ИН4С

ИН4С портал

Амерички накит

1 min read

(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Једна црно-бела зебра, један зелени крокодил, па сјајно црвени рак и глава крилатог коња… Да ли је то сликовница за децу или нешто друго?

То је само делић колекције скупоценог, најамеричкијег накита на свету, од жутог злата и емајла, дијаманата и кристала, рубина, сафира и слоноваче.

Наруквице су захтеван детаљ накита, а дизајнер Дејвид Веб је баш њих изабрао да дâ одушке свом таленту. Њих је највише волео да обликује. Тако су оне 50-их, 60-их, 70-их година прошлог века красиле ручне зглобове дама из високог друштва међу којима су биле Жаклина Кенеди Оназис, Војвоткиња од Виндзора, Елизабет Тејлор, Глорија Вандербилт, Коко Шанел, Ава Гарднер, Хелен Мирен… Називале су га мађионичарем, модерним Фабержеом, метеором који блиста изнад Њујорка, а нарочито изнад Холивуда. Ниједна од његових клијенткиња није му замерала претерано шаренило, спојеве неспојивог и буквалну декларативност без стилизације.

Јер шта значи имати око руке црвеног рака чија кљешта додирују њушку да би се наруквица затворила? Или, зар је накит то што са ваше руке савијена зебра буквално буљи у ваше друштво својим очима од брилијаната док се ви сладите шампањцем?

Вебов накит је све друго само не дискретно-суптилно-префињено-престижан, он је напротив агресивно-упадљиво-дречаво-неодољив! Он је тако амерички активан.

Има у њему нешто од крађе и прекрађе Фабержеових царских јаја, само у много огољенијем, али ништа мање перфекционистичком смислу. Шаренило овог накита захтева сведени тоналитет дамске одеће.

Вебов накит је сујетан и тражи да буде само он тај који ће привући пажњу. Све остало требало би да буде у другом или трећем плану.

 Дејвид Веб (1925–1975)

Амерички јувелир − дизајнер накита, рођен је у Аскервилу у Северној Каролини, САД. Први сопствени јувелирски бизнис покренуо је 1948. године у Њујорку у мајушној радионици − продавници са само неколико запослених, али на престижној локацији, јер је добро разумео колико значи место на коме желиш да будеш виђен и примећен. И имао је право. Већ 1950. године уследио је први професионални успех − његова креација нашла се на насловној страни „Вога”. То је била одскочна даска за све наредне успехе, јер су у његово мало царство похрлила сва она женска имена која су својим стилом живота на јавној сцени и адекватним рачуном у банци, нешто значила.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs

Политика

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *