Аман, браћо, почините мало!

Пише: Јован Лакићевић

За разлику од актуелног Предсједника Србије, који је поводом забране његове приватне посјете Јасеновцу, и безименом гробу ђеда му и неколико блиских рођака и милионском стратишту Срба, уз више десетина хиљада Јевреја и Цигана (тада су се тако звали), када је, колико јуче, намах  рекао и написао: „Само ви, господо, радите свој посао“, ја бих рекао нешто другачије:

„Аман, господо и „браћо“ Хрвати,  за име Бога – прекините више с тим послом! Почините мало!  Зар се нијесте уморили у овој  бестијалној убилачкој работи, који траје више од сто и двадесет година?“

Знам да је изјава Предсједника алузија на онај чувени исказ, однедавно уписаног у Књигу светих, Вукашина Мандрапе из Клепаца код Чапљине, То је готово једино што је моја генерација запамтила у вези „забавишта за дјецу и одрасле у Јасеновцу“.

Уважавам манир нашег Предсједника да бира ријечи чак и кад говори о нашим претплаћеним гробарима, припадника НАТО картела, па у томе и претјерује. У овом случају имам потпуно друкчије, крајње недипломатско мишљење.

Када су се, ваљда између двије позоришне представе, у овом усташком „радном логору“, званом Јасеновац, тројица усташа,  да прекрате дугу ноћ, негдје 1943., опкладили ко ће до зоре поклати више Срба. Били су то Јосиф (или Миле) Фригановић, фрањевац Перо Брзица и Анте Зринушић.

По личном исказу, пред др Недом Зецом, неуропсихијатром и Србином, који је, захвањујући професији, пуким случајем преживио Јасеновац, споменутом доктору, Фригановић је послије сат времена надмоћно водио са 1.100 покланих Срба, док су друга двојица били баш заостали, са  триста и четири сто душа!

Док су се слијегали јауци са свих страна на овој уобичајеној усташкој кланици, Фригановић је примијетио у реду за клање једног Србина, који је  посебним спокојем гледао на то што се збива.  И позвао га је на кланицу, преко реда.

Кад му је одсјекао једно уво, па рекао: „Вичи, живио Анте Павелић!“, Вукашин је  ћутао. Исто се поновило и са другим увом, па са носем и очима.  Кад му је џелат запријетио: „Сад ћу да те распорим и извадим срце!“, чуо се глас Вукашина из Тепаца: „Само ти, дијете, ради свој посао!“

У том часу, по свједочењу др Зеца, у овом  зликовцу, који је до тада, опет по личном признању клао и старије и млађе Србе, укључујући и српску дјецу, са посебним мераком , након преклања и бацања Вукашина  на гомилу покланих, изгледа да се нешто сломило.

Због тога га је, те ноћи, у клању Срба претекао већ споменути фрањевац, Перо Брзица , са 1360 покланих и Јосиф му је, по сопственом признању, морао да плати опкладу!

Што се тиче „дневних утакмица“  у клању Срба, мислим да прво мејесто могу да подијеле Љубо Милош и Макс Лубурић,( обојица покатоличени Срби) чији је дневни рекорд био по 3500 на звјерски начин побијених Срба!

Иначе, да није било ових споменутих  ноћних и дневних „утакмица“, у којима је, само у Јасеновцу и Доњој Градини, „случајно“  побијено више од милион (!) Срба, Јасеновачки логор, као се недавно изјаснио Цијин плаћеник Стјепан Месић, био би спасоносни сабирни центар за Србе, у коме су они имали богат друштвени живот, зачињен спортским и културним активностима…

О томе, да су у животу, могли би да нам причају и хиљаде српских лешева, који су у тим данима Савом стизали до Небојшине куле, да би тамо били и покопани!

О томе нам, ваљда због и даље актуелног братства и јединства, ништа не говоре пројектанти Београда на води!

Најзад, пошто не спадам у оне који „причају на памет“, односно, који се труде да не причају глупости,  морам у овој, нажалост морбидној теми, која ми нимало не прија, да споменем свједочење извјесног  др Србољуба Живановића,  шефа  Државне комисије за истраживање злочина у  Јасеновцу из 1964. године.

Када му је хрватски члан Комисије одмах отказао сарадњу, он је са двојицом Словенаца, након истраживања,  утврдио да је само у Доњој Градишки, дијелу Јасеновца, побијено  седам сто хиљада „логораша“!! То су утврдили  на основу  више откопаних ровова 10 пута 8, пута осамдесет метара, у којима су били побијени Срби!

Закључили су да је само ту, у Градини, било онолико лешева, колико је Државна комисија Брозове Југославије, на челу са једним Хрватом 1946. у тврдила да је ту било побијено 700.000 укупних ратних жртава од браће Хрвата, хоћу рећи – усташа.

А било их је, све су прилике, кад се урачунају поља око Јасеновца, и два пута више!

О томе је свједочио управо др Живановић. У једном од првих интервјуа, након повратка у Београд, прије три године, послије педесетогодишњег „самоизгона“, у коме му је буквално живот био у питању, споменуо је бројку од  милион и сто  тридесет хиљада Срба који су страдали у НДХ  од  усташке каме у Другом великом рату!

Након тога се професор, послије полувјековног изласка из Југе, да би спасао  живу главу, вратио на државну „званичну“ бројку од  700 хиљада покланих у НДХ Срба, Јевреја и Цигана…

Добро, то су забога, биле неумјесне егзибиције у „добротворним усташким логорима!“ Таман посла да је тамо било, не звјерског, него било каквог убијања и клања! Осим нешто антифашиста Хрвата.

У једној недавној анкети на једној хрватској ТВ, готово нико од упитаних Загрепчана није имао појма о Јасеновцу, само је двоје-троје њих одговорило да су тамо страдали хрватски антифашисти!

О томе њихови „историчари“ данас у истом тону  бестидно „свједоче“!

Мислим да би,  док је доктор Живановић у животу, било, колеге новинари, драгоцјено да се од њега чује пуна и права истина. И да ли се ова бројка од милион и 130 хиљада  покланих и побијених Срба односи само на Јасеновац и Доњу Градину, или на сва усташка стратишта.

Страшно је сазнање да,  не само Европа, него и добар дио Планете, о свему томе  немају појма! Нажалост, немају ни Срби на Балкану! Није господо колеге у Јасеновцу побијено 20 хиљада српске дјеце. Толико их побијено у усташко-њемачкој офанзиви на Козару 1943. у којој је учестовао и каснији предсједник Уједињених нација, аустроугарски  мајор  Курт Валдхајм.

Прије четири деценије прсуствовао сам тужној промоцији књиге Драгоја Лукића, у којој је било записано свако од имена од 20 хиљада те злосрећне српске дјеце са Козаре!

У Јасеновцу је уморено много више српских малишана!

Као српски новинар и гуслар, прошао сам у потоњем рату  готово сва српска,  односно усташка  стратишта, од забетониране Коринтске јаме , Пребиловаца,  Јасеновца и Јадовна, па све до Глине, у чијој је цркви запаљено и сагорело, у сатанистичком ритуалу, више стотина српских вјерника.

Био сам, наравно, и у Старом Броду, надомак Вишеграда, гдје је звјерски побијено преко шест хиљада српске нејачи, по имену и презимену,  у зиму 42. године из Подриња  од  злогласног Јуре Францетића  (није Борисов Т. ујак, али нека породична веза није искључен!) и његових  бојовника, претежно  муслимана,

Све у име негдашњег, упокојеног „братства и јединства“ ћутали смо о томе деценијама! И ко ће нам  бити крив ако прихватимо актуелну агенду  да смо, не само   Христова јагњад, него обичне  овце, које ће се,  једног дана, стиђети наука  у име Христа.

Покушао сам, наиме, као теолошки необразован мирјанин,  да схватим ону, наводно светосавску поруку: кад ти неко опали шамар по једном образу, ти му потури и други… Да будем искрен, ја то код нашег најумнијег Србина, који нас је у много чему задужио , нијесам нашао.

Али сам зато код наших сродника,  припадника Мојсијеве вјере, нашао изриком: око за око, зуб за зуб!

Знам смисао праштања, својствен само нама, светосавцима: опрости, али – не заборави! Друга је ствар што смо ми нашим комшијама,  сународницима  и џелатимља,  који су нас деценијама и стољећима  убијали и затирали, – опростили, али и – заборавили!  То нам је, ево, у овим данима дошло на наплату!

И умјесто да им кажемо:  доста је било превјерена браћо, пошто сте нас на вашој  тисућљетној територији, коју су вам управо Срби крајишници сачували,   поклали, а остатак недавно протјерали, ми им поручујемо: само ви наставите свој посао!  Од тог „посла“, међутим,   нема ништа, пошто тамо готово да нема Срба.

Да би сачували живу главу и нешто имања, тамо је након овог потоњег рата, не покрштено, како моје незнавене колеге свједоче, него ПРЕКРШТЕНО, односно покатоличено  тридесет до четрдесет хиљада Срба!

Треба ли, уопште, помињати да тамо одавно готово и нема  правих, аутентичних Хрвата и да су се из  Хрватског Загорја одавно раселили.  Остало их је у траговима, о чему свједоче и најновија ХПЛ истраживања.

Мислим да наше покатоличене сународнике (по монструозном плану Ватикана) који ће нас, као первертити заувијек и бескрајно мрзјети, не треба ни са омашком охрабривати у стилу: само ви радите  свој посао.  Умјесто тога треба им јасно рећи: прекините више с тим крвничким, сатанистичким послом, јер ћете због тога одговарати и на небу, али, могуће, и на земљи!

Јер, ако смо ми Срби нешто од  већ споменутог и заборавили, онај на небу све памти!

Прочитајте ЈОШ:

https://www.in4s.net/85-godina-krvave-litije-dan-kada-je-crkva-usla-u-rat-sa-drzavom/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: