Он не сматра да се у Србији води кампања против њега, јер је, како је навео, Србија, са Београдом, Косовом, ваљевским крајем, Банатом и многим другим областима у којима је провео значајан дио живота, и за чије је светиње везан одувјек била његова кућа.
Митрополит Амфилохије
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је у интервјуу Вијестима да је премијер Душко Марковић имао историјску прилику да у ноћи доношења Закона о слободи вјероисповијести искорачи из партијске сјенке, али да је очигледно да потпредсједник има предсједника, а предсједник се заноси некаквом обновом цркве, чиме најдиректније крши Устав ове земље који ради нешто што ниједан нормалан политичар у Европи не ради.
“Отишао сам на разговор са премијером, али испред мене није био државник, већ потпредсједник партије који има предсједника. Сва наша аргументација, све наше добронамјерне молбе имале су за циљ превазилажење разлика и подјела. Ми смо, као оштећена, угрожена (тим Предлогом закона) страна нудили компромисна рјешења. Кад су у глуво доба ноћи одбили наш амандман који је био саткан од поштовања закона и прописа ове државе тада ми је постало јасно, да сам разговарао са потпредсједником партије, а не са државником.”, саопштио је.
“Не води се кампања против мене, ниједна власт не подноси лако критички став”
Он не сматра да се у Србији води кампања против њега, јер је, како је навео, Србија, са Београдом, Косовом, ваљевским крајем, Банатом и многим другим областима у којима је провео значајан дио живота, и за чије је светиње везан одувјек била његова кућа.
“Још увијек често и радо тамо одлазим и интензивно сарађујем не само са његовом светошћу и Светим синодом као миторполит СПЦ, него и са другим духовним и добрим људима. Пратим њихов рад, и они прате и подржавају службу у цркви”, појаснио је митрополит.
Како је нагласио, тренутна размимоилажења са дијелом политичког врха Србије никад не доживљава лично.
“Сви се ми трудимо, у мјери наших могућности, да радимо за добробит народа и наше помјесне цркве (поготово тамо на Косову и Метохији). А као што видите, свака власт, и она у Београду и ова овдје у Подгорици, не подносе лако критички став, и највише им одговара кад их сви тапшу по рамену и све им одобравају док су на власти, а кад сиђу са власти питају се: ко бјеху они? Моја је дужност да говорим истину, ради Бога и ради спасења људи, па и њиховог спасења, па и по цијену да се то некоме од властодржаца не свиди. А опет, не пада ми на памет да мислим да сам само ја у праву. Све што ми у цркви радимо, прије или касније, мора проћи кроз суд сабомости”, појаснио је.
Он је казао и да владике и свештеници знају често да се мимоиђу око важних питања, па и да полемишу међусобно и отворено, како су то некада, уосталом, радили и апостоли Христови.
“Међу светима има понека горка ријеч, како каже стара пословица. Само ми све то једни другима кажемо отворено на нашим архијерејскирн сабрањима. И увијек је то у служби црквеног напретка и мисије саме цркве, а не неко надгомјавање сујета. Отуда, не видим мјеста, нити препознајем било какве кампање, ни у моју корист, ни против мене”, казао је митрполит.
Вучић и патријарх Иринеј / Фото: Тањуг
Он је навео да његова светост г. Иринеј складно комуницира са предсједником Србије, али сматра да није у реду титулу патријарха и предсједника стављати у исту раван.
“Предсједник Републике је институција која постоји посљедњих неколико деценија (прије њега је био предсједник партије или Комитета, па прије тога краљ…итд), док је патријарх за нашу помјесну цркву, нешто што траје од средине 14. вијека. Ако томе додамо колики је значај патријарха српског (пећког) за цркву у Црној Гори, и уопште црногорску историју, онда не бих никада упоређивао важност те институције са предсједником било које државе, па била она Србија или Црна Гора”, појаснио је Амфилохије.
Став Сабора о Косову и Метохији јединствен и јасан
На питање новинара Вијести о неслагањима цркве око политике предсједника Србије по питању Косова и Метохије,митрополит је казао да је питање Косова* и опстанка цркве и народа тамо није једноставно.
“Што се тиче става цркве и њеног Сабора о Косову* он је јединствен и кристално јасан. Ако сам добро схватио, и тај орден који ја и даље сматрам непримјереним и коме сигурно није било мјесто на онаквој светковини српски патријарх је уручио господину Вучићу у жељи да га опомене и обавеже, у погледу његових будућих поступака везаних за политику према Косову. Ја то тако схватам и у том смислу трудим се и покушавам да разумијем његову светост”, објаснио је митрополит.
“Никада не бих преговарао о одвајању Митрополије”
Амфилохије је казао да никада није имао понуду црногорских власти да одвоји Митрополију црногорско-приморску од Београдске патријаршије.
“Нити сам је имао, нити бих икада био учесник таквих преговора. Некада, у средњем вијеку, када је хришћанство била вјера владара, па на неки начин и њихова политичка идеологија, дешавало се да државници учествују у уређењу црквеног поретка. Али ни тада се они нијесу једини питали, нити су они, ма како да су били побожни, наметали цркви своја рјешења. Не кажем да и међу њима није било људи који су вршили насиље над црквеним поретком, али то су биле ријетке историјске ситуације којима се црква увијек одупирала”, појаснио је митрополит.
<
Он је појаснио да може и треба да сарађује дса људима који воде секуларну државу н апринципу уважавања
“Начело секуларности, које је овдје уставна обавеза, најбоље штити и једну и другу страну од било каквих непромишљености,и сада и убудућим временима. Да они са мном праве државу, или ја са њима цркву то је ван сваке памети”, нагласио је.
Приче о неправилној укњижби гнусна лаж
Осврнувши се на спорне одредбе Закона о слободи вјероисповјести он је казао да је већина црквеног власништва како црквене земље тако и црквених објеката укњижено је у земљишне књиге, по закону ове или претходних држава, много прије.
“А тада смо, прије двадесетак година укњижили један број црквених објекта, који су од претходне комунистичке власти били погрешно регистровани или неуписани, а било је јасно да се ради о објектима у нашој мирној и савјесној државини .Недостатак титулара био је проузрокован неуредним катастарским стањем у великом дијелу цијеле Црне Горе, а не неком специфичношћу тих црквених објеката” појаснио је.
Додао је да то укњижење није вршено ни уз чију прећутну сагласност и то је једна од највећих дезинформација које Влада лансира у јавност ових дана.
“Поменута укњижба је извршена по тада важећем закону и на тај начин се књижила имовина и других правних лица, па чак и државе. Код истих институција и по истом закону. Чак смо 2008. прошли читав један судски поступак пред Управним судом Црне Горе, баш на тему тих укњижења. Учесник тог поступка било је и Владино Министарство финансија.И добили смо правоснажне пресуде у корист Митрополије. Зато приче о неправилној укњижби цркава доживљавам као најгнуснију лаж, када та прича иде из Владе. А потом је здраво за готово преносе неупућени људи и медији”, категоричан је митрополит.
Није било прекњижавања имовине са Београдске патријаршије на Митрополију
Он је такође казао да није било прекњижавања имовине са Београдске патријаршије на Митрополију.
Када је питање односа између црквене имовине која је угрожена новим антизаконом и оне коју су конфисковали комунисти, могу рећи да их, осим заједничког поријекла, везује и исти злочин. Револуционарна памет која за једини аргумент има насиље. Ону су отели стари комунисти у име револуционарних идеала, а ову њихова идеолошка дјеца која нити знају шта је црква, нити је поштују, и који имају лажну представу о Православној цркви у Црној Гори, желећи да је подреде својим приватним и партијским интересима под фирмом државе и домовине.
Домовина се брани поштовањем правног поретка, а ово што су сад изгласали управо је права бомба у правни поредак Црне Горе. А све у име заокружења, наводно, “црногорског идентитета. Као да желе да поруче да је пљачка наш идентитет. Можда њихов, једног малог, уског круга људи на власти, али не и овог народа. Ако је то било државно, како је то од њихових претходника одузимано од цркве за државу?”, навео је митрополит.
Он је истакао да се закон који се тиче цркава, доноси мимо воље и препоруке тих истих цркава, односно двије најстарије традиционалне конфесије овдје, дискриминаторски манипулишући са њима склапањем темељних уговора супротно овом закону, који би морао да важи за све.
Онје подсјетио да се властодршцима нудила опција да израде закон који би све људе ујединио. Међутим, како је рекао, изабрали су да заваде и дискриминацију Српске православне цркве, најбројније у Црној Гори.
Мило Ђукановић
Никад нисам подржао Ђукановића
Амфилохије је, говорећи о Милу Ђукановићу, казао да га никад није подржао, нити у њему и његовој политици види нешто што би представљало, макар и посредно, интересе за цркву па ни за државу.
“Он је једно вријеме био познат и препознат као отпадник од политике Слободана Милошевића, политике која није донијела добра ни цркви, ни народу. Ни на крај памети ми није било да ће такав човјек стати на врх једне политике која је по тиранији и једноумљу изгледа гора од Милошевићеве. 0 томе свједочи разорена економија, продата имовина, суверенитет поклоњен странцима, и на крају овакав безумни закон. У вријеме сукоба са Булатовићем, Ђукановић се напросто показао политички вјештији од њега: користећи углед цркве први и посљедњи пут је дошао код ћивота Светог Петра, ложио бадњак (Цетињани му запамтили ’’наложи га наопако), тражио пријем код блаженог спомена патријарха Павла… Сад се види на шта је то искористио”, појаснио је митрополит.
Он је додао да то да као владика стоји на црквеном трону 30 година није необичан ни риједак случај у црквеној историји, али да лидер једне парламентарне демократије не силази са власти исто толико година јесте преседан.
“Вјероватно га је тај преседан занио да умисли и да себе замисли као неког ко може стварати или обнављати цркве, без обзира на чињеницу што није ни крштен, и што је статус слободне цркве одавно регулисан тиме што је она створила Црну Гору и све што је истински вриједно у Црној Гори. Као таква, она поштује државу, не очекујући спасења од партија, па макар то био ДПС, јединствена секуларна партија у Европи која у свом програму има стварање аутокефалне црногорске цркве.Многи владари, прије њега, опијени земаљском влашћу и малим безначајним политичким побједама, умишљали су да су и сами виша бића. Да су неко ко може управљати историјом.И нијесу добро прошли”, казао је он.
Навео је да се и даље моли Богу, иако је одлучни противник његових политичких и идеолошких одлука, да се господин Ђукановић призове памети.
“Не да би и даље безакоњем законе доносио, него да сачува душу коју, као свако људско биће, има, да сачува свој образ и вјечно људско достојанство”, закључио је митрополит Амфилохије, за Вијести.
14 thoughts on “Амфилохије: Нисам подржао Ђукановића; Никада не бих преговарао о одвајању Митрополије од Патријаршије”
Reci naseg Mitroploita Amfilohija su posve jasne i precizne, i lek su ocuvavanju pravoslavnog jedinstva na ovim prostorima.
Sa tim jedinstvom i uz Bozju pomoc, pobedicemo !
prvi i poslednji put da su Hrvati uzeli cirilicno slavo za neku proslavu ,jer nijesu mogli latinicno U,ali samo 3 godine kasnije je bas to U ponovo vaskrsnulo kod njih!
Džukelisanje je kad neko ko sebi dodjeljuje čobanski identitet i ko se s njim u potpunosti poistovjećuje, bi da komentariše filozofsko-religijske stavove mitropolita cetinjskog.
Idi Ljaba, Djolja, koja li si i obriši staju s balježavom metlom, nijesu ti za ove razgovore
Кад смо били мали, давно, с нама су преко лета бивали брат и сестра из Македоније где им је тата био војно лице на служби, баба им је била у комшилуку.
Слагалицу је дечак, оно скупиш слова, поставиш до слике и прочиташ, једанпут решавао, па вазда причамо, као
сложи шест слова Л-Е-П-Т-И-Р у шест поља поред слике …
и прочита “ПЕПЕРУТКА”
Дечак се природно понашао и озбиљно као и ми трудио да реши.
Ко матор.
Чак и ван времена запитаности над хигијеном архитектуре, само долази питање да ли је у идејном решењу овог здања могуће, гледајући силуету објекта на небеској позадини кроз 360 степени, избећи доживљај симбола.
Београдски је архитекта.
?w=640
Или овог,
Прекопута је Сајмиште старо, на Новом Београду.
Животиња води више рачуна о роду свом од нас.
А то се кажњава.
И кад узмеш никад покајаног душманина за брата.
“И стога никада не питај за ким звоно звони; оно звони за тобом”, стих Џона Дона
Има своје место свако, требао би да има, и Црква и Држава и Наука и Човек.
„Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије“ – проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997…
…”Циљ науке није да упути у бесконачну мудрост, већ да ограничи бесконачне погрешке…”, Бертолд Брехт, немачки, Bertolt Brecht
…”За разлику од Цркве, која је призвана да буде небо на земљи (иако, наравно, на њиви Божјој, поред жита, има и кукоља), и да људе приводи Христу, Богу љубави, баш љубављу, а не инквизиторским насиљем, задатак државе није у томе да створи рај на земљи. Морални смисао постојања државе јесте употреба земаљских средстава, од права до силе, ради ограничавања зла и подржавања добра (Рим. 13,3–4). Како је говорио Владимир Соловјов:она не треба да покушава да створи земни рај него да спречи да на земљи не завлада пакао…”
Немамо прочитана имена ни страдалих у NATO бомбардовању.
Када би било питање технике и методологије имали бисмо одмах тај податак као онај са најмање ограничавајућих околности временске дистанце и материјалне природе међу свим необелодањеним непочинствима.
Ни један озбиљан посао кога бисмо се озбиљно прихватили није неизводљив.
А не можемо се ни лопате дохватити.
Истоветан је и исти разлог.
Саучесништво у убијању убијених. На свим нивоима. И у породицама жртава. Бивши председник Тадић је син човека чији су рођаци и браћа побијени у оквиру исте војске.
“Време лечи све” схваћено злочиначким умом. И тече. Свака следећа генерација има другачију перспективу од претходне. Пројекције тока су несумњиво постављене.
Да је Градина у кањону одавно би никло вештачко језеро.
Срцем се верује а устима се сведочи (Рим. 10, 10)
…”Биће тешко стајати пред Господом…”
…”Ништа не повезује људе тако чврсто као саучесништво у низу злодела чијим се починиоцем ниједан од њих не жели признати. Указати на оно што се види, разоткрити оно што се зна, значи изазавати гнев осталих саучесника, изложити се опасности да се од њихове стране буде изопштен и изгубити их заувек. Ћутање тако постаје доказ солидарности групе. Од истине се одустаје како би се остало у заједници. Потребна је извесна „религија” да би том ћутању дала мисао и оправдала жртвовање разума. Таква „религија” претвара ћутање у знак савршеног, такорећи крвљу запечаћеног споразума међу саучесницима. Истина би била извор неспокојства и јабука раздора. Њу може угушити само заједничка вера…”
…или је случај реализованог самог личног поганлука, ту дубље нема
и, у следећим генерацијама је само материјални интерес, нема ништа осим и ван тога
Што рекла стара Вукмановића “куку мене свакако”…
А кад је нешто наопако рођено ту помоћи нема.
…”Послератна анегдота везана је и за слику, уље на платну “Свети Георгије убија аждаху”, које је добио Центар за обавештавање.
Свети Георгије је убио аждају на којој је писало НАТО. То уље на платну било је у просторијама Центра до пре неколико година када је у посету дошла
делегација из Алијансе.
Чиновници су се уплашили и префарбали натпис“, објашњава Аврам Израел и додаје да се не би требало стидети своје историје…”
Емерик Блум, човек који је осниваo, први директор сарајевског Енергоинвеста, градоначелник Сарајева, имао је Ситроенове ајкуле у возном парку.
Код Јевреја, такође, постоји дубиоза у међусобним односима у народу, међујеврејским односима пре, у току и после страдања, на више начина.
Загубило се нешто што су они пре нас добро знали и неписмени и писмени. Познавали су живот.
Као људи, слободни смо да прихватимо права и обавезе. Да будемо људи. Дато нам је и до нас је како ће нам бити и хоће ли бити. Нам и нас.
Данас је у Новом Саду био помен жртвама Рације. Крај црне коцке. А, То је споменик.
Мир душама наших покојника+
+„Буди имя Господне благословено отныне и до века.“
Ђуља, јадна не била, ти нити шта знаш, нити хоћеш шта да научиш.
Шта да радимо с тобом, са Милком Тадић Мијовић, са Комненићем и осталим невјерницима, који не познају устројство цркве, а да и не говорим да се одмах види да никада ништа религиозно осјетили нису.
Мираш вам је баш по мјери. Прави пастир за вас.
Имате ви своју матрицу и мантру, коју никакав дух не може промијенити. Вас само тешке животне ситуације могу навести, да макар заћутите.
Најбоље решење је да се територијално раздијелимо.
Djulija lubova: vi sto spijate i ovdje provocirate indikativmo imate imena kao nekadasnji crnogorski junaci: Novak Milosev, Marko Miljanov i td. (Milica Cikina, i d sl. Samo sto vi imate zenska imena…vjerovatno su se nekad tako zvale sluškinje tih junaka, po gazdama..eto logike samo sto niste sluskinje junaka vec kontroverznih savjetnika, podpredsjednika i dr
Ne treba sada tako ironične komentare slati.Bez ljutnje u tvom komentaru ima malo zluradosti.Sa prvim delom komentara se slažem.Naš Amfilohije je sveti ČOVEK.
Reci naseg Mitroploita Amfilohija su posve jasne i precizne, i lek su ocuvavanju pravoslavnog jedinstva na ovim prostorima.
Sa tim jedinstvom i uz Bozju pomoc, pobedicemo !
prvi i poslednji put da su Hrvati uzeli cirilicno slavo za neku proslavu ,jer nijesu mogli latinicno U,ali samo 3 godine kasnije je bas to U ponovo vaskrsnulo kod njih!
Нити смо ми, народ, достојан својих предака. Нити сте ви, владике, равне својих претходника.
Džukelisanje je kad neko ko sebi dodjeljuje čobanski identitet i ko se s njim u potpunosti poistovjećuje, bi da komentariše filozofsko-religijske stavove mitropolita cetinjskog.
Idi Ljaba, Djolja, koja li si i obriši staju s balježavom metlom, nijesu ti za ove razgovore
Кад смо били мали, давно, с нама су преко лета бивали брат и сестра из Македоније где им је тата био војно лице на служби, баба им је била у комшилуку.
Слагалицу је дечак, оно скупиш слова, поставиш до слике и прочиташ, једанпут решавао, па вазда причамо, као
сложи шест слова Л-Е-П-Т-И-Р у шест поља поред слике …
и прочита “ПЕПЕРУТКА”
Дечак се природно понашао и озбиљно као и ми трудио да реши.
Ко матор.
Чак и ван времена запитаности над хигијеном архитектуре, само долази питање да ли је у идејном решењу овог здања могуће, гледајући силуету објекта на небеској позадини кроз 360 степени, избећи доживљај симбола.
Београдски је архитекта.
Или овог,
Прекопута је Сајмиште старо, на Новом Београду.
Животиња води више рачуна о роду свом од нас.
А то се кажњава.
И кад узмеш никад покајаног душманина за брата.
“И стога никада не питај за ким звоно звони; оно звони за тобом”, стих Џона Дона
Има своје место свако, требао би да има, и Црква и Држава и Наука и Човек.
„Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије“ – проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997…
…”Циљ науке није да упути у бесконачну мудрост, већ да ограничи бесконачне погрешке…”, Бертолд Брехт, немачки, Bertolt Brecht
…”За разлику од Цркве, која је призвана да буде небо на земљи (иако, наравно, на њиви Божјој, поред жита, има и кукоља), и да људе приводи Христу, Богу љубави, баш љубављу, а не инквизиторским насиљем, задатак државе није у томе да створи рај на земљи. Морални смисао постојања државе јесте употреба земаљских средстава, од права до силе, ради ограничавања зла и подржавања добра (Рим. 13,3–4). Како је говорио Владимир Соловјов:она не треба да покушава да створи земни рај него да спречи да на земљи не завлада пакао…”
Немамо прочитана имена ни страдалих у NATO бомбардовању.
Када би било питање технике и методологије имали бисмо одмах тај податак као онај са најмање ограничавајућих околности временске дистанце и материјалне природе међу свим необелодањеним непочинствима.
Ни један озбиљан посао кога бисмо се озбиљно прихватили није неизводљив.
А не можемо се ни лопате дохватити.
Истоветан је и исти разлог.
Саучесништво у убијању убијених. На свим нивоима. И у породицама жртава. Бивши председник Тадић је син човека чији су рођаци и браћа побијени у оквиру исте војске.
“Време лечи све” схваћено злочиначким умом. И тече. Свака следећа генерација има другачију перспективу од претходне. Пројекције тока су несумњиво постављене.
Да је Градина у кањону одавно би никло вештачко језеро.
Срцем се верује а устима се сведочи (Рим. 10, 10)
…”Биће тешко стајати пред Господом…”
…”Ништа не повезује људе тако чврсто као саучесништво у низу злодела чијим се починиоцем ниједан од њих не жели признати. Указати на оно што се види, разоткрити оно што се зна, значи изазавати гнев осталих саучесника, изложити се опасности да се од њихове стране буде изопштен и изгубити их заувек. Ћутање тако постаје доказ солидарности групе. Од истине се одустаје како би се остало у заједници. Потребна је извесна „религија” да би том ћутању дала мисао и оправдала жртвовање разума. Таква „религија” претвара ћутање у знак савршеног, такорећи крвљу запечаћеног споразума међу саучесницима. Истина би била извор неспокојства и јабука раздора. Њу може угушити само заједничка вера…”
…или је случај реализованог самог личног поганлука, ту дубље нема
и, у следећим генерацијама је само материјални интерес, нема ништа осим и ван тога
Што рекла стара Вукмановића “куку мене свакако”…
А кад је нешто наопако рођено ту помоћи нема.
…”Послератна анегдота везана је и за слику, уље на платну “Свети Георгије убија аждаху”, које је добио Центар за обавештавање.
Свети Георгије је убио аждају на којој је писало НАТО. То уље на платну било је у просторијама Центра до пре неколико година када је у посету дошла
делегација из Алијансе.
Чиновници су се уплашили и префарбали натпис“, објашњава Аврам Израел и додаје да се не би требало стидети своје историје…”
Емерик Блум, човек који је осниваo, први директор сарајевског Енергоинвеста, градоначелник Сарајева, имао је Ситроенове ајкуле у возном парку.
Код Јевреја, такође, постоји дубиоза у међусобним односима у народу, међујеврејским односима пре, у току и после страдања, на више начина.
Загубило се нешто што су они пре нас добро знали и неписмени и писмени. Познавали су живот.
Као људи, слободни смо да прихватимо права и обавезе. Да будемо људи. Дато нам је и до нас је како ће нам бити и хоће ли бити. Нам и нас.
Данас је у Новом Саду био помен жртвама Рације. Крај црне коцке. А, То је споменик.
Мир душама наших покојника+
+„Буди имя Господне благословено отныне и до века.“
Oстрво Православни филм
https://www.youtube.com/watch?v=d7xAA_dr-0U
ako neces jedinstvenu pravoslavnu crkvu crne gore onda ces biti crkva druge drzave u crnoj gori…posrbicka crkva….
Ђуља, јадна не била, ти нити шта знаш, нити хоћеш шта да научиш.
Шта да радимо с тобом, са Милком Тадић Мијовић, са Комненићем и осталим невјерницима, који не познају устројство цркве, а да и не говорим да се одмах види да никада ништа религиозно осјетили нису.
Мираш вам је баш по мјери. Прави пастир за вас.
Имате ви своју матрицу и мантру, коју никакав дух не може промијенити. Вас само тешке животне ситуације могу навести, да макар заћутите.
Најбоље решење је да се територијално раздијелимо.
Djulija lubova: vi sto spijate i ovdje provocirate indikativmo imate imena kao nekadasnji crnogorski junaci: Novak Milosev, Marko Miljanov i td. (Milica Cikina, i d sl. Samo sto vi imate zenska imena…vjerovatno su se nekad tako zvale sluškinje tih junaka, po gazdama..eto logike samo sto niste sluskinje junaka vec kontroverznih savjetnika, podpredsjednika i dr
Šta se radi Komlene?
Na ovoj fotografiji, predsednik Srbije prvi pruza ruku Patrijarhu!
Sve jasno!!!
SAMO SLOGA SVETINJE SPAŠAVA!!!
Svaka ko u Njegoša. Najveći crkveni velikodostojnik našeg vremena. Da je sreće on bi bio patrijarh. Pozdrav iz Beograda.
Ne treba sada tako ironične komentare slati.Bez ljutnje u tvom komentaru ima malo zluradosti.Sa prvim delom komentara se slažem.Naš Amfilohije je sveti ČOVEK.