• Насловна
• Поглед

Амнести Интернешнл: Украјинска војска крши ратно право и угрожава цивиле

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Украјинске снаге борећи се против руске инвазије, која је почела у фебруару, угрозиле су цивиле успостављањем база и размјештањем наоружања у насељеним мјестима, укључујући школе и болнице, наводи Амнестy Интернатионал у свом саопштењу.

„Таква тактика крши међународно хуманитарно право и угрожава цивиле, јер цивилне објекте претвара у војне мете. Руски удари који су услиједили у насељеним мјестима убили су цивиле и уништили цивилну инфраструктуру“, истиче се у истом саопштењу.

“Амнести Интернешнл је документовао образац по којем су украјинске снаге довеле цивиле у опасност, кршећи законе обичаје рата када су вршили операције у насељеним подручјима” изјавио је Агнес Каламард, генерални секретар Амнестија. Он је истакао да одбрамбена позиција не ослобађа украјинску војску од поштовања међународног хуманитарног права.

Истраживачи Амнестија су у периоду од априла до јула провели неколико недеља испитујући руске нападе у Харкову, Донбасу и региону Николајева. “Организација је прегледала нападнута мјеста, испитала преживјеле, очевице, рођаке жртава напада, и извршила даљинску детекцију и анализу оружја.

Током тих истрага, пронађени су докази да су украјинске снаге дејстовале из густо насељених подручја и да су и сами били у цивилним зградама у најамње 19 градова и насеља у овим регионима. Организација је анализирала сателитске снимке како би додатно потврдила неке од ових инцидената” – стоји у Амнестијевом извјештају.

Како наводи ова реномирана организација већина стамбених подручја где су се украјински војници лоцирали биле су километрима удаљени од фронта. Како тврди Амнести доступне су биле одрживе алтернативе које не би угрозиле цивиле, као што су војне базе или густе шумовите области у близини, или друге структуре даље од стамбених подручја. У документованим случајевима нема вјеродостојних података да је украјинска војска, која се налазила у стамбеним блоковима, упозорила, или помогла цивилим да се одатле евакуишу и то предаставља пропуст, јер су морале да се предузму све изводљиве мјере предострожности за заштиту цивила.

Изведена гађања из насељених подручја

Амнестy наводи да су преживјели и очевици руских напада у Донбасу, Харкову и региону Николајева свједочили истраживачима да је украјинска војска вршила операције у близини њихових домова у вријеме напада, излажући подручја контраватри руских снага. Истраживачи Амнестија били су свједоци таквог понашања на бројним локацијама. Међународно хуманитарно право захтијева од свих страна у конфликту да избјегавају размјештање, у највећој могуцћој мјери, војних циљева унутар или близу густо насељених подручја. Друге обавезе заштите цивила од ефеката напада укључују уклањање цивила из близине војних циљева и давање ефективног упозорења о нападима који могу утицати на цивилно становништво.

«Војска је била смештена у кући поред наше и мој син је често носио храну војницима. Молила сам га више пута да се држи подаље, јер сам страховала за његову безбједност. Тог поподнева, када се напад догодио, мој син је био у нашем дворишту, а ја у кући. Страдао је на мјесту. Његово тијело било је унакажено. Наша кућа је дјелимично уништена – рекла је мајка 50-отогодишњег мушкарца, који је страдао у ракетном нападу 10. јуна на село јужно од Николајева. Истражитељи Амнестија пронашли су војну опрему и униформе у кући поред.

Николај, који живи у блоку у Лисичанску у Донбасу, који су Руси редовно гађали, и убили најмање једну особу рекао је да му није јасно «зашто наша (украјинска) војска пуца из градова, а не са поља». Други становник је рекао да «дефинитивно постоји војне активности у комшилуку», додавшу да «чујемо ‘излазну’, а потом ‘долазну’ ватру».

У једном граду у Донбасу 6. маја, руске снаге су користиле широко забрањену касетну муницију над суседством углавном једноспратних или двоспратних кућа у којима су украјинске снаге дејствовале артиљеријом. Шрапнели су оштетили зидове куцће у којој Ана (70) живи са сином и 95-годишњом мајком. «Шрапнели су пролетјели кроз врата. Била сам унутра. Украјинска артиљерија је била близу моје баште… Војници су били иза баште, иза куће… Видјела сам их како улазе и излазе… откад је почео рат… Мајка ми је парализована, па нисам могла да побегнем» испричала је Ана истражитељима Амнестија.

У Бахмуту је неколико становника свједочило да је украјинска војска користила зграду удаљену једва 20 метара преко пута вишеспратнице. Руска ракета је 18. маја погодила предњи део зграде, делимично уништивши пет станова и оштетивши оближње зграде. Тројица становника изјавила су да су украјинске снаге прије напада користиле зграду преко пута бомбардоване зграде и да су два војна камиона била паркирана испред куће коју је погодио пројектил. Истраживачи су пронашли знакове војног присуства у згради и ван ње, укључујући вреће са пијеском и црне пластичне фолије које су прекривале прозоре, као и нову опрему за прву помоћ, произведену у САД.

Војне базе у болницама

Истраживачи Амнести Интернешнала били су свједоци како украјинске снаге користе болнице као де факто војне базе на пет локација. У два града, десетине војника се одмарало и јело у болницама. У другом граду војници су пуцали из близине болнице. У руском ваздушном нападу 28. априла повријеђена су два радника у медицинској лабораторији у предграђу Харкова, након што су украјинске снаге успоставиле базу у комплексу. Коришцћење болница у војне сврхе је јасно кршење међународног хуманитарног права.

Војне базе у школама

Украјинска војска је рутински постављала базе у школама у градовима и селима Донбаса и у области Николајева. Школе су привремено затворене за ученике од почетка сукоба, али су се у већини случајева зграде налазиле у близини цивилних насеља. У 22 од 29 посјећених школа, истраживачи су или пронашли војнике који користе просторије или су пронашли доказе о тренутним или претходним војним активностима – укључујуцћи присуство војне опреме, муниције, пакета војних оброка и паркирана војна возила. Руске снаге су напале многе школе које користе украјинске снаге. У најмање три града, након руског бомбардовања школа, украјински војници су се преселили у друге школе у близини, доводећи околна насеља у опасност од сличних напада.

Дамјановић: Украјинска војска није жалила цивиле у Мариупољу, Волновахи и Северодоњцку

«Оно што се наводи у извјештају Амнести Интернешнала ја сам непосредно видио у Мариупољу, Волновахи и Северодоњецку» – прокомнетарисао је Игор Дамјановић, наш дописник из Русије и Украјине и додао: «Тактика је била истовјетна у сва 3 града, ровови, артиљеријске и минобацачке позиције на прилазима граду били су напуштена без борбе, потом је отпор организован у градском језгру из стамбених зграда и других цивилних објеката, да би на крају украјинска армија повукла се у индустријску зону и одатле неселективно бомбардовала град који је под борбом била принуђена да напусти, што је довело до још већих разарања цивилних објеката.»

Дамјановић истиче да су «грађани Мариупоља, Волновахе и Северодоњецка са којима је разговарао били огорчени на украјинске војнике, махом придошлице из Харкова и западних крајева земље, зато што уопште нису водили рачуна о њиховим животима и имовини». Додаје да су му у Мариупољу становници уништених зграда више пута поставили реторичко питање: «Да ли би украјински војници пуцали из зграда у којима живе њихове породице, рођаци и пријатељи, као што су пуцали из наших?»

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: