ИН4С

ИН4С портал

Албанци оштетили Србију за 477 милиона евра

1 min read
lista

Косово и Метохија

У првих шест месеци 2020. на територију Косова из централне Србије испоручено је робе вредне 95,4 милиона евра, а по уделу је најзначајнија електрична енергија.
Из Привредне коморе Србије рекли су за Б92.нет да је у том периоду електрична енергија чинила чак 11 одсто од укупног пласмана.
Иначе, медији преносе да је, после укидања таксе од 100 одсто, косовско тржиште поново преплављено робом из централне Србије.
За електричном енергијом, иначе, према уделу у укупној вредности отпремљене робе, следи 35.000 тона пшенице, око 27.500 тона различитих врста минералних ђубрива, 15.000 тона кукуруза, 10.000 тона хране за животиње.
Руководилац Центра за регионалну сарадњу ПКС Александар Радовановић за Б92.нет каже да највећи потенцијал за пласман на Косово има роба широке потрошње „на чији су квалитет и приступачну цену потрошачи на Косову навикнути“.
Са друге стране, из Косова је у првих шест месеци допремљено робе у вредности од 8,2 милиона евра, док је, поређења ради, током првог полугодишта 2019. допремљена роба вредела око 10,7 милиона евра.
„Са територије Косова допрема се највише грађевинских материјала (цеви, шупљих профила и пластичне цеви) у количинама од око 3.500 тона, а знатно мање прерађено воће – 290 килограма, као и сирово олово и гвожђе – око 500 килограма“, каже Радовановић.
Какве су могућности за заједничку сарадњу?
Он је навео и да су у периоду пре увођења таксе постојале иницијативе привредника за реализацију заједничких пројеката кроз успостављење виших облика привредне пословно-техничке сарадње између компанија, као што су заједничка улагања и производња али и учешћа на тендерима и заједничким наступима на трећим тржиштима.
То се пре свега односило на заједничку производњу млечних производа и месних прерађевина и њихов пласман на тржиште Албаније и Македоније, али и Европске уније.
Међутим, како наводи, због спорог усаглашавања ветеринираских сертификата компаније нису биле у могућности да започну реализацију ових пројеката.
Колико смо изгубили док су таксе биле на снази?
У периоду примене таксе од 100 одсто директни негативни ефекти износили су 477 милиона евра у периоду од новембра 2018. године закључно са мартом 2020. године.
Међутим, овај податак се односи само на нереализоване испоруке.
Износ штете би, каже Радовановић, био још већи, ако би се урачунало да је пре увођења таксе очекивани месечни раст српског пласмана на косовско тржиште износио 8 одсто.
Овде нису урачунати ни трошкови који су произвођачи имали услед преусмеравања робе, намењене косовском тржишту, на друга тржишта у региону или свету.
„Овим износима треба додати и штету због раније договорених послова који су због таксе остали неуговорени и нерализовани. Индиректно посматрано, економски губици се односе и на губитак тржишта“, рекао је он.
Навео је и да се за сада промет са тржиштем Косова у великој мери одвија без значајних проблема, „ако изузмемо старе баријере које се односе на примену таксе од 2 цента за грађевинске блокове и таксу од 40 евра по тони брашна, као и немогућност пласмана млека и млечних производа и меса и месних прерађевина због неусаглашености ветеринраских сертификата“.
Извор: ало.рс
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Албанци оштетили Србију за 477 милиона евра

  1. највећа штета је дрога, тероризам, трговина људима и људским органима и окупација

    1
    1
  2. Нису луди да се баве пољопривредом, па су решили да се шире на другу страну. Требају им плаже да не раде ништа а парица капље.

    4
    1
    1. Tek ce da se sire po obali jer Srbi i Rusi uveliko prodaju ili razmisljaju o prodaji cim se stvar sa virusom smiri. Mnogi Srbi su prodali nekretnine tamo i kupili u Grckoj gde je prakticno ista cena ili i jeftinije a drzava daleko stabilnija i uredjenija a o plazama da i ne govorimo….

      1
      1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *