Aлкохол може да изазове неки од седам врста карцинома
1 min readУпотреба алкохолних пића главни је фактор ризика за појаву седам врста карцинома, показује студија која је ових дана објављена у часопису „Лансет онколоџи”. Истраживачи су открили да потрошња алкохола расте у земљама Кине, Индије, Вијетнама и многим државама подсахарске Африке и да је глобално 6,3 милиона људи преминуло прошле године од рака једњака, грла, гркљана, дебелог црева, ректума, јетре и дојке (жене).
Један од аутора студије, Хариjет Румгаи, рекао је да многи људи нису свесни узрочно-последичне везе између алкохола и рака.
„Мање од сваког трећег Американца препознаје алкохол као узрок рака”, сматра овај стручњак, а преноси Б92. Међутим, истраживачи су открили да је 2020. употреба алкохола била фактор за 741.300 нових дијагноза седам врста рака. То је 4,1 одсто свих дијагноза тумора у 2020. години. Већина пацијената су били мушкарци, и то у 77 одсто случајева, а најзаступљенији су рак једњака и јетре. На трећем месту се нашао карцином дојке код жена.
Најпроблематичније је конзумирање жестоких пића и опијање, а истраживачи сматрају да је због неких ограничења у анализирању њиховог узорка број дијагноза карцинома који се могу приписати алкохолу могао бити и већи. Зато научници истичу да би смањење употребе алкохола заправо моглo да буде једна од стратегија превенције рака.
Онколог професор др Владимир Ковчин каже за наш лист да је јако тешко пацијенте који су навикли да конзумирају алкохол одвићи од те навике, иако се зна да је то фактор ризика за појаву карцинома.
– То је слично као када пацијентима кажете да морају да престану да пуше цигарете, а многи то ипак не учине, што негативно може да утиче и на исход лечења. Свакако су бољи резултати лечења када се одвикну од зависности. Што се тиче алкохола, нажалост, не питамо стално болеснике да ли су конзумирали алкохолна пића. То је можда нешто што недостаје у узимању података од пацијената, а требало би да буде рутинско питање. Ми немамо прецизних података колико је појава неких карцинома повезана са конзумирањем алкохола да бисмо могли то статистички да обрадимо – истиче др Ковчин.
Наш саговорник напомиње да се раније углавном алкохол повезивао са карциномима јетре и једњака, али да се данас зна да и те како утиче и на друге врсте рака, као што су, на пример, тумори панкреаса, дојке и дебелог црева.
– Свакако бисмо морали у будућности много више пажње да посветимо и алкохолизму као великом фактору ризика за појаву малигнитета – додаје др Ковчин.
У изјави за „Политику” др Александар Вујошевић, психијатар Специјалне болнице за болести зависности у Београду, каже да је поменуто истраживање о утицају алкохола на појаву карцинома само потврдило оно што се и раније знало, само што до сада студије нису биле урађене на такав начин.
– Угроженији су људи који пију алкохол у прекомерним количинама, односно више од два стандардна пића дневно за мушкарце и нешто мало мање за жене. Раније су испитивања показивала да су се код тих људи учесталије утврђивале појаве тумора. Будући да је студија спроведена на великом броју људи, сигурно је добар доказ и још један аларм да на алкохол почнемо да гледамо на другачији начин. Морамо да мењамо социјално прихватљиво испијање алкохолних пића. Није циљ да свакога убедимо да никада не попије пиће, али јесте да добро води рачуна јер овај порок изазива последице на централном нервном систему, а и карциноми су једна од последица – наводи др Вујошевић.
Овај психијатар подсећа да наука брзо напредује, а њеним напретком су веће и могућности да се сазнају све лоше последице испијања алкохолних пића. Људи морају да воде рачуна о учесталости, али и о томе колико пића попију. Најважније је поставити границу.
– Најгоре је када се оде у госте и када особа не жели ништа алкохолно да попије, а домаћин га убеђује. То је одувек присутно у нашем народу и ко зна колико ће нам времена бити потребно да разбијемо ту фаму. А можда и човек који упорно одбија да попије пиће има неки проблем и не жели јавно да га износи. Умереност и поштовање туђих граница је нешто што је јако добро. Можда је за почетак добро и то да урадимо. Што се тиче оних који су зависници од алкохола, они не могу постепено да се реше тог порока. Алкохол мора да се остави одједном. Али, није препорука за људе који дуго и много пију да то раде сами, већ морају да се обрате лекару за стручну помоћ. То је важно јер у том поступку може доћи до компликација попут напетости и нерасположења, а најтежи је стадијум када се особи привиђају разне бубе, бели мишеви… Уз помоћ психотерапије и других терапија симптоми могу да се лакше преброде – напомиње др Вујошевић.
Оно што је карактеристично за наше поднебље је, упозорава овај стручњак, уврежено мишљење у народу да ако се пије пиво или вино – то не спада у алкохол. Стандардно алкохолно пиће је једно пиво, чаша вина или чашица жестине. Нема разлике у томе да ли особа пије дневно пет пива или пет чашица ракије јер је количина алкохола коју особа унесе – потпуно иста.
Али, шта је са тезом да у превенцији карцинома може да помогне чаша вина дневно?
– То су тезе с којима треба бити опрезан. Има колега који саветују људима да ујутру могу да попију једну ракију и за ручак чашу вина. То је веома неопрезан савет. Јер, људи онда размишљају другачије: „Ако је једна чаша добра, две су још боље”, па онда оду у другу крајност. Тако долазимо у парадоксалну ситуацију. Попити понекад алкохолно пиће није страшно ни забрањено, али свакодневна конзумација алкохола је нешто што сигурно води у проблем. За развој алкохолизма је потребно седам година. Раније је алкохолизам био болест средњег животног доба, између 35 и 50 година, али сада је тренд да све више младих пије. Не схватају да што се раније почне – то брже води у стварање зависности. А да не говорим о томе да они то често комбинују с неким таблетама и психоактивним супстанцама – каже др Вујошевић.
Стручњаци наглашавају да се ризик од појаве рака повећава конзумацијом било које количине алкохола. Што више алкохола неко пије, већи је ризик од појаве обољења. Ризик од рака код мушкараца који уносе мање од два алкохолна пића дневно и код жена које уносе мање од једног алкохолног пића дневно за шест одсто је нижи него код особа које практикују већи унос алкохола. Нека истраживања су показала да смањењем конзумирања алкохола са најмање четири на највише једно алкохолно пиће дневно може да се за 21 одсто смањи ризик од рака јетре, за 31 одсто од рака дебелог црева, а код жена се за трећину умањује ризик од појаве рака дојке.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: