искреним срцем.

Не пишем, рендам срце на папир.

♠ Када публика може очекивати нови роман ,,Код победе“ који је најављен?

Све у вези са романом, а тиче се мене, је завршено. Остало је да се постигне договор са онима који треба да га објаве. Цитати се већ увелико деле на мрежама. Роман нећу дати тек-тако. Када буде објављен и када га прочитате, схватићете. Све остало је бајка.

♠ Да ли у новом роману настављате истим путем као и у првом или читаоце очекују иновације у књижевном смислу?

Роман „Код победе“ не може да се преприча, као „Преко пута – истина“. Такође, није их могуће поредити. Роман „Код победе“ ће се борити за све књижевне награде код нас. Писан је модерно. Носи дубоке поруке. Сабио ме је дубоко у себе и заједно са мном изашао на папир. Већ сам га најавио као бестселер, а већ рекох да не волим да прогнозирам. У питању је чиста вера и визија.

“Огромна је разлика између надмености и самопоуздања.”

Довољно је што ћу открити да почиње једним од најцитиранијих цитата на интеренету:

“Паднем понекад. То је живот. Устанем и још јаче се залетим. То је карактер.”

Интервју је преузет са Београдске Недеље, а аутор је Катарина Томовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: