Алексић: Српски језик мора имати статус који му припада

У интервјуу за Српске народне новине, потпредсједник Владе Црне Горе Будимир Алексић говори о важности враћања српском језику статуса који одражава његову већинску употребу у земљи, као и о потреби да се укине дискриминација српског народа. Наглашава да су и ћирилица и вјеронаука саставни дио идентитета Црне Горе, те да би требало бити заступљени у јавном и образовном простору. Алексић подржава иницијативу о двојним држављанствима и сматра да је неопходно институционално признање права исељеника. Такође се залаже за обнову Његошеве капелице на Ловћену и увођење тробојке као народне заставе. Поручује да су дијалог, историјско насљеђе и демократска равноправност кључни за стабилност Црне Горе.

У децембру прошле године навршило се двадесет година од борбе професора за очување имена српског језика у образовном систему Црне Горе. Ипак, упркос промени власти 2020. године, борба још траје. Који су ваши конкретни планови када је ријеч о враћању статуса српском језику?

То је изузетно комплексно питање и ситуација која изгледа парадоксално. С једне стране, подаци са посљедњег пописа показују да је српски језик већински у Црној Гори, а с друге стране постоји снажан притисак да се то питање не отвара. Сматрам да никаква дискриминација није добра, нити гурање важних тема под тепих. Потребно је стручно, правовремено и темељно анализирати то питање и ријешити га на начин који неће дискриминисати ниједног грађанина.

Како коментаришете најаве опозиције о радикализацији дјеловања уколико би српски језик повратио свој статус у Уставу и школама?

Никаква радикализација не доприноси помирењу и демократским процесима, посебно не у овако подијељеном друштву. Дијалог је једини исправан пут. Позивам опозицију да се укључи у разговор о овом питању које не треба да дијели, већ да обједињује грађане Црне Горе. Најаве радикализације сматрам непримјереним и штетним за све.

Попис становништва показао је да српским језиком говори већина грађана, а број Срба је повећан. Како ви тумачите те резултате?

То је први заиста слободан попис без политичког инжењеринга, који је потврдио оно што је фактичка стварност – да српски језик и српски народ имају значајну присутност у Црној Гори. Упркос годинама дискриминације и обесправљености, српски народ је показао одлучност да очува свој идентитет и да се избори за своја права.

Да ли Црна Гора може очекивати скоро увођење двојног држављанства?

То је важно питање које дотиче велики број породица. Иако су уставне промјене компликоване, вјерујем да ће црногорско друштво сазрети и да ће се кроз дијалог доћи до рјешења. Двојно држављанство не угрожава никога. Иницијатива је наишла на велику подршку међу нашим исељеницима, и важно је да их држава не заборави.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић рекао је да су питања српског језика и двојног држављанства легитимна. Да ли вас то охрабрује?

Такве изјаве можемо схватити као знак да се те теме више не сматрају табуом. Ипак, за конкретне резултате потребна је јасна и снажна политичка воља. Грађани ће знати да препознају и подрже оне који заиста буду радили у њиховом интересу.

Какав је данас статус ћирилице у Црној Гори?

Нажалост, статус ћирилице је незадовољавајући. Иако постоје одређени помаци, она је и даље потиснута у институцијама, медијима и образовању. Црна Гора је историјски ћирилична земља. Све највредније што имамо написано је ћирилицом. Потискивање тог писма дио је пројекта промјене идентитета Црне Горе, који је проводио бивши режим. Уставна је обавеза изједначити ћирилицу и латиницу.

Да ли ћете се лично залагати за увођење вјеронауке у школе?

Апсолутно. Право родитеља да дјецу образују у духу своје вјере је темељно људско право. Вјеронаука као изборни предмет постоји у бројним европским државама и доноси позитивне ефекте. У Црној Гори треба пронаћи модел који комбинује вјеронауку и грађанско образовање – у сарадњи са родитељима и дјецом.

У септембру сте боравили у првој званичној посјети Србији. Шта је договорено и гдје видите највећи потенцијал за сарадњу?

Огроман је потенцијал у области образовања, науке, културе и нових технологија. Сарадња мора бити конкретнија, усмјерена на заједничке пројекте. Заједничким наступом на међународној сцени можемо остварити боље резултате. Црна Гора и Србија могу заједно одговорити на изазове глобализације и развоја вјештачке интелигенције.

Упркос промјени власти и уласку српских политичара у Владу, многи проблеми остају. Како до пуне примјене права српског народа у Црној Гори?

Не можемо заборавити да је бивши режим владао скоро 30 година. Та власт је била дубоко укоријењена. Након њеног пада услиједила је политичка нестабилност, чак четири владе за четири године. Ипак, вјерујем да ће доћи вријеме када ће српски народ у Црној Гори уживати пуна права. Потребно је вратити Удружење књижевника на буџет, подржати часопис Стварање, и донијети закон о Матици српској.

Ваш став о обнови Његошеве капелице на Ловћену?

Мој став је познат јавности. Обнова капелице представља повратак духовном темељу Црне Горе. То је аманет владике Рада, који су подржавали бројни интелектуалци и митрополит Амфилохије. Припадати тој идеји за мене је част.

Како гледате на иницијативу да се тробојка дефинише као народна застава Црне Горе?

То је потпуно оправдана иницијатива. Тробока је историјски симбол Црне Горе и у том смислу би требало да има своје мјесто у Уставу као народна застава. Тиме се поштује воља великог броја грађана, као и историјска традиција Црне Горе. За мене је важно да о свим питањима водимо дијалог, јер је то једини начин да дођемо до друштвеног консензуса.

Како коментаришете забрану уласка предсједнику Скупштине Андрији Мандићу на Цетиње и у Хрватску?

Такве забране и цртачи мета не доприносе демократији. То су потези који имају за циљ дневне политичке поене. Грађани су уморни од подјела, ровова и пријетњи. Вријеме је да пружимо руку једни другима, да разговарамо и заједно градимо друштво у којем се сви осјећају слободним и поштованим.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: