![kkk_1[1]](http://www.in4s.net/wp-content/uploads/2014/11/kkk_11.jpg)
Јулске вечери, 1959. године, локални шериф Централ Поинта са групом полицајаца упада у трошни породични дом са налогом за хапшење Милдред и Ричарда Лавинг, под оптужбом да су прекршили закон Вирџиније који не дозвољава брак између различитих раса. У конкретном случају бијелца Ричарда и ”обојене” Милдред. Тек вјенчани у Дистрикту Колумбија, гдје је то било дозвољено, вратили су се у Вирџинију.
Саосјећајни судија је од могућих пет досудио „само“ једну годину затвора, али је убрзо преиначио казну на ”утјешних” 25 година изгнанства из Вирџиније. Госпођа Лавинг, обратила се 1965. Америчком комитету грађанских слобода да размотри њен предмет. И тако почиње правна битка уједно симболичног и ироничног наслова “Ловинг в. Виргиниа” за поништење закона о забрани међурасних бракова. Након што је поменути Комитет уложио жалбу затраживши укидање пресуде, судија Базил је одбио на следећи начин:
„Свемогући Бог је створио бијелу, црну, жуту, црвену расу и раздвојио их по континентима. Уколико не желимо да промијенимо Божију замисао, не постоји разлог за такве бракове. Чињеница да је расе овако раздвојио, јасно показује његово опредељење да се расе не мијешају.” Било би веома занимљиво чути коментар локалних грант-стриптизета на рачун овог јединственог ”правног” тумачења међурасних односа и људских права, а који је упечатљив дио правне историје земље – шампиона демократије и владавине права.
Након двије године, 1967. Врховни суд САД доноси одлуку о поништењу закона који забрањује брак између различитих раса у преосталих 15 држава. Била је то чаробна вијест за све ”лавинг” парове широм Америке. Последњи у низу закона који забрањује дискриминацију по расној основи, усвојен је годину дана касније, 1968, недјељу дана након убиства Мартина Лутера Кинга. Била је то сјајна вијест за све Афроамериканце који су чезнули да под једнаким условима купе или рентирају некретнину на тлу САД. У другој половини двадесетог вијека. Неки би рекли – јуче.
Труманов шоу
Током тог хладноратовског периода, Америка је планети приказивала само свој холивудски ”селфи”, шљокице Вегаса, конзумеристичке маркетиншке удице, скривала се иза димне завјесе музике, филма, спорта… и тако замагљивала дубљи поглед у њену стварну природу.
Свијету је сервиран идеолошки пажљиво конструисан Труманов шоу (амерички филм, 1998) врхунске продукције. Америка је управо том надмоћном ”меком силом” освојила младалачку хемију свијета. Тако је било и у бившој Југославији. У процесу дугог распадања СФРЈ, у ком је Америка играла водећу улогу, поред пипака ”меке силе”, САД је развила и јак ”теренски” потенцијал. Хиљаде појединаца су постали дио америчке обавјештајно-лобистичке мреже. Корумпирани политичари, шприцер-интелектуалаци, новинари, банкари, чиновници… све је то упрегнуто са истим задатком – ширења антисовјетског, односно антируског сентимента.
Данас, ти исти, а и неки нови клинци, умјесто Брежњева и СССР, са другачијом пропагандном матрицом и за нешто већи новац демонизирају Путина и Русију. Тај клан колонијалних кловнова (ККК) је иначе препознат по изузетно високом сензибилитету за нарушавање права искључиво пројектно задате популације. Док грцају у крупним грантовским сузама, промичу испод њиховог будног хуманистичког радара милиони жртава америчких војних операција и милиони оних који су на ”чекању” да умру од последица дејства осиромашеног уранијума, хемијских и других забрањених средстава. Ето, никако да им дође неки пројекат који се бави државама и народима који су сравњени, спржени, збрисани америчком колонијалном чизмом. Чудно, зар не?
ККК очајнички покушава да одржава некритичку, идиличну представу Америке, релативизујући све непријатне чињенице њеног друштвеног бића. На примјер – помињану сегрегацију. Ко год је провео дио живота у САД зна да је расна сегрегација избрисана са етикете, али је веома присутна у животном садржају.
Постоји онај формално невидљив, ”унутрашњи зид” сегрегације, дјелотворан и статистички врло убједљив. Јасно се види кроз резиденцијалну сегрегацију, просјек годишњих прилива, страховиту диспропорцију између броја црних и бијелих затвореника, па до, рецимо, актуелног случаја ”Фергусон”… А кад год се говори о људским правима у Америци, посебне теме су питање законског положаја радника и десетине милиона здравствено неосигураних грађана САД. Само та, по свему драматична чињеница, искључује САД из реда цивилизованих друштава.
Кад „нобеловац“ обећа
Америчка војно-индустријска хидра, користећи тероризам као универзалну протезу, покушава да утегне свијет по орвеловским мјерама. Под плаштом борбе против тероризма, правдају се садашњи, а планирају будући ратови. Истим инструментом се ”објашњавају” и наднаравне ствари – да је са два терористичка авиона могуће срушити три облакодера.
У тај контекст се савршено уклапа (НДАА) закон којим предсједник САД има моћ да притвори држављане САД или странце на неодређено вријеме, без судског поступка. Довољно је да постоји ”основана сумња” да је неко асоциран са тероризмом. Велики инквизитор химселф! Гвантанамо фт. Голи оток. Потписник тог акта без преседана, који потпуно суспендује основно цивилизацијско право човјека на праведно суђење је, хм, нобеловац Обама. Након што је потписао закон, свијету је свечано обећао да неће злоупотребити своју моћ. А кад нобеловац нешто обећа, онда планета одахне.
Све то пролази без великих потреса, јер Америка нема институционализован опозициони живот. Два водећа политичка субјекта се не разликују ни по једном битном питању од значаја за судбину остатка свијета. Иначе, амерички политички живот неодољиво подсјећа на борбу кечера, ону одвратно комерцијализовану мјешавину глуме и спорта.
Према свједочењу бившег агента ЦИА и НСА, Едварда Сноудена, САД тренутно спроводи најмасовније кршење људских права у историји. Викиликс је, знамо, досадашње ”теорије завјере” учинио смијешно наивним.
Не постоји ниједан значајан дио међународног права које САД ниjeсу погазиле. Не постоји нико ко не схвата због чега се НАТО шири ка истоку, чему антиракетни штит у Европи, односно како ће се све то, на нашу општечовјечанску несрећу, на крају завршити.
Аутор текста је универзитетски професор и предсједник Управног одбора Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори Владимир Божовић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
SAD je nesreća za svoje građane, ali i za cio svijet! SAD i GB su rasturili moju domovinu, okupali je tri puta brutalno u krvi tokom 20.vijeka, a sada se za.ebavaju sa ostacima.
„da kad glavu razdrobiš tijelu
u mučenju izdišu členovi…“
Tako nas i dalje drži za vrat ta svjetska kataklizmična nesreća, virus koji naše sugrađane tjera u dobrovoljno ropstvo.
Carevina laži i iluzije za cara ima đavola.
No, zapisano je i tome će doći kraj, a već se nazire…
Vrijedi čitanja i postčitačkog razmišljanja. Volio bih da ima neko da prevede ovaj tekst na engleski i da ga pusti u etar, vjerujem da Amerima treba ovako nešto za samootrežnjenje, pri čemu mislim na obične ljude uljuljkane na priču o „demokratiji made in USA“, posebno onih koji po megalopolisima jedini kontakt sa svijetom ostvaruju preko interneta i TV-a.
S obzirom da je autor doktorirao u Americi, mislim da to ne bi trebalo da bude problem 🙂
Клуб колонијалних кло(в)нова, створен да ради за интересе империје је људска мизерија и само дно сваког друштва на кугли земаљској, јер САД има утицај (негдје мање, негдје више) свуда у свијету.
Тамо гдје је ККК (одличан наслов) активан као владајући, што је случај у Црној Гори, долази до гротескних ситуација које преживљавамо и ко хоће да држи очи отворене, не мора му се објашњавати како то изгледа.
Ништа мање опаснији је ККК који дјелује у полуилегали, а за илустрацију те сорте не треба нам бољи примјер од ДОС-а у Србији прије оне „револуције“ 5.октобра.
Они су опасни за људску цивилизацију и иду ка њеном уништењу, јер на страну сегрегације, дискриминације, свргавања, револуције… све је то само дјелић укупног мозаика који је ђаво стрпљиво градио и који се данас зове САД, не само у територијалном и државном, већ у свеопштем смислу дегарадације човјечанства.
На срећу, вјерујем да ће Православна Русија стати томе на крај.
Ko nije bio u SAD-u, pogotovu u južnijim državama, teško da može da razumije kolika je segregacija u svim porama društva. Afro-amerikanci su još uvijek sviknuti na takvo stanje i, za sada, prihvataju da su diskriminisani u svim oblastima, kao što se prihvata prirodna nepogoda, koja smeta, ali se trpi kao viša sila.
Tu zakon i kada postoji, teško može da zaštiti tamnoputog čovjeka, jer su zakoni na koje su generacije bjelaca na ovom kontinentu navikli, još uvijek živi i sa crnom rasom se ne miješaju u stvarnom životu ni po kom osnovu, jer im je to ispod nivoa i časti.
Toliko o američkoj demokratiji. Ono što u rijetkim filmovima možemo da vidimo, nij eništa pri onome što stvarno čovjek tamo može da doživi.
Volio bih da se autor pozabavi i pravima indijanaca, odnosno najtužnijom pričom ljudske civilizacije. Oni danas i dalje „uzivaju“ u rezervatima koje su im uvalili, konzumirajući „vatrenu vodu“ i kocku. Bijelci su njima donijeli samo društvene anomalije, a oni su ih na žalost prihvatili i svoju visoku etiku silom podredili satanskim izumima bijelog čovjeka.
Нећу рећи ништа ново, ако устврдим да су сва зла у свиејту кренула од како је та прекоокеанска колонија направила договор са британском круном и постала држава.
Сатанизам, фашизам, мизантропија, расизам… све је настало као синтеза интереас британске круне, оплемењена масонским „слободарством“, а та коалиција, како видимо траје вјековима до данас.
Нама је свако зло дошло са те стране, али и Њемцима који су експонирани као доскорашње свјетско зло, па су нама Србима заједно са својим меценама увалили ту ласкаву титулу у годинама које преживљавамо.
Текст је фантастичан и добро је да међу универзитетским радницима имамо и заиста мислећих људи! Браво.
Tako su nam dobro isprali mozgove da su pojedini ljubitelji SAD-a spremni, kad neko prdne u Vašingtonu, da kažu – kako divno miriše.
Bravo Vladimire, odlična projekcija američke stvarnosti i prikaz slike koja se ne vidi kroz holivudsku vizuru… Mnogo je ljudi koji nikada nijesu privirili u SAD, ali stalno potenciraju „blagodati“ koje se nude kroz formu i firmu „american dream“.
USA je mjesto odakle je i Bog protjeran, a sa njim svaka ljudskost. Primjer meurasne mržnje, koju slikovito i argumentovano prikazuje tekst, je samo dio anticivilizacijskih vrijednosti kojima obiluje ova satanska država.
No, nije to problem sve dok sa svih medija u CG ne krenu da takvu zemlju, njeno ustrojstvo i „vrijednosti“ ne krenu da „prodaju“ našoj djeci, kao što su moju generaciju varali sa slatkastim filmskim šećerlemama na kojima smo žalosno rasli u Titovoj Jugoslaviji. Možda i epilog našeg odrastanja uz Holivud govori dosta o tome.