• Поглед

Америка саботира контролу наоружања у Европи

1 min read

9 година ‎ Спутњик

илустрација

Позив шефа немачке дипломатије да се закључи нови споразум о контроли наоружања у Европи како би се избегла нова трка Русије и НАТО-а у наоружању узбуркала је европску јавност. Из Москве су, међутим, поручили да нема основа за нови споразум, јер НАТО и даље говори о потреби да се обузда Русија. Међутим, Русија ће „пажљиво изучити предлог Немачке“.

Директор Одељења за питања о неширењу и контролу наоружања Михаил Уљанов је рекао да је актуелни Споразум о конвенционалним оружаним снагама апсолутно застарео и повратка на њега нема, али да је могућ разговор о нечему новом. Москва, додао је он, неће сама иницирати дијалог на ту тему, јер претходни покушаји увођења режима контроле над конвенционалним наоружањем нису пропали кривицом Русије.

Руски аналитичари су сагласни да би требало направити нови споразум, јер би он био користан и за Русију и за Европу. Међутим, истичу они, САД су главна препрека на том путу.

Експерти сматрају да је предлог Франка Валтера Штајнмајера у пракси немогућ све док у Европи постоји блок НАТО-а, у којем последњу реч има Вашингтон, и да САД неће дозволити потписивање новог споразума, нарочито ако би он био користан за Русију.

Подсећања ради, Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи (ЦФЕ) потписало је још 1990. године 16 земаља-чланица НАТО-а и 6 земаља-чланица тадашњег Варшавског пакта, укључујући Русију. Споразум је ступио на снагу две године касније, иако је Варшавски пакт престао да постоји.

Тим споразумом су успостављена ограничења за сваки војни блок у пет категорија конвенционалног наоружања, укључујући тенкове, оклопна возила, артиљерију, хеликоптере и борбене авионе.

Запад није имао слуха за предлоге Русије

Експерти констатују да је тај споразум застарео, а да нови касни. У њега би сада требало укључити нове категорије наоружања, као што су крстареће ракете, беспилотне летелице, носаче авиона, системе противракетне одбране и сл. На томе је, између осталог, раније и Русија инсистирала, али Запад за то, као и многа друга питања, није имао слуха јер му је такво стање одговарало.

Русија је више пута позивала НАТО да започну дискусију о новом споразуму. Још у новембру 1999. године на истамбулском самиту ОЕБС-а Споразум о конвенционалним снагама у Европи је делимично измењен с циљем да се елиминише дисбаланс изазван ширењем НАТО-а на земље Централне и Источне Европе.

Њега су, међутим, ратификовале само четири земље — Белорусија, Казахстан, Русија и Украјина, док су чланице НАТО-а одбиле то да учине, захтевајући да Русија прво повуче своју војску са територија Грузије и Молдавије.

Русија је, међутим, крајем 2007. године престала да испуњава споразум, али је Москва више пута поновила да тај потез не значи да Русија одбацује даљи дијалог о контроли конвенционалног наоружања у Европи, „ако и када њени партнери за то буду спремни“.

Аналитичари објашњавају да је Москва на такав корак била приморана, зато што је Запад почео да користи тај споразум за своје политичке циљеве.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: