Алексић: Српска интегралистичка идеја у Црној Гори је неуништива
1 min read
Пише: Др Будимир Алексић
У историографији се узима да 1918. година представља једну од најзначајнијих година у историји Црне Горе, јер се у тој години десио догађај познат под именом Подгоричка скупштина и уједињење Црне Горе и Србије.
По неподијељеном мишљењу објективних и непристрасних историчара, на Подгоричкој скупштини је остварена вишевјековна жеља српског народа Црне Горе и Србије за уједињењем и стварањем јединствене српске државе. Природно је што су такви догађаји увијек изазивали пажњу историчара, па и политичара нарочито ако је догађај о коме је ријеч ближи савременим збивањима. Такав је, дакле, случај и са уједињењем Црне Горе и Србије 1918. године. Тим догађајем је завршен период владавине митрополитско-господарске лозе Петровића- Његоша у Црној Гори и отпочео је период новог живота ове земље у заједничкој југословенској држави. То је догађај који је имао далекосежне последице не само са становишта државно-правног положаја Црне Горе него и њеног економског, политичког и културног живота.
Од времена окончања тог догађаја па све до данас, а то је тачно стотину година, историчари и публицисти изучавају овај догађај и његове последице и о њему објављују научно-истраживачке и публицистичке радове. Али и даље су остала неразумијевања, погрешне интерпретације и оцјене, што представља рецидиве југокомунистичке и црногорске митоманске историографије, или је резултат политичког прилажења овом проблему.
Указаћемо најприје на основне фактографске податке о овом догађају. У Подгорици, у згради Монопола дувана састало се 24. новембра 1918. године 165 народних посланика из 9 округа, од којих је 56 имало факултет, 27 учитељску школу, 17 богословску школу, 14 су били земљорадници, 17 службеници, 4 банкари, 3 посједници, 2 геометри, а остали су били некадашњи племенски капетани, општински чиновници и други, што се може видјети из извјештаја Верификационог одбора о посланичким мандатима. Народна скупштина је изабрала Сава Церовића за предсједника. Прва редовна сједница Подгоричке скупштине одржана је 25. новембра 1918. На њој је усвојен дневни ред – уједињење Црне Горе и Србије. Карактеристика припремних радњи за Подгоричку скупштину је потпуна самосталност Централног извршног одбора за уједињење Србије и Црне Горе (који је расписао изборе и написао правила за изборе посланика) и посланика у процесу доношења одлука, што је искључило било какво мијешање са стране.
На другој редовној сједници Подгоричке скупштине, одржаној 26. новембра 1918. извршено је уједињење Црне Горе и Србије. Свих 160 присутних посланика гласало је, у начелу и појединачно, за Одлуку о уједињењу Црне Горе и Србије.
На трећој редовној сједници, одржаној 27. новембра 1918. вођена је расправа о избору Извршног народног одбора, који је требало да буде највиша извршна власт у земљи.
На четвртој редовној сједници Подгоричке скупштине, одржаној 28. новембра 1918. изабран је Извршни народни одбор у саставу: војвода Стево Вукотић (иначе брат краљице Милене), Марко Даковић, Спасоје Пилетић, Ристо Јојић и Лазар Дамјановић. Душа овог одбора био је Марко Даковић, који је у одбор изабран иако се још није био вратио из ропства. На истој сједници је изабрана делегација од 18 чланова која је одлуке Подгоричке скупштине требало да преда краљу Петру Карађорђевићу, Скупштини и Влади Краљевине Србије. Она је то ускоро урадила и ту одлуку предала регенту Александру Карађорђевићу.
Пета и последња редовна сједница Подгоричке скупштине одржана је 29. новембра 1918. На њој су посланици поименично потписали Одлуку о уједињењу. Одлука о уједињењу је штампана на Цетињу у виду плаката.
У озбиљној историографији нема озбиљних спорења о Подгоричкој скупштини, њеном значају и последицама. Спорове о овом догађају покретали су и покрећу псеудоисторичари, политички острашћени публицисти и новинари, као и политичари – раније из реда комунистичког покрета, а у последњих тридесетак година припадници и носиоци црногорског сепаратистичког антисрпског покрета. Њихова је теза да је Подгоричка скупштина била нелегална и нелегитимна. Овдје немамо простора да се подробно осврћемо на све њихове приговоре који се односе на рад Подгоричке скупштине, тако да ћемо указати само на једну чињеницу коју сматрамо веома битном када говоримо о легитимности овог великог историјског догађаја. Наиме, сама чињеница да су зеленаши прихватили да узму учешћа у изборима за ту Скупштину говори о томе да су они уједињење а приори прихватили. Они су, дакле, ову Скупштину сматрали квалификованом да решава о судбини Црне Горе. То потврђује не само њихово учешће на изборима него и њихова жалба овој истој Скупштини у вези са изборима на Цетињу. Уосталом, да уједињење прихватају они су и сами изјављивали. У поменутој жалби они кажу: ,,Ми смо за Југославију. Облик те наше велике и заједничке Југославије одредиће Југословенска конституанта састављена из вољом народа изабраних представника свију југословенских покрајина. Ми смо за то да у Југославију уђу Црна Гора и Србија братски руку под руку и равноправно“.
Као што се види, зеленаши не захтијевају рестаурацију Црне Горе са свим њеним уставним институцијама, значи и монархијом Петровића. Следствено томе, они не захтијевају ни повлачење српских војника из Црне Горе. Тиме се несумњиво изражава став да је и за њих самостална Црна Гора прошлост. Они у првом плану истичу да су за Југославију, али за разлику од бјелаша, они не предвиђају да се Црна Гора прикључи Србији, па потом јединствено ступе у Југославију, већ да директно ступи у Југославију као и Србија, како кажу ,,братски руку под руку и равноправно“. Но, зеленаши нијесу конкретно предложили како би се то уједињење руку под руку и равноправно остварило.
Поменули смо српске војнике у Црној Гори, па да кажемо и следеће. Наиме, црногорски псеудоисторичари и антисрпски пропагандисти и политичари тврде да је један одред српске војске битно утицао на ток избора посланика у Подгоричкој скупштини. Чињеница је, међутим, да мали контигент српске војске, неких петсто војника, из састава Југословенске добровољачке дивизије није могао играти никакву улогу у предизборној кампањи и у изборима, јер је близу четрдесет хиљада Црногораца било наоружано. Ту чињеницу потврђује и извјештај интернационалне комисије која је радила под предсједништвом француског генерала Франше Д’ Епереа и која је констатовала следеће: „1) Да су трупе у Црној Гори југословенске, а не српске; да њихов број у цијелој земљи не прелази 500 и да се оне нијесу мијешале у изборе, 2) Да су избори били слободни, јер 500 војника југословенских није могло своју вољу натурити десетинама хиљада наоружаних Црногораца, 3) Да су избори извршени слободније него они који су се практиковали за вријеме владавине бившег краља Николе, 4) Да су сви Црногорци за јединство са Србијом, и не желе повратак раскраља Николе, којега држе за издајника земље.“
Такође су неспорне чињенице да су Црногорци са одушевљењем дочекали српску војску, нарочито Приморци у Боки Которској и Будви, и да су били, у огромној већини, за уједињење са Србијом. Више од свега осталог то потврђују резултати парламентарних избора одржаних 1923, 1925. и 1927. године који су били тајни и на којима су Црногорци могли да бирају између кандидата који су стајали иза одлука Подгоричке скупштине, дакле кандидата странака бјелашке оријентације и кандидата који су били против одлуке Подгоричке скупштине, дакле кандидата Црногорске федералистичке стране – странке зеленаша.
Када се узме у обзир цијела Црна Гора, тј. територија која се поклапа са данашњом Црном Гором, и одбију гласови дати за муслиманске и хрватске кандидате, онда се јасно види да су бјелаши добили 86 одсто гласова а зеленаши свега око 14 одсто. Јасно је, дакле, да су бјелаши чинили огромну већину, а зеленаши су представљали изразиту мањину, чак незнатну мањину у бирачком тијелу Црне Горе, односно у православном корпусу.
Навешћемо још једну несумњиву потврду тезе да су Црногорци у огромној већини прихватили одлуке Подгоричке скупштине. Они су наиме у Априлском рату 1941. године масовно устали да бране Југославију, што нијесу учинили они народи, прије свих Хрвати, који су се осјећали национално угњетеним у тој држави.
Оно што је данас парадоксално јесте чињеница да демократски карактер избора за Подгоричку скупштину и њене одлуке оспоравају протагонисти бруталне референдумске крађе из 2006. године, када је разбијена заједничка држава Црне Горе и Србије. Противно вољи убједљиве већине државотворног, православног народа, те (2006) године реализован је један антидемократски и рушилачки подухват, уз свесрдну подршку земаља НАТО пакта предвођених САД, и уз финансијску помоћ албанске нарко мафије (што је признао и посвједочио један од вођа те мафије Насер Кељменди).
Елем, српска интегралистичка идеја у Црној Гори је неуништива; то је основна идеја историјске Црне Горе, и њу су – као што је познато – најексплицитније формулисали митрополити и владари Петровићи-Његоши. Ту чињеницу потврђује и водећи савремени црногорски режимски историчар Живко Андријашевић када у својој књизи Нација с грешком говори о Његошу као о идеологу српског интегрализма. Никаквим забранама ни административним насиљем не може се спријечити остваривање природног права једног народа на његово културно, духовно, национално и државно јединство.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Citajuci tekst g.Aleksica shvatam da i on pise sto mu odgovara kao i g.Novak Adzic. Cinjenice su sasvim drugacije, tacno je da je u Crnoj Gori Petrovica bilo zastupljeno Srpstvo u duhu naroda , ali je cinjenica da je bilo i Crnogorstvo. Crnogorci su se osjecali najboljim narodom jer su jedini bili slobodni. Preporucujem g.Aleksicu i svima naravno da procita pisma Njegoseva Rusima, Turcima, Austrijancima,Francuzima pa ce vidjeti da u istoj recenici kaze“ Crnogorci i Srbi“ sto znaci da i on pravi neku razliku. Njegos je odredio buducnost Crne Gore kao samostalne drzave odredjujuci Danila za Knjaza umjesto za Vladiku, to je odredilo buducnost Crne Gore u novom dobu, a ja racunam da Njegos nije to uradio ne promisljeno. Na kraju ipak je postojala Duklja, Zeta, Crna Gora i u srednjem vijeku i dinastije Vojislavljevica, Balsica, Crnojevica sto mora znaciti i neku posebnost uz svo postovanje istog Slovenskog porijekla.
Око термина! Петар Први пише Херцеговицна МИ СМО СРБИ ТАКВИ…а Сава Петровић пише католицима Дурбовчанима као СРБИН СРБИМА… Дакле сви су они сматрани Србима и не само вјерски но народно,како и Петар Први пише да су муслимани наши србскога рода..а не као Турци из Анадлолије… А кадаВасилије пише Цгци и Срби,или Петар Први или Дрги тако некада напише ту се мисли на каснији термин Цгци и СРБИЈАНЦИ,јер тај термин настаје касније. Аустрија га је сковала јер се крањ Милан називао србским краљем од 1882. па како Аустрија има Србе и њихов је краљ у Бечу увели су термин србијански краљ и србијанци да не испадне да је и њима у Аустрији краљ нки други. тај термин се и у цг пропирио тим више што су се и Цгци осјећали Србима па је глупо писати СРБИ И ЦГЦИ а једни и други су Срби,када се пише у доба Николе СРБИЈАНЦИ мисли се не на све Србе но само конкретно оне из Србије. Посебност ЦГ? Па сваки човјек је посебан и непоновљив. Историја ЦГ има свој независни дио историје јер су се ту избјегли Срби формирали у планинама као слободна државица касније..и то је све! Повезивати то са Војислављевичима и Балшићима и Црнојевићима је смијешно ако се Немањићи избацију јер Петровићи ове не одбацују као ни Црнојевићи …но се Немањичима поносе. Дакле ЦГ било да је независна држава или не, она је србска историјски,као и Кипар и Грчка што су грчке 2 државе или што Грци имају 6 цркава: АТИНУ, ЦАРИГРАД, АЛЕКСНАДРИЈУ,ЈЕРУСАЛИМ,АНТИОХИЈУ.КИПАР. Срби су имали неколико својих цркава: КАРЛОВЦИ,ЦЕТИЊЕ,СРБИЈА,БИХ,ДАЛМАЦИЈА.мање више слободне или не…
Дакле, иако сам ја за јединствено србску државу а не исти народ у више држава,што је природна тежња сваког нормалног патриоте, чак да су Петровићи и данас на власти и да желе независну ЦГ због власти…опет она е би била несбрска или антисрбска и то је главна ствар приче! Не може ЦГ одједном постаи несрбска преко само пар деценија комунизма а сва јој је историја србска и док се није звала цг! Зећанима Немања светац а вама окупатор, њима писмо србица вама латиница, Вицко Вуковић србује а ви србождери…Србе на Врбе и онда би јоп да су Црнојевићи и петровићи ваш континуитет то не иде! Као и у БИХ што муслимани јесу аутохтони али не по духу,јер нити су хришћани,нити пишу србицом нити се зову Србима како у повељама БОС КРАЉЕВА СТОЈИ..а они то крију… Дакле СРБИ Босне су наставак КУЛИНА БАНА чији је писар РАДОЈЕ а не Фрањо или Алија писао СРБИЦОМ а не латиницм,који се заклиње у св тријицу а не Алаха… Будите ви независна држава ако толико желите али одацивањем СРБСТВА одбацујете сву своју историју,а ако то желите,изволите,ја сам тиме одушевљен јер ето доказа да сте изроди!
Ко не жели да буде дио великог вишемиленијумског српског народа не мора ни бити (иако опет си Србин, пошто се то не одређује по осјећају већ по матери и оцу који су те створили, најбоље што може бити онда јесте српски изрод), али он никако нема за право другима да оспорава припадност српском народу.
Можемо ми причати свашта али Деретић је у праву, већина његових предавања је покривена историјским и научним доказима од списа до генетских истраживања, лаж ватиканско-бечка о досељавању Срба (кроз све јужне Словене) је раскринкана и разбијена кроз задњих 30 година.
Да смо вишемиленијумски народ и уз Јевреје (Семите), Хан (Кинезе), Персијанце и античке Грке потврдио је и сам премијер Израела Бенјамин Нетанјаху приликом посјете тада премијера Вучића Тел Авиву и Јерусалиму гдје је рекао и цитирам „пријатељство Срба и Јевреја сеже у далеку прошлост, још из доба Римске републике“ и „иако пријатељство наших народа траје вјековима ви сте први премијер Србије који је у званичној посјети Израелу“.
ИН4С је такође пренио ту вијести – https://www.in4s.net/netanijahu-drevno-prijateljstvo-srba-jevreja-traje-od-starog-rima-video/
Испитана је и теза да ли се Срби и Персијци разумију (такође и Сиријци, Либанци и Ирачани разумију српски), група српских и персијских студената је ту тезу потврдила: https://www.youtube.com/watch?v=ijM9WOymYuE
Залосно је то што се људи данас због вјере (Муслимани-Бошњаци и један дио Срба из Далмације и Славоније) и користи (милогорци-дудукљани) одричу своје богате историје и богате прошлости! Али опет вам џаба, земља у Црној Гори одише српством, просто мириши на српство кроз своје споменике, цркве, манастире, историјске записе и Србе који су стварали и гинули за ову земљу! Нису нас уништили ни ватикански пси рата клеро-фашисти хрвати (уз све конвертире и изроде), нису нас уништиле ни потуре ни шиптари (чију су државу створили Енглеза да Србима блокира излаз на море у том дијелу Јадрана), четири царства су пропала (њемачко, аустро-угарско, бугарско и отоманско) али Срби и Србија су опстали! Ви нас сигурно нећете уништити, прије ће пропашће та твоја лажна мило-дудукљанска нација, рок трајања истиче чим престане долазити лова од криминалних радњи ове власти, а то ће бити ускоро. Срба и Србије ће бити итекако све до Улциња ако не и до Тиране!
Наш циљ јесте уједињење и тај циљ је незаустављив, то мора бити свакоме јасно, ваш је избор хоћете ли се прилагодити том циљу и бити дио једне велике јаке породице или ћете бити дио нарко-картел тзв. новонације чији је главни финансијски извор шверц, мафија и пљачкање сопственог народа. Те династичке подјеле и шта је било прије 100 година нас не интересује, само једно је битно да су и тамо и овамо Срби да је тако било вијековима и да ће тако бити док је свијета и вијека па је сасвим природно да један исти народ живи у једној држави.
За крај само да неки дудукљан не потегне ону да Срби мрзе Црну Гору, ми ју највише волимо, (ваљда се то види кроз моје писање горе), ви сте они који ју истински мрзите, украли сте и фалсификујете епитет црногорац као нешто анти-српско, а тај епитет управо означава српског спартанца, (стварајте своју нацију са новим именом, а немојте красти туђу историју и име), шурујете заједно са непријатељима свега православног и истински црногорског, дакле ви сте највећи мрзитељи ове земље и ваши ,,коалициони партнери“, али нећете ју уништити само сте бацили проклетство Светог кнеза Лазара, Светог Петра Цетињског и Његоша на себе и своје потомство, са акцентом на потомство пошто је опште познато да унуци испаштају за гријехове својих ђедова!
За крај да вам поставим питање милови-дудукљани, а оно гласи: „Бојите ли се Бога?“ Хиљаде Оченаша неће помоћи ако даље чините тај гријех, а пред Свевишњег ћемо сви доћи у то будите сигурни!
Ti nešto shvataš,Dako?
Pa to je prijatna novost,bravo Dako.
Mene je Podgorička skupina skroz kul , pokupili se istomišljenici , bez izbora , van Ustava , Zakona , u ratnim okupacionim okolnostima , uz švajcarske franke dobijene od tuđe države da bi ti plaćenici izgurali njihove , tuđe , interese , i izglasali neke bitne odluke ?
Koliko su te odluke bile prihvaćene od crnogorskog naroda jasno je kada se vidi koliko su trajale , tačno 23 godine , kada smo prvom prilikom kroz NOB vratili otetu državnost !
Da su te odluke bile opšte prihvaćene , kako veli Aleksić , nebi se odlukama AVNOJ-a ukinule , one bi trajale i nebi se svodile danas na nekih 10-15% pristalica .
Dakle , mene je kul ovđe sa vama ćaskati , interesantno mi je kako sve obrnete naopako kako bi vam najbolje odgovaralo za današnje političke potrebe , tačno po onim Ćosićevim uputstvima , ono kad sve lažete , rekao bih non stop , to traje stoljećima .
Ако ишта стољећима траје то је то да неко када постане изрод то у склопу руље и остаје, Од тога се само поједини интелектуалци одвоје и врате се Србству. Нису ли се нпр Мркојевићи исламизирали скоро,за Турака и гдје су данас,има ли наде да се врате ПРАВОСЛАВЉУ?
Послије пада Скадра (1479) и Бара (1571) за вријеме османске доминације, масовно ће се из овог племена вршити исељавања православних породица, у Пореч: десет породица (1611). Затим њих 185, па још 20 породица (1622). У Истру се 1633. године исељава још 6 породица са 22 члана. Исламизација племена Мркојевића је отпочела почетком XVII вијека, а највише у периоду од 1693- 1697. године. Мањи дио православних саплеменика, остао је да живи са њима до данас. Прва џамија (уз учешће православаца) изграђена је у Вељем Селу, 1752. године. Надбискуп барски и Примас Србије (1671–1694) Андрија Змајевић у свом извјештају из 1671. године, пише о Мркојевићима да су један народ у 20 села, од Бара до Улциња и да су сви православци . Православне назива Србима а католике Латинима. Насљедник Андрије Змајевића, Марко III Ђорга (1696—1700) о Мркојевићима пише да броје преко 1300 душа и да су сви од давнина православци, али да су тада већином Турци (муслимани). Надбискуп барски (1701-1712) Вицко Змајевић је оставио запис да у Мркојевићима има 140 кућа муслимана са 1000 чланова и 30 кућа православаца са 250 чланова.
Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани, стр. 97.,104., 110. Бар: Удружење грађана Шестани.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)
+++
ДЕЧАНИ: Манастир је 1903. године захватио пожар и све би изгорело да у помоћ нису притекли Арнаути. Манастир су свагда доживљавали као неки свој понос, по писању Гаврила Дожића
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8_%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8#%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0
Дакако, као пошиптарени и исламизирани Срби да су Дечане доживљавали као свој понос,баш како су и исламизирани наставили да долазе св Василију…или да износе крст на Румију. Има ли наде да се ови врате Србству?
+++
Потури у Босни су били дуго „Турци“, када су схватили да је то лаж,били су по народности Муслимани за Тита,иако је то вјерска припадност,од 1993. су Бошњаци,шта је сљедеће? Шта им одреде окупатори! Константа је само да НИСУ СРБИ а имена мијењају као и на тлу Дукље, Зете, Цг…Што су Дукљани постали Зећани а потом великосрбски Цгци а потом антисрбски Цгци…
И сада у ЦГ као да је вјечна ствар да су НЕСРБСКИ ЦГЦИ а то су постајали полако тек од 1945. И како може бити говора о ослобађању ЦГ 1945? Па управо је тада поробљена, јер ако имамо ВЕЛИКОСРБСКЕ ЦГЦЕ ДО 1918. А ДАНАС НЕСРБСКЕ И АНТИСРБСКЕ…да ли су их то расрбили Александар или Тито? Дакако и један и други!
Дожић, Гаврило (1908). Високи Дечани под туђином, стр.33., 35., 56. Јагодина: Издање монашког удружења
Ма какви устав, закони и окупациона зона. Црна Гора је капитулирала и окупирана 1916. А 1918. Црногорци одушевљено дочекаше ослободиоце и уједише се у Југославију! А другу писанију нека пише “Монтенегрина” без фуснота.
Maso,prvo da te po rimskom pozdravim :E Shipu racq!
A onda da ti cestitam nacionalni prazdnjik Montenegrije,21.maj- ili kinesku novu godinu,koja se širom Duklje proslavlja crveno- žutim kineskim zastavama,okačenim o stubove javne rasvjete,bandere,drvorede,plotove i kokošinjce.
Aj,zdravo,Maso.
Поштовани професоре Алексићу одлична вам је елаборација о интегралистичкој идеји у ЦГ, за ову писану прилику! Напомињем вам да су Будва и Паштровиће дио Боке Которске у народносном и политичком смислу, што ви сигурно знате?
Шта на ову тему има да каже црвени преварант Бечић и његова дружина.
O, četnici znaju i Photoshop. Pa znaju da koriste i komandu Transform, nekim su zastavama malo promijenili perspektivu. Jeste da je to osnovno znanje ali je i to za pohvalu, samo kad ne bi to znanje kao i u svakoj prilici koristili za falsifikate i podvale.
Ви сте експерти за фотошоп,посебно када се треба фалсификовати посмртовница ШЋЕПАНА МИЈУШКОВИЋА:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA_%D0%90%D1%9F%D0%B8%D1%9B#%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B5
Публицистички рад је обиљежен фалсификовањем историјских чињеница које усклађује са идеологијом несрпског црногорства. Тако је у свом ауторском тексту фалсификовао посмртовницу Шћепана Мијушковића на начин да је обрисао знакове навода код глагола посрбљавају, да испадне да неко буквално посрбљава, наводно несрпске Црногорце, који су и од раније били етнички Срби.[5] Други аутор на истом сајту Монтенегрина, Владо Мићуновић, у свом тексту ту посмртовницу цитира аутентично, са наводницима, не мијењајући тако суштину реченога. [6] Иста посмртовница се не фалсификује само од стране непоштенијих публициста у њиховим чланцима, него се у јавност пласира фотографија посмтровнице, којој су у фотошопу обрисани знакови навода, како се налази у Википедијином чланку о Шћепану Мијушковићу, на хрватском језику.
новак: http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_izmedju_1_i_2_svj_rata/brigadir_scepan_mijuskovic.htm
мићуновић: http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/bozicni_ustanak/krvava_misija_milana_kalabica_u_cg_v_micunovic.htm
хр вики:
https://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0%C4%87epan_Miju%C5%A1kovi%C4%87#Ubojstvo
када сам на фб страници Шћепан Мијушковић видјео црно бијелу посмртовницу а овдје видјех са плавим оквиром одмах сам их упоредио,установио да су у ФОТОШОПУ избрисали наводнике да испадне да неко буквално посрбљује наводно несрбске Цгце.написао о томе чланак на вики на срб,који су одмах обрисали,наравно…а хр лажи су остале!
Дакле, овдје је јавна ствар да су ове тробојке у ЦГ фотошоп као алузија на забрањену историју,и одбацивање тробојке од самих изрода у ЦГ,а ваша се лажна нација брани ФОТОШОП ФАЛСИФИКОВАНИМ ПОСРМТОВНИЦАМА. Има ли ишта јадније. Ја би се убио да се моја нација брани и ствара таквим лажима. Родбина Мијушковића којима сам указао на тај фалсификат је била запањена,иако се декларишу као несрбски Цгци,можда им то отвори очи!
Комлене бате, не бригај се, читај Монтенегрину и наздравље ти било!
Komlene, kako bi rimljani rekli: E Shipu racq,Komlene!
Zivjele Nezavisne Srpske drzave, Crna Gora, Srbija i Republika Srpska.
Пуна подршка Алексићу.