Анализа ЦБЦГ: Сваки становник Црне Горе задужен 2 241 евро

Задуженост по глави становника Црне Горе на крају прошле године износила је 2.241 евро, што је 2,7 одсто више него на крају 2019, показују подаци Централне банке (ЦБЦГ), пише Побједа.

Становништво је посљедњег дана децембра 2020. банкама за кредите дуговало 1,39 милијарди еура.

“Задуженост овог сектора по основу кредита је повећана 36,4 милиона еура или 2,7 одсто у односу на крај 2019. године. Кредити овог сектора мјесечно су у просјеку расли по стопи од 0,2 одсто током прошле године, док су у 2019. расли по стопи од 0,7 одсто”, наводи се у извјештају о монетарним кретањима у прошлој години, који је ЦБЦГ недавно објавила.

Сектор становништва углавном се задужује код банака на дуже од године, што потврђује податак да су дугорочни кредити на крају 2020. чинили 98,4 одсто укупно одобрених.

Смањена штедња грађана

Када је ријеч о штедњи грађана, она је у години пандемије опала 62,5 милиона еура и укупно је износила 1,25 милијарди еура. Депозити становништва мјесечно су опадали по стопи од 0,4 одсто.

Депозити по виђењу, односно уштеђени новац који се може подићи у сваком тренутку, чинили су 62,8 одсто укупних депозита становништва, краткорочни депозити 19,7 одсто, док се 17,5 одсто односило на средства депонована на дуже од годину.

Највећи пад у прошлој години забиљежили су дугорочни депозити у износу од 56,8 милиона еура, колико су грађани повукли из банака. Депозити по виђењу смањени су 16,5 милиона, док су раст имали само краткорочни депозити, који су порасли за 10,9 милиона еура или 4,6 одсто у осносу на крај 2019.

“Током 2020. године, кредити одобрени становништву били су већи од средстава која овај сектор депонује у банкама. На крају 2020. године нето дуг становништва износио је 140,1 милион еура и повећан је за 98,9 милиона еура у односу на крај претходне године”, указује се у извјештају ЦБЦГ.

Трговци узели највише кредита

У прошлој години увећан је и дуг правних лица и предузетника, који су на крају 2020. банкама за кредите дуговали 1,45 милијарди еура, што је повећање од 5,6 одсто. Раст дуговања највећим дијелом је резултат раста кредита три дјелатности – услуге пружања смјештаја и исхране, државна управа, одбрана и обавезно социјално осигурање и информисање и комуникације.

У структури кредита по дјелатностима, доминантно учешће од 23,4 одсто имали су кредити за дјелатност трговине на велико и мало и поправку моторних возила и мотоцикала, затим слиједе кредити одобрени за државну управу, одбрану и обавезно социјално осигурање 20 одсто, услуге пружања смјештаја и исхране 16,5 одсто и грађевинарство 11,1 одсто.

Економисти ЦБЦГ оцјењују да је криза утицала и на промјену структуре по намјенама за које су узимани кредити. Тако кредити за рефинансирање обавеза према другим банкама биљеже раст од 118,7 милиона еура или 65,8 одсто у упоредном једногодишњем периоду.

“Слиједе кредити за ликвидност, који биљеже раст од 89,6 милиона еура или 16,5 одсто. Кредити за припрему туристичке сезоне су, такође, порасли 28 милиона еура, односно 313,8 одсто. С друге стране, готовински кредити, као процентуално највећа категорија у структури кредита по намјени, биљеже пад од 50,4 милиона еура или 6,5 одсто”, додаје се у извјештају ЦБЦГ.

Пад депозита надомјештен страним позајмицама

ЦБЦГ констатује да је у години великих изазова банкарски сектор у Црној Гори остао стабилан, али и да је криза утицала на смањење добити банака, раст неквалитетне активе и неквалитетних кредита.

“Проблем неликвидности реалног сектора одразио се на пад депозита банака, при чему су сви сектори, изузев финансијског и сектора који се односи на невладине и непрофитне организације, повлачили средства. Пад депозита банке су надомјестиле повећаним страним позајмицама, углавном од матичних банака и других чланова банкарске групе”, наводи се у годишњем извјештају врховне монетарне институције.

Лоши кредити вриједили 172,9 милиона евра

На крају 2020. године неквалитетни кредити банака износили су 172,9 милиона еура и у односу на крај 2019. године порасли су 28,3 милиона еура или 19,6 одсто. Они су чинили 5,5 одсто укупних кредита.

“Раст неквалитетних кредита је очекиван, имајући у виду да су се одређене дјелатности суочиле са кризом ликвидности и солвентности, почев од првог закључавања економије усљед пандемије, као и евидентно растуће стопе незапослености. Ипак, ЦБЦГ је проактивно дјеловала у правцу контролисања даљег раста неквалитетних кредита мјерама које се односе на одложено плаћање обавеза до завршетка туристичке сезоне, односно до краја 2021. године, за најпогођеније у реалном сектору и сектору становништва”, закључују у ЦБЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: