Пише: Драгана Б. Мијушковић
Док је код нас Митровдан познат као дан када су се хајдуци растајали и уточиште тражили код својих јатака, ове године на тај дан у Америци су одржани предсједнички избори.
Исход знамо, за неке шок и невјерица, за неке неописива радост: републиканац, милијардер Доналд Трамп је побиједио противницу Хилари Клинтон која је не баш омиљена у нашем дијелу свијета. И док са једне стране многи мисле да је дошао Армагедон, те се широм Америке финансирају протести против новоизабраног предсједника, на другој страни Трампове присталице праве култ божанства од њега.
Не пишем ово ни из позиције политичарке,а још мање аналитичарке. Данима читам разне текстове који говоре за и против новог предсједника, па као слободна грађанка која је боравила једно извјесно вријеме у „обећаној земљи“ хоћу да изразим своја запажања и претпоставке које чекају Америку и свијет од 21. јануара 2017.
И сам Доналд Трамп био је изненађен својом побједом, видјело се да ни он, а ни цио свијет није очекивао да ће на овакав начин поразити Клинтон. Уочи избора по интернету су кружиле разне онлине анкете спроведене код нас и у региону и по којима је Трамп био убједљиви побједник. Међутим, како смо ми ријетко на „исправну „ страну ( оно мислим како нас Запад од Гаврила Принципа па на овамо види) нико није ни слутио да ће управо он бити и побједник.
Е, сад побиједио је, славно је побиједио чак и у оба дома ( Сенат и Конгрес), а то није забиљежено још од 1928. године да Републиканци побиједе убједљиво. Питања се нижу; од оних да ли ће Трамп испунити сва обећања почео од градње зида према Мексику, па до оних који се нас директно тичу о утицају на НАТО, а самим тим и на наш потенцијални улазак у Алијансу.
Из мој угла гледања, као неког које је из државе Вашингтон помно пратио изборе 2008. године између Обаме и Мекејна, безброј написаних семинарских радова о хвалоспјеву Обаме ( јер је професор креативног писања био инспирисан њиме) ове изборе сам провела у кући пратећи ТВ и интернет нон стоп. Није ово ништа лично, али интересује ме Америчка политика.
Елем, вратимо се на тему, како то да је Трамп побрао толике симпатије иако су медији упорно били против њега, приказивајући га као расисту, мизогена, једном ријечју правог бијелог шовинисту који хоће да врати САД у плусквам перфекат? Овако, након толико легализација разних облика слободе: лаких дрога, геј и лезбијан бракова, те могућност усвајања дјеце истих, бијелом обичном човјеку из радничке класе је прекипјело. Ово звучи сурово, али реално. Задњих година у Америци је буквално забрањено да геј особа, афро-американка у другом стању или хиспано самохрана мајка може да изгуби посао ако је у групи са описаним и здрави, потентни бијели човјек. Он ће први такорећи да „лети кући“, јер остали могу да покрену лавину медија, нво организација, а он нема на кога или на шта да се жали, јер чоче ти си повлашћена врста. Е, баш такав типични англо-саксонац се сад нашао у позицији да Америка више није његов дом и да (Founding fathers) овакву домовину нијесу замишљали. Оваквог Американца више не интересује америчко учешће на свјетској позорници, њега интересује да он има посао, да има храну и да му придошлице не одузимају то. Па реците да се то разликује од било које ЕУ земље, да је обрнуто већина ЕУ земаља би отворила мигрантима широм врата и пустила их у своје фирме, фабрике, школе…
Сад остаје питање како да после онакве приче о мексичком зиду и мигрантима, за Трампа је гласало 23 % латино популације. Па једноставно, ја сам и 2008. године доста Латина упознала који су гласали за Мекејна. Е, зашто; ти Хиспаноси су из оних породица које кријући нијесу прешле границу, бећ својим радом, трудом, интелигенцијом завриједјеле да покривају високо плаћена мјеста у Наси, Еплу, Мајкрософру итд. И баш они не желе да их „бијели“ Амери поистовјећују са гето популацијом која има полицијски дојисе и који хоће да без обзира на цијену имају америчке папире. Ово је такође сасвим нормална и нерасистичка анализа догађаја.
Додуше има и оних Американаца који се боје да се не обистини сан да до 2060-те године Америка опет буде већински бијела држава, мада будимо реални то је немогуће, тако да паници нема мјеста.
Како било да било, од 21. јануара биће занимљиво гледати како ће се нови предсједник понашати у Бијелој Кући. Неке његове подухвате већ видимо, као напримјер да се одриче предсједничке плате, и управо прочитах да неће у потпуности укинути ткз. Оbамаcare, а знамо да је здравствено осигурање болна тачка америчког друштва.
Што се тиче нас, надам се да ће његова побједа позитивно утицати на круцијалне одлуке како у држави, тако и у региону.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kad je vec „Nick-pismeni“ neka procita i ovo:
Disasters averted
By: Srdja Trifkovic | November 09, 2016
Last night’s divine surprise is important more for the many bad things that will not happen than for the good ones that may happen. That Donald Trump won in spite of his many blunders, and in spite of the mainstream media machine acting as an integral part of Hillary Clinton’s campaign, indicates the magnitude of the elite-class debacle. Many disasters will be averted now.
The appointment of one, two, or even three Ruth Bader Sotomayor clones will not happen. There will be no mass amnesty for the illegals. The Clinton crime syndicate will no longer be able to operate with impunity, and its principals may face justice. (After all, Hillary Clinton has said that Nelson Mandela was her role model, and he was elected president only after he had served 27 years in prison.) There will be no second-generation Clinton dynasts. There will be no more mass pardons of hardened criminals. There will be no more bowing before Saudi royal kleptocrats, and no White House Iftar dinners with halal menus. There will be no mass influx of Syrian “refugees.” There will be no more “progressive projects” to erode the remnants of the Republic. There will be no more trashing of white working Americans. There will be no Humas in the Oval Office, no Nulands in the Cabinet and no Foundation donors in the anteroom.
Most importantly, there will be no meaningless wars in pursuit of hegemony for its own sake.
If Trump does remain staunch in his stated intent to reject the services of neocon “experts,” who are certain to start sending him their blood-soaked resumes, America will have a chance to become great again at home by acting as a satiated power abroad—like Rome under the Five Good Emperors, 19th century Britain, or the German Kaiserreich under Bismarck. That would mean that the United States would finally cease to be the major cause of instability and tension in today’s world, as it has been for the past quarter-century. There will be no games of chicken with Russia, no U.S.-declared and enforced “no-fly zone” in Syria—to which Hillary was fully committed, in spite of the obvious risk of causing a nuclear war—and no covert help for any jihadists (aka “moderate rebels”) anywhere. There will be no escalation with Beijing over some shoals in the South China Sea, no reckless attempts to make frozen post-Soviet conflicts hot again, and no interventions to force Bosnia’s unification and thus complete “the unfinished business in the Balkans” (Hillary Clinton at her Senate confirmation hearing, February 2009). Trump may then proceed to dismantle the American “deep state,” and especially the shadow government’s key components in the national security behemoth and the military-industrial complex. That would be the prerequisite of his successful assault on open immigration, “free trade” and global hegemony. It could put his life in danger, but it is worth a try.
“There’s something out there that’s hard to fathom,” said a CNN pundit as the map started turning uncertain or even red in unexpected places, around 4 AM my time (10 PM Eastern). “You would not have a reality-based conversation projecting this map until a few hours ago,” said another a few minutes later. These people, and their ilk in a thousand studios, editorial offices, colleges and think-tanks, and their masters—from the Vineyard and Upper East Side to Palo Alto and Beverly Hills—are clueless and stupid, in addition to being evil. They deserved this defeat, and their shock should be exploited immediately and boldly to rob them permanently of their power to do bad things to good people.
Клинтонова је, наводно, добила више појединачних гласова од Трампа – 60.800.000, а он 60.300.000, што америчко друштво дели тачно по половини. Идеално за лов у мутном оних који стоје иза оба кандидата, али где је ту „револуција малог човека“ – за револуцију је ваљда потребно да више људи буде на њеној страни?
Ko je ova- gdja..?
Analiza ti je prilicno sto se kaze biased, I ne da nije rasisticka nego ti jesi- recist i to veliki.
Kako to da ako jos zivis u toj drzavi Uasington, nigde ne vidis proteste, mlacenja i policijske bahanalije u susjednom Portlandu..?
Promeni dioptriju svojih naocara devojko– jedna dobronameran savet.
A to kako ce biti bolji prema „nasima“ ce tek vidjeti kad Pens krene da vodi foreign policy i da isto tako gadno mrshka sve odreda- Kinu, Putina, Eu. i da ia izdaje marching orders.
Читај, она не живи тамо више, живјела је. А анализа је на месту.
Well, well, take it easy man!
Umjesto da nam ti objasnis i demantujes njene navode ti odmah lijepis etikete. Ako si samo svoje misljenje formirao na osnovu medija onda nije cudno.
Kad zadjes medju obicne ljude onda vidis i cujes ovo sto autorka prica. I to je istina, svidjalo se to nekome ili ne. To je bila tiha revolucija potisnutih. Potisnuti su izgubili strpljenje i to vise nisu nikakvi mediji mogli promijeniti.
Nisi pazljivo procitao tekst. Autorka je naglasila da prosjecnog amerikanca spoljnja politika uopste ne zanima. Cak sta vise i omrznuli su spoljnju politiku USA jer je Obama isuvise bio zauzet spoljnom nego unutrasnjom politikom. Tako da ce Tramp imati odrijesene ruke sto se tice spoljne politike. Od njega se ocekuje da popravi stanje u kuci.
Sto se tice protesta zbog njegove pobjede, to je nista sta bi se desilo da je Hilari pobijedila. Tim masama potisnutih i revoltiranih je prekipjelo i bili su spremni na sve.
Kako ce biti nasima, EU,Kini i ostalima, zavisi od toga kako ce se Tramp dogovoriti sa Putinom. Jasno je da ce Tramp u svim razgvorima i akcijama mjeriti koliko USA dobija a koliko gubi a ne da li je to u interesu globalizacije ili ne.
Dragana, tekst je odlican!
Nadam se da ces nastaviti da nam se javljas.