Албански „зет“: Месић у ношњи, са орлом и кључевима Гњилана
1 min read
© Antonio Ahel/ATAImages
Албанци са Косова и Метохије имају свог омиљеног Хрвата. То је Стјепан Месић, бивши председник Хрватске, који ће бити проглашен почасним грађанином Гњилана. Али, нису се они први тога досетили. Пре њих ово признање Месићу је стигло из Приштине и Призрена.
„Посланик Демократског савеза Косова (ДСК) Љутфи Хазири саопштио је да ће на предлог одборничке групе ДСК и председника Скупштине општине Гњилана Куштрима Кадријуа, бивши председник Хрватске Стипе Месић 6. јуна бити проглашен почасним грађанином“, поручио је Хазири, пренео је портал „Косово онлајн“.
Овај предлог да уследио је мало након што је ову „ласкаву титулу“ понео актуелни председник Албаније Бајрам Бегај.
Но, по свему судећи, ако се питају албанске власти у Приштини, председник је председник – бивши или садашњи, хрватски или албански – није од пресудног значаја.
Чиме су Бегај и Месић задужили Албанце на Косову и Метохији? Хрватско-албанске односе краси „искуство“ ратног савеза, а заједничка им је девиза да је „непријатељ мог (српског) непријатеља – мој пријатељ“.
Зашто је бивши хрватски председник током чијег мандата је Хрватска постала чланица НАТО-а, последњи председник Председништва СФРЈ, постао омиљена личност у албанским редовима?
Месић никада није штедео лепе речи када су у питању Албанци из јужне српске покрајине.
Нарочито се истицао када би неког од његових албанских пријатеља задесила „невоља“ оличена у лику хашких истражитеља.
„Албанци су увек добродошли у Хрватску“, поручио је за медије на албанском језику, а својевремно је оценио и да је „Косово реалност, свиђало се Београду или не, то не може да се промени“. Истакао је и да је „срећно Косово“ и да су „Албанци срећни зато што имају Рамуша Харадинаја и Агима Чекуа“, додајући – „поздрављам моје команданте“.
А када је Харадинај ухапшен у Француској по међународној потерници коју је издала Србија, Месић је изјавио да се нада скором ослобођењу „његовог пријатеља Харадинаја“.
Ни овај бивши командант тзв. ОВК није остао дужан свом хрватском пријатељу: приликом једног састанка са њим обећао је да „никада неће оставити малу хрватску заједницу на Косову“, подсетивши на то да је Месић снажно подржавао Косово деведесетих година.
Харадинај је у разговору са новинарима, својевремено, изјавио и да је „обновио“ српски језик захваљујући Месићу.
Није забележено како су „бранитељи хрватског језика“ реаговали на Харадинајево признање, али може се претпоставити да су гутали кнедле.
Сувишно је и помињати да Месић није пропустио прилику да ода почаст Адему Јашарију и члановима његове породице, који су погинули у сукобима са српском полицијом.
Поводом обележавања неке свечаности, својевремено, у Приштини су се састали бивши председник тзв. Косова Фатмир Сејдиу, бивши председник Хрватске Стјепан Месић и бивши председник САД Бил Клинтон.
Сејдиу је тада поручио да се састао са „највећим пријатељима тзв. Косова“.
Ипак, за разлику од Клинтона, бар за сада, Месић има „само“ кључеве три града на КиМ, не и споменик.
У покушају да усклади слику и тон, бивши хрватски председник је отишао и корак даље, па се фотографисао одевен у албанску националну ношњу и показивао је рукама двоглавог албанског орла.
Медији на албанском језику су му приписали реченицу која гласи: „Ја сам први председник илирског порекла, ова прелепа ношња ме чини срећним“.
Одликовао га је и бивши председник Албаније Илир Мета, називајући га албанским пријатељем у рату и у миру.
РТ Балкан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ova Spodoba je dokaz da je Čovek postao od Majmuna.
Dan kada su Hrvati oslobodili Beograd – piše Branko Pagon
Kaj se vi toliko hvalite da ste nas oslobodili 1945. godine. Pa, mi Hrvati smo vam oslobodili Beograd 1944. godine.
Moj tetak im je na to rekao otprilike ovako – Kaj se vi toliko hvalite da ste nas oslobodili 1945. godine.
Pa, mi Hrvati smo vam oslobodili Beograd 1944. godine.
Rekao mi je da se to često govorilo na druženjima s kolegama iz Srbije, jer su Hrvatima u vrijeme Juge uvijek stavljali na teret Jasenovac i ustaške zločine, pa smo se tako branili od optužbi.
On se referirao na poznati povijesni događaj u kojem je veliku ulogu odigrao domobranski pukovnik Marko Mesić, kasnije potpukovnik Armije.
Pukovnik Mesić bio je posljednji zapovjednik čuvene 369. domobranske pukovnije koja se u sklopu jedinica Wermachta borila u Staljingradu.
Nakon kapitulacije njemačke 6. armije pod generalom Paulusom u siječnju 1943. godine, oko 700 pripadnika pukovnije se predaje ruskom generalu Vasiljevu.
Potom u nehumanim uvjetima marširaju do Moskve, pa ih na kraju okupljaju u Krasnogorsku. Marš smrti je preživjelo oko 400 pripadnika pukovnije.
Od svih Hrvata koji su pali u rusko zarobljeništvo stvorena je 1. jugoslavenska brigada u SSSR-u u sklopu Crvene armije. Poslije je ta brigada uključena u 4. jugoslavensku armiju i prebačena u Srbiju te je sudjelovala u teškim borbama i ušla je u Beograd.
Većina časničkog kadra, uključujući pukovnika Mesića, bila je nakon toga stavljena na raspolaganje, a nakon Drugoga rata umirovljena.
Kasnija sudbina pukovnika Mesića bila je dosta tragična. Godine 1948., u vrijeme sukoba Tito-Staljin, nakon Rezolucije Informbiroa, bio je uhićen od UDBA-e i preslušavan, a 1950. godine i gurnut pod vlak, koji mu je odrezao obje noge.
Umro je kao invalid u Zagrebu 1982. godine.
napisa. Branko Pagon za news portal Epoha
suvremeni news portal Epoha za kulturu komuniciranja pratite na njihovom web sjedištu https://epoha.com.hr/
Hrvati nisu ni Zagreb oslobodili a ne Beograd ,nego su cvijecem docekali Hitlera 1941 i krajem aprila ih ispratili cvijecem, nije metak opeljen u Zagrebu .
Ova bradata baba je pocasni gradjanin i jednog svjetskog kulturnog i tehnoloskog centra zvanog od milosta Posja. Kakav pocasni gradjanin takav je i grad.