Амерички нафташи у опасности од банкрота
1 min readНафташка фирма „Чезапик” из Оклахоме основана је 1989. с почетним капиталом од 50.000 долара. На врхунцу успеха производила је највише природног гаса у Америци после „Ексона” и вредела 37 милијарди долара. Пре неколико дана прогласила је банкрот са само 82 милиона долара готовине на рачуну и девет милијарди долара ненаплативог дуга. Менаџмент је остао прибран. Пре објаве одласка „на добош” поделио је међу собом бонус од 25 милиона долара зато што су ту где јесу остали „до краја”, гласило је образложење. Повериоци сумњају да та фирма вреди више од 116 милиона долара.
Ово је скраћени животопис пионира америчке производње нафте из уљних шкриљаца, уносне индустрије која је за само 15 година из темеља изменила опис домаћег и светског петро-тржишта, тако што је Америку из улоге увозника црног злата промовисала у статус најозбиљнијег конкурента Саудијској Арабији и Русији.
Брзински узлет финансијски скупе, технолошки захтевне и еколошки ризичне екстракције нафте из уљних шкриљаца у САД најбоље одсликавају берзански бројеви почев од 2010, у време залета највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата.
Барел нафте је у том кошмарном периоду пребацио цену од 100 долара, у једном тренутку продавао се и за 143 долара. Ондашња јагма инвеститора за улагањем у „шкриљце” била је разумљива. У следећих пет година америчка производња нафте из шкриљаца скочила је са 5,4 милиона барела дневно на скоро 10 милиона, да би недавно износила 13,1 милион, наводи „Фајненшел тајмс”. Америка је постала водећи произвођач нафте у 21. веку и, по процени председника Доналда Трампа, „енергетски независна држава којој више није неопходна нафта са Средњег Истока”. Нажалост, цена тог успеха у међувремену је само расла.
Тако је од 2014. до данас светско тржиште нафте сведок издашног раста америчке производње и извоза нафте, али и упорног и ћудљивог раста, те стрмоглавог пада цене стратешког енергента, интрига у ОПЕК-у, нових петро-алијанси, нетранспарентног мерења америчких залиха црног злата… У том комешању, америчким произвођачима нафте и њиховим инвеститорима одавно је јасно да бизнис има смисла једино ако је цена барела између 49 и 55 америчких долара. Барел лаке тексаске нафте на берзама је у четвртак вредео око 40 долара (пролетос је у једном моменту његова вредност износила мање од нула долара). И то понајвише због историјског посртања глобалне привреде у јеку пандемије короне. У таквој атмосфери, банкрот „Чезапика” (након педесетак сличних бродолома малих америчких петро-фирми лане) потресао је Волстрит. Више нема жмурења пред чињеницом да је петро-успон САД, изгледа, био заснован на масовном „дужничком мехуру”, што би до краја 2021. могло да отера у банкрот 250 мањих америчких петро-фирми. Успех на темељу баснословног задуживања враћа се као бумеранг: америчке произвођаче нафте из уљних шкриљаца у следеће четири године чека отплата 86 милијарди долара дуга. Бонитетна агенција „Мудиз” сматра да је 60 одсто те суме ненаплативо.
Ревизорске куће и адвокатске фирме које прате кретања нафташке индустрије износе суморна предвиђања судбине петро-сектора од Тексаса до Оклахоме и Аљаске, као и њихових поверилаца. Дугогодишње поверење берзи да ће „бум” нафте из уљних шкриљаца бити јефтинији од екстракције нафте традиционалним методама, односно да ће брже донети велике приносе, као да је скроз испарило.
„У 15 година бума, бизнис производње нафте из уљних шкриљаца у губицима је од преко 300 милијарди долара, уз отпис имовине већи од 450 милијарди долара. У последњој деценији банкротирало је 190 америчких нафташких фирми, док број несолвентних убрзано расте. Водеће петро-фирме у Америци у првом кварталу 2020. збирно су пријавиле губитке од 26 милијарди долара”, наводе ревизорске куће.
Осим тога, стигла је и корона. Пословни модел „раста по сваку цену бачен је кроз прозор”, закључила је глобална петро-консултантска фирма „Вуд Макензи” након банкрота „Чизапика”. Сезона пуштања низ воду несолвентних нафташа изгледа да је тек почела.
„Пандемија ковида 19 умножила је притиске на произвођаче нафте из уљних шкриљаца, а пад вредности тих фирми може у следећих шест до 12 месеци изазвати највећу консолидацију (америчке) петро-индустрије у историји”, проценио је недавно Двејн Диксон, заменик председника америчког енергетског одсека ревизорске куће „Дилојт”. У преводу: америчке нафташе чека сезона масовних банкрота, које, по процени „Дилојта”, тек 27 одсто фирми има снаге и разлога да преживи.
Одакле ће у помоћ стићи коњица? Једино велике независне петро-компаније и нафташке мегафирме попут „Шеврона” и „Ексон мобила” имају финансијску снагу за такве аквизиције, процењују у лондонском Ситију.
Прочитајте ЈОШ:
Вухан у новој кризи: Пријетња за милион људи, држава благовремено реагује
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I kako sada mirno da zaspimo?